Перса Бацић (45), по рођењу у Албанији уписана у матичне књиге под именом Дрита Попај, одувек је толико чезнула за земљом својих предака, Србијом, да је због ње доспела и у затвор. И то не у Албанији, него у Спужу.

08.10.2014. МАГАЦИН, за ФБР приредила Биљана Диковић

Десимир и Перса Бацић (Фото: А. Васиљевић)

Преко планина и границе нелегално је прешла 1989. године, с братом Ђорђем, али су у Тузима ухапшени и послати иза решетака на три недеље. Три године касније, када се преселила на Косово и Метохију, упознала је Десимира Бацића и изродила троје деце – Стефана, Душана и Цвету. Али за њу српског држављанства нема.

Због тога је јуче започела штрајк глађу заједно са мужем, тешким инвалидом, близу зграде Владе Србије у Београду.

Желели су да штрајкују испред тог здања, али их је јуче ујутру чувар отерао, како кажу, речима: „Шта мене брига ко сте, не можете да стојите овде.“ Преместили су се на клупу у парку, на углу Немањине и Сарајевске улице, и најавили да ће ту остати, без иједног залогаја, док им се не обрати неко из владе.

„Сита сам прича да ће мој проблем бити решен. Девет година се боримо са администрацијом, унајмили смо и адвоката, али држављанство неће да нам дају. Уместо да храним троје деце, надницу морам да трошим на скупљање папира за држављанство. По документа сам ишла свуда, од Албаније, преко Косова до Београда и опет ништа„, рекла је Перса за „Политику“.

У општини Чачак 2013. године су јој обећали да ће „за десетак дана“ добити држављанство.

„И на томе се прича завршила, ништа више од њих нисам чула„, казала је Перса.

Њена породица Поповић у месту Врака, код Скадра у Албанији, чувала је српско порекло, имена и обичаје, иако су их албанске власти прекрстиле у Попај.

Кад се 1969. родила, укућани су јој дали име Перса, али матичар то није хтео да упише у књиге, а замало да и њен отац тада допадне решетака.

„Мом оцу Радомиру су претили затвором због тога што ми је дао српско име. Зато сам уписана као Дрита Попај„, објаснила је Перса.

Са братом Ђорђем је пошла преко границе, тражећи своју земљу, школовање на матерњем језику и цркву.

„После затвора у Спужу, у новембру 1992. године прешла сам у мотел Нора у Клини, у Метохији, и ту упознала Десимира, који је из оближњег села Долац„, рекла је Перса.

Потом су њих двоје, деца и Десимирови родитељи морали да беже из Пећи уз „кишу метака“ у јуну 1999. године.

„Прво на 15 дана у Краљево, па три месеца у Баточину, затим шест година у Ужице, свуда као расељени. Првог летњег дана 2005. уселили смо се у кућицу под Буковиком у Доњој Трепчи, 15 километара од Чачка, коју је Десимир купио продавши једну парцелу у метохијском завичају. Али онда је Десимира задесила несрећа пре четири године, када је за делић секунде остао без ноге и једва преживео„, испричала је Перса.

Убрзо након тога, постало им је и још теже. Јер Перса је добила отказ у предузећу, а разлог је био то што није држављанка Србије.

Преокрет захваљујући писању медија: Перса данас добија држављанство

Перса Бацић, која се годинама борила да добије српско држављанство, јуче у подне је насмејана отишла из Београда у Чачак, јер су јој из Министарства унутрашњих послова Србије обећали да данас може подићи решење о држављанству у Полицијској управи у Чачку.

Перса је са својим супругом, који је тежак инвалид, прекјуче одлучила да штрајкује глађу испред зграде Владе Србије, али им је радник обезбеђења, не саслушавши их, рекао да се склоне. Прешли су о оближњи парк, где су по лошем времену провели ноћ.

Међутим, после текста у Политици коју су пренели многи медији, Перса је примљена у седишту МУП-а у Палати „Србија”, где јој је речено да је решење о њеном држављанству завршено.

Јуче ујутру нам је пришао радник обезбеђење зграде владе. Саслушао нас је. Питао ме је да ли имам нешто написмено, неки документ, да га одмах пошаље у писарницу владе. Предала сам му моју молбу о захтеву. Рекао ми је да одем у зграду Министарства унутрашњих послова. Отишла сам, а супруг је остао на клупи у парку. Примила ме је правница која је била фер и коректна. Извадила је хрпу мојих докумената и рекла је да је решење за држављанство завршено. Објаснила ми је да су све послали полицији у Чачак, где сам стално настањена, и да тамо могу да подигнем решење о држављанству – рекла је Перса Бацић.

Јуче се редакцији листа Политика (који је покренуо причу о Перси Бацић) јавила читатељка која је обећала новчану помоћ Перси и њеној породици. Ступила је у контакт са њима и инсистира на анонимности, јер само жели да помогне онима којима је помоћ потребна.

Аутор: Александар Бојовић
Извор: Политика
Обрада: Магацин

Коментар Магацин-а: Перса Бацић је слика и прилика небриге Србије за Србе где год они живели. Ова жена од рођења плаћа цену што се није одрекла себе, а Србија јој је у томе само одмагала, све до писања медија захваљујући којима је Влада Србије реаговала, а шта да медија није било, да нико није чуо причу? Сетимо се само колико је стотина хиљада Албанаца дошло из Албаније, населило се на Косову и Метохији и на крају га отели силом, пљачком, злочинима, а сви они су имали српско држављанство. Случај Персе Бацић нам говори где као држава грешимо и гре је граница националног интереса, а где гостопримљивости.