Идеје економисте Драгана Радовића о изласку Србије из кризе у 22 корака неће прочитати у званичним медијима. Његове идеје би препородиле српску економију без смањења плата и пензија.
04.10.2014. Makroekonomija.org / Teleprompter.rs; за ФБР приредила Биљана Диковић
Драган Радовић (ФОТО: Корени.рс)
Економиста Драган Радовић сматра да би Србија сузбијањем сиве економије на првом месту значајно повећала буџетски приходе. Можда и најважније, смањили би се утајени приходи привредника и велике количине готовог новца који је у оптицају.
Смањењем готовог новца аутоматски се смањује потреба за корупцијом – када нема новца из сиве зоне привредници немају разлога за корупцију разних инспекцијских органа, сматра Радовић.
– Пуне три године покушавам да објасним против које сиве економије се треба борити у Србији. То није она на картонских уличним тезгама, већ ова, перфидно сакривена која се обавља под плаштом легално основаних фирми. То је сива економија у којој утаје односе преко три милијарде евра буџетских прихода. Због тих утаја прети колапс ПИО фонду, здравствене услуге су на последњем месту у Европи, просветни и здравствени радници су омаловажени и понижени вредновањем њиховог рада. Нису у бољем положају ни припадници војске и полиције. Сви су незадовољни. Оправдано”, рекао је Радовић у тексту који је првобитно објављен на сајту Makroekonomija.org.
Он још тврди да “новца за буџет има на сваком кораку, само га је потребно наплатити”.
Додаје да је сива економија највећи ресурс Србије за излазак из кризе, а да је “Пореска управа највећи кривац за катастрофално стање у буџету”.
– У Србији се утаји преко три милијарде евра буџетских прихода годишње, ПДВ милијарду евра, пореза и доприноса на зараде милијарду и по евра. Тренутно у Србији има преко 700 хиљада радника на црно, без пријаве. Преко десет милијарди евра износи нерегистровани промет роба и услуга, објашњава Радовић.
Он још додаје да је “сервирана велика заблуда да сива економија постоји због најсиромашнијих слојева становништва који се боре за голи опстанак на уличним картонским тезгама”.
– Највећа сива економија у Србији обавља се под пластом легалне фирме, каже Радовић
Да би се стање поправило, буџет напунио, потребно је да се држава избори против утаја пореза у следећим браншама:
1. Аутобуски превоз путника
Преко 80 милиона евра су процењене утаје разних пореза и доприноса у аутобуском превозу путника. Највеће утаје су у не регистровању промета и раду непријављених радника. Тако имамо фирме које имају вишеструко више аутобуса од броја возача, фирме које са више стотина возача праве промет од неколико десетина милиона динара и обрнуто, фирме са малим бројем радника које праве промет од висе стотина милиона динара.
2. Туризам
Агенције своје аранжмане продају у готовини, динарима и чврстој валути, без евидентирања промета. Тако имамо фирму из Београда која има шест аутобуса, само једним аутобусом за две недеље одвезе туристе у иностранство за 100 хиљада евра, а годишњи приход приказе мање од 100 хиљада евра. Ова агенција не прикаже цак и неколико милиона евра промета. Већина агенција које имају своје аутобусе имају исти систем рада, нико и никада их није контролисао. Сав кеш који добијају користе за плаћање иностраних аранжмана на руке, такође и домаће аранжмане плаћају на руке – значи дотичемо и наше хотелијере који у туристичким местима већином раде за готовину и без регистровања промета.
Све додатне услуге које агенције врше туристима у иностранству су потпуно нерегистроване.
Велики туристички центри су мека за прање новца и сиву економију.
Пре пар дана (2013. године прим. аут.) објављен податак да је каса у Врњачкој Бањи празна јер град од гостију није наплатио ни динара таксе – све су задржали грађани који издају собе и апартмане гостима а не пријављују промет. Преко лета у тој бањи дневно има и по 20 хиљада гостију.
Златибор, Соко Бања, као и многи туристички центри су водећи у утајама новца по више основа: не регистровање промета гостију, неплаћање градске таксе, угоститељске и многе друге услуге се врше без издавања рачуна.
3. Разне фирме за обезбеђење објеката које најчешће узимају и чишћење
Невероватно да радници у тим фирмама раде на неке уговоре од два месеца за плате од 16 до 17 хиљада динара, без пријаве за стаж, као нека обука – после добијају отказ. Тај новац иде на руке, без евидентирања. Кажу да има фирми које имају и по 500 радника под таквим уговорима, а неке најјаче и до две хиљаде радника. Нема пуно таквих фирми, врло лако би се идентификовале. Фирме за чишћење учествују на тендерима где нуде радника по цени од 25.000 месечно – такве фирме не пријављују раднике уопште, исплате првих месец, два, пар месеци не исплате плату и онда отпуштају раднике. Врло једноставно се провери свака фирма из ове бранше – провером склопљених уговора са наручиоцима посла.
4. Угоститељски објекти
Већ је познато колико не добијате рачуне у разним ресторанима, кафићима, пивницама, пицеријама. Или се добије рачун који у ствари уопште није рачун, на коме ситним словима писе: “молимо сачекајте рачун”. То су форе које су убацили програмери, врло лако се спречи утаја избацивањем такве опције из софтвера. Већ сам наводио примере да боље сендвичаре на ћошку, као и ресторани, дневно утаје од 100 па и висе стотина евра што на годишњем нивоу даје од 30 до 100 хиљада евра утаје ПДВ-а. Примери великих сала које се издају за свадбе, често буде 200 до 500 гостију, мени кошта од 20 до 40 евра по особи, цех буде од 4 хиљаде евра до 10 или цак и 20 хиљада евра промета, а утајени ПДВ иде од 1 до 3 или 4 хиљаде евра само за један дан у том објекту. Велике сале су најчешће сваки викенд заузете. Где су још непријављени конобари, храна која кетерингом стиже из Рашке или Новог Пазара, фотографи са више хиљада фотографија по папреној цени, музичари који су обично чисти дивљаци?
5. Продаја хране
Обзиром да се у Србији највише новца троши за храну логично је да су утаје и највеће у продаји хране. Враћамо се поново на сендвичаре, пекаре, као и све друге који продају храну – ретко када ћете добити рачун. Такође и пиљаре, где је већина робе продата на црно. Врло занимљиво да се у тим радњама роба набавља званично, прода на црно, у књигама се тренутно види несклад, али да има ко то да погледа.
О пијацама да и не говоримо, сва роба се набавља на кванташким пијацама од препродаваца, нико нема користи. Што је најгоре, убијају са ценама оне продавнице које су у близини и хтеле би да раде легално. Кванташи су легло препродаваца.
ПЕКАРЕ су посебна тема у оквиру продаје хране. Најсмешније је када пекари кажу да раде са губитком, а од килограма брашна најчешће наплате и до 500 динара од направљених погачица и осталих производа. Многе пекаре до прошле године нису биле у систему ПДВ-а, а промет од 4 милиона су остваривале месечно. Код пекара је све на црно, од набавке сировина па све до продаје. Најчешће су и радници без пријаве.
6. Бувљаци
Најчувенији је Панчевачки бувљак, где се продаје нова роба. Директор Пореске управе је почетком године обишао ту пијацу, констатовао да је “то страшно” и ништа није урадио по том питању. У преводу је подржао такву продају. Слично је и на Новом Београду, ОТЦ је легло сиве продаје где су највећу корист имали рекеташи тржишни инспектори.
7. Текстил – производња и продаја
На бувљаке се ослања највише продаја текстила. О кинеским текстилима, који доминирају сивом продајом, да не причамо. Ту су и разни домаћи произвођачи: Пазарци са тексасом, Ариљци са својим вешом, разни други прозвођачи рубља, постељина (ове робе на пијацама има у изобиљу, све на црно).
8. Царина као извор робе на црно
Милан Кнежевић, из Асоцијације малих и средњих предузеца, је на конференцији за новинаре рекао да вредност робе која уђе из иностранства на царину, изађе 4 милијарди евра мање вредности. Царина прокријумчари толико, податак који је изјавио пред директором Пореске управе Србије. О царини и њиховим системима се може причати до миле воље. Стручњаци из Пореске полиције су мишљења да треба упоредити све папире увозних роба који стижу у луке Пулу и Копар са папирима који се предају нашој царини (све увезене робе, највише из Кине).
9. Откупљивачи секундарних сировина, воћа и поврћа
Откуп секундарних сировина са пумпањем количина и цена служи за велика прања (откуп свих врста воћа: малина, купина, јагода, вишања, шипурака). Посебна прича су откупљивачи млека. Мање млекаре у унутрашњости које имају своју производњу качкаваља, меког сира, производе пласирају ресторанима или мањим пиљарама без регистровања промета.
10. Спорт
О великим прањима приликом продаје спортиста и не треба причати, све је већ познато. Спортски савези су генератори сиве економије, а клубови извршиоци. У клубовима је само кеш у оптицају: чланарина, плаћање закупа по разним салама, ангажовање тренера, стипендије играча и играчица. Сва плаћања када су такмичења: судије, делегати и друга званична лица, иду кеш на руке. Савези не дозвољавају почетак утакмице ако нису измирене судије, признаница је доказ.
11. Грађевинарство
Легло рада на црно, без пријаве радника. Јос веће прање новца стеченог из свих претходних тачака. Врло лако се све открије. Најчешће се врши продаја станова и пословног простора плаћањем кешом, увек се приказује нижа цена од тржишне. Приликом вршења преноса, Пореска управа Србије, део за пренос апсолутних права, разрезује порез на пренос – једина корумпирана служба у Пореској управи (Пореска управа је, одговорно тврдим најнекорумпиранија служба у држави). На преносу службеници имају исту фору у свим градовима по Србији. У неком граду су поштени службеници: разрежу 50 до 100% већу основицу, онда оштећени увек нађе везу, части 100 до 200 евра, добије решење које је опет 30% јаче од реалног – држава више добила, порезник задовољан, купац мање платио.
12. Производња и продаја столарије
Производња ПВЦ столарије, дрвета, алуминијума, најчешће се ради у кућним радионицама. Веће фирме које се баве производњом столарије снабдевају тачку 11, све кеш и на руке.
13. Намештај од плочастих мартеријала
На тачку 11. се ослања и производња кухињског и собног намештаја по мери од плочастих материјала. Највећа је производња у
гаражама, подрумима, малим радионицама, а ретко ко купује у наменским продавницама са издатим рачуном.
14. Саобраћај, транспорт робе – домаћи и инострани
Мањи камиони и комби превоз скоро увек се обавља без регистровања промета. Разне су процене колико има транспортних возила, чак и преко 100 хиљада. Најчешће су возачи без пријаве на рад. Пријављеним радницима се скоро увек обрачунавају плате по минималној основици. Најизраженији пример је међународни транспорт где већина возача има зараду од 21 хиљаду динара. Званичне плате су од 500 до 1500 евра, односно, 10 до 15 % од уговорене туре коју возе. Власници им обрачунавају фиктивне дневнице за службени пут у иностранство, радник преда један обрачун са трошковима, власник прави други (фалсификат) са надуваним дневницама, изврши се уплата на текући рачун радника, власник већ има овлашћење и подигне новац. Тако се деси да на име радника буде и по 20 до 30 хиљада евра уплаћених дневница на текући рачун годишње, а да радник уопште и не зна да је преко његовог рачуна вршено велико прање новца. Тако ради већина фирми из ове бранше. ‘Ако би нам то укинули сви би престали да раде’, кажу власници.
15. Закуп стамбеног и пословног простора
Неке процене су да има преко 500 хиљада закуподаваца. Само у Београду има преко 200 хиљада станова који се издају и више десетина хиљада локала. Тренутно је порез на закуп 20% на основицу која је умањена за 25%.
16. Здравство
Већина доктора са разним специјализацијама ради додатно у приватним ординацијама. Разне ситне операције се наплаћују по хиљаду, две евра за сат, два посла, све то иде на руке. Катастрофално је то што је почетком године донет закон да су све ординације паушалци са лимитом од 6 милиона динара. Добићете докторе који имају и до 500 хиљада динара додатних месечних примања уз минимални плаћени порез.
17. Адвокати
Исти закон о паушалцима је донет и за адвокате, лимит до 6 милиона. Ове последње две тачке, посебно адвокати, користиће своје лимите за прање новца својим комитентима уз провизију од 10%.
18. Мењачнице
Мењачнице значајно учествују у прању новца. Све веће количине готовине које се подигну са рачуна фирми на разне начине мењају се за валуту и то супротно Закону о спречавању прања новца. Трансакције преко 15 хиљада евра се не региструју. Јавна је тајна да многи мењачи имају и по неколико стотина хиљада евра не регистрованог готовог новца који им служи за обављање послова без регистровања промета.
19. Естрада
Треба појачати контроле продаје карата на свим већим концертима у Арени, већим градским халама. Посебно увести сталну проверу познатијих диско и ноћних клубова где наступају домаће “звезде”.
20. Акцизна роба
Нафтни деривати и дуванске прерађевине су већ идентификоване од стране државе као бранша где се утаји преко 300 милиона евра.
21. Просвета
На туризам се ослања и просвета са својим екскурзијама, рекреативним наставама. Наставници и учитељи су посебно плаћени за екскурзије и рекреативне наставе, скоро увек готовински и без обрачунавања пореза по одбитку. Врло је лако проверити све исплате преко провере туристичких агенција које су биле дужне да по уговору наплате целокупан уговорен износ и од тога уплате дневнице.
У просвети је изражена наплата “ђачког динара”. Перфидно се пласира да је то новац намењен обезбеђењу. Само 10 до 20% тог новца иде на обезбеђење, а остатак директори располажу по свом нахођењу без икакавог правдања било коме.
Честе су злоупотребе сала за фискултуру које се издају разним клубовима или групама грађана за рекреацију, или пак издавање терена на дужи рок где ће неко направити балон за издавање.
О продаји ужине или отварању неке пекарице у оквиру школе и да не причамо.
22. Приходи локалних самоуправа
Локалне самоуправе имају много ненаплаћених прихода. Велико је злоупотребљавање јавних површина најчешће од стране угоститељских објеката. У туристичким местима је огроман губитак буџетских прихода од не наплаћене туристичке таксе.
Категорије:АКТУЕЛНО, АНАЛИЗЕ И МИШЉЕЊА, ДЕШАВА СЕ..., ДРУШТВО, Други пишу, ЕКОНОМИЈА, Новости, СРБИЈА, MAIL - RSS FEED
СРБски ФБРепортер 
brži izlazak srbije iz krize.u 2015.godini..iagresivnije zapošljavanje mladih.uprivatni sektor.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Pre ove postavke ljudi na vlasti, treba preispitati predhodne garniture ljudi koji su bili na vlasti sa kojim kapitalom su krenuli ili vec sta su posedovali od imovine i i sta sada poseduju, i kako su doveli narod i zemlju u ovakvo stanje….sada obican gradjanin koji poseduje preduzece , ili bilo koju delatnost snalazi se kako zna i ume da bi opstao, jer nameti od strane drzave su takvi da niko ne bi opstao i mogao da zivi od svoga rada, jer dok namiri drzavu njemu kao preduzetniku ne ostaje nista.Koliko je ljudi pokusalo da otvori makar neku radnjicu i da sam sebe zaposli i vrlo brzo je morao da je zarvori.Tako da drzava ili vlast ne vodi o tome racuna, da pomogne gradjanima koji imaju ideju sta bi radili i zaposlili radnioke, pa bi manje ljudi bilo na birou za zaposlenje. Sada su udarili po penzionerima i zaposlenima u drzavnom sektoru, a pre toga nerealne privatizacije raznih firmi su tako privatizovane , da je masa ljudi najurena iz tih, i ostala na ulici .Toliko strasnih nacina i bezakonja je uradjeno gradjanima ove zemlje, da to vise neznam u koje anale moze da se smesti. A najvise me boli to sto ova vlast danas, ili ti Vucic zavode strahovladu i pretnje o neplacenoj struji o kaznama za sverc i jos koje cega. Ispade da su gradjani Srbije sami unistili ekonomiju ove zemlje, pa sada ih treba kazniti, a o milijarderima koji su postali od vladavine Milosevica pa unazad sve do danas se cuti, kao uhapse nekoga pa ga brze bolje puste.Objave se nekakvi podatci o njihovim neplacenim porezima i [posle se zaboravi na njih, a poseduju jahte, vile i decu skoluju u inostranstvu i rade ko zna sta jos zarad svoje dobiti.Itako mi srednja nekadasnja klasa postadosmo sirotinja nicim zasluzeno. Skinuli penzije po nekakvim razredima, a zaboravise da penzioneri ili zaposleni izdrzavaju decu i njihove porodice jer su ostali bez posla ne svojom krivicom , i da ako neko ima penziju 40000 i 30000 i 20000 din . ima i kredit povrh svega…i sada treba da budemo srecni sto zivimo sa ovakvim politicarima koji u predizbornim kampanjama obecavaju kule i gradove, a kada dodju na vllast onda okrenu curak…..ne nisam pametna vise, sta misliti i za koga glasati, sve su unistili , industriju, zdravstvo , skolstvo privredu ii poljoprivredu, sela zvrje prazna, zemlja neobradjena, narod u apatiji …ali ovakvo ponasanje ove vlasti , da [prete i ponizavaju nas gradjane je strasno.Koliko treba sada njima snage i rada da dokazu da cemo za neku godinu ziveti bolje…..a sta ako ne bude bolje….sjase kurta da uzjase murta…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
U POTPUNO SE SLAZEM SA VECINOM KOMENTARA ALI BI SAMO TREBALI DA SMANJE BROJ POSLANIKA U SKPSTINU SA 250 NA 100 JER SRBIJA NIJE JUGOSLAVIJA
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Riba se čisti od glave, jer odatle najviše smrdi, naročito kada je „kvarna“.
Suštinski se slažem sa ovim što je gosin ekonomista naveo, ali do takvog stanja ne bi došlo da nije potsaknuto istovremeno politikom vlasti i nakaradno konstruisanim sistemom koji je na osnovu svog delovanja u doba visokog komunizma i kvazisocijalizma uvukao virus leba bez motike. E sada bismo (kažu vlastodržci) na sličan način u ovo doba kapitalizma i liberalizma da bez mnogo truda uživamo u radu i znoju onih oko nas, tj. naroda. E pa neće da može, narod se malo opametio i ne bi da mu se sav trud i rad svede na prihod kojim će se pokrivati državnička lenja aparatura i višestruka besmislena administracija. Raznorazne dadžbine, takse, pretplatnički i potrošački računi, norme i parametri na kontu kojih se grade i kojekavih državničko-činovničkih otimačina primoravaju ljude da moraju da se snalaze kako bi opstali u ovoj ekonomskoj džungli današnjeg društva. Zakoni se formiraju na interese pojedinaca a ne pravde i pravilnosti, a još manje interesa države i njenih građana. U svakoj oblasti koju je gosin Radović naveo nepravilnosti su se rodile upravo zahvaljujući državničkom javašluku i čekanjem da im hleb pada bez motike. Zato i opstaje, a ne zato jer je država u nemogućnosti da to spreči.
Slažem se da nepoštovanje zakona zarad kratkoročne koristi znači dugoročno narušavanje državne egzistencije, ali kada vidim ko raspolaže onim parama koje ja legalnim transferima punim državni buđelar, pa u načelu sebe vidim kao magarca. To za šta ja izdvajam ne vidim u realizaciji ama baš ni u jednom segmentu onoga čemu je nemenjeno. Ulice razrovarene, sudtvo, zdravstvo i prosveta na ivici potpunog kraha, infrastruktura samo periodično i to u pojedinim oblastima. Raditi po pravilniku u današnje vreme znači pristanak na ekonomsko samoubistvo, a za to spisak razloga ide u nedogled.
Za dobijanje tržišta vam nije samo dovoljan rad i kvalitet već i večito podhranjivanje onih koji, da vam ne bi našli dlaku u jajetu, skupo naplaćuju tu „uslugu“. Na taj način vas prosto primoravaju da, ako im već periodično podmirujete apetite, se ne pridržavate nešto mnogo pravila i zakona već po principu vuk sit a ovce na broju. I tako sve i dalje funkciopniše, sem države koja tu naravno najviše gubi. Zatim lažni tenderi za izvođenje radova svih vrsta, gde vama bez obzira na legalnost kojom poslujete i možda najboljom ponudom koju nudite, nije garancija da će te proći.
U ugostiteljstvu mešetare sve moguće inspekcije, ali svoje standarde i pravilnike ne koriste na isti način, u zavinsoti koga kontrolišu. Dok za jedne važi standardizacija i nametanje HASSAP-a samo zato što to investicijski mogu da pondesu, onima koji jedva sastavljaju kraj sa krajem (nebitno zbog kojih razloga) pri nedostatku najosnovnijih ne samo ugostiteljskih već i elementarnih standarda se gleda kroz prste sa objašnjenjem “ Pa šta će mučenik, jedva opstaje, a i dobar je doručak kod njega, naročito kad je mufte“. Sa druge strane neko zbog nedostatka slavine, dva jelovnika na stolu za osoblje ili šeste kabine toaleta plaća kaznu od 10 do 50 hiljdada tri puta godišnje. Pa da to je lakše…što bi ga mi cimali svakog dana sa proverom ekonomske pravilnosti kada možemo sve to povremeno da naplatimo sa kamatom bez nekog prevelikog cimanja.
Kada je zdravstvo u pitanju, najpre se dozvoljavaju otvorene otimačine u samim državnim zdravstvenim centrima? Ko na tih pišljivih 500-1000 evrića plaća porez da biste vi došli preko reda za operaciju slepog creva (banaliziram) ili da vam se dete rodi zdravo i čitavo i da za njega pre porođaja već nije bio raspisan konkurs za prodaju…Da li ti državni zdravstveni radnici izdaju račune za te usluge i da li se taj prihod evidentira i razmatra za punjenje budžeta za obnovu celokupnog zdravsatvenog sistema.
I da ne smaram ovakvim ironičnim nabrajanjem , od ovog se može knjiga napisati, a i može da se rikne 😉 :).
Svaka stavka ima svojih primera gde sama državna sistematizacija navodi na to da se nepravilnosti tretiraju kao nešto normalno, ali ne zato jer je tolerantna već joj ovako više odgovara, tačnije pojedincima koji njome rukovode, da ne naplaćuje legalno i kontrolisano po nekim normalnim pravilima i odgovarajući standradima, već legalnim reketiranjem. Usput vas još ubeđuju da još gore možete da prođete ako vas izrešetaju pravnim regulativama i kojekakvim državno-administrativnim dadžbinama.
Zato najpre u korenu se rešiti sistemske lenjonsti, dati primer na osnovu ispravnosti svog funkcionisanja, pa onda se baciti na razne akcije i racije… U pritivnom će se ostati i bez tog prihoda zahvaljujući kome država ničim zaslužna i dalje ovako relativno dobro opstaje, s obzirom na poređenje sa prosečnim standardom njenog stanovništva.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
За оне којима је стало да Србија буде свој-на-своме сигурно да постоје начини за штедњу уз механизме попуњавања буџета.Ради се овде о томе да одговорнима није стало да домаћински управљају, већ је на делу растакање Србије, уништавање и осиромашавање. Власт је у служби наших непријатеља, а на штету овог народа. Прво треба да се почне од порекла имовине људи на власти, од тога да ли плаћају порез у Србији или су своје богатство преусмерили негде -оф шор-. Ако се на неког лопова и дигне -хука-бука- још не видесмо да је ико вратио новац. Не видесмо ни да је неко одговарао за издаје и проневере, за вишемилионске и милијардерске пљачке. Задужују нам земљу све више јалово гмижући пред онима који нас уништавају. Немамо институције које нас подржавају и бране.
Крајње је време да се на одговорним местима нађу стручни људи којима је до ове земље стало. Народе Србски пробуди се! Отрезни се! Протерај гмазе и изроде! Уздај се у себе и своје пријатеље. Буди домаћин у својој земљи. Умиј је, брани, воли је и чувај.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Bez jake poreske politike nema ni jake Drzave-kada ce doci to kod nas ne znam samo znam da DRAKONSKE kazne u saobracaju za vezivanje pojasa naterale su me da pocnem da se vezujem! A ko ce sve ove da kaznjava??
N ema ko!!!
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Eh, da je samo ovo. Ima tu još mnogo izvora prihoda koji se prećutkuju. Država bi morala najpre da sprovede EVIDENTIRANJE VLASNIŠTVA, najpre svog a potom i svih građana. Država ne zna sa kojom imovinom raspolaže, šta je njeno! Takođe se dosta imovine gradjana vodi na mrtve ljude, možda i Turke, i na toj imovini niko ne plaća porez. Neka imovina je i *nepostojeća*, npr. vodi se kao gola njiva a tu postoji trospratna zgrada. Danas bar može na internetu da se pogleda svaka parcela, postoji i satelitski snimak, i to uredi jednom za svagda. To sve državni činovnici treba da sprovedu. Predlagao sam da se odredi rok npr. od godinu dana za prijavu vlasništva, pa potom, ako nema smetnje to i upiše na prijavljenog. To bi rešilo ključni problem za legalizaciju objekata – dokaz svojine nad placem, a legalizacija bi donela debele prihode državi ali i korist gradjanima. No, to bi i rešilo mnogo drugih problema, npr socijalne karte i druge prinadležnosti koje uživaju lica neevidentiranog vlasništva.
Sledeći izvor prihoda je u kaznama nesavesnih i bahatih vozača koji parkiraju gde stignu. Dovoljno je da se policija rasporedi po ulicama i da svuda gde je zabranjeno parkiranje uslika vozilo i odmah mu zakači nalog da plati kaznu. To bi dovelo u red vozače a omogućilo pešacima, naročito đacima i ženama sa kolicima da se lepo kreću po trotoarima namenjenim za pešake ali i drugim većim vozilima da se kreću ulicom. Svako kad kupi vozilo razmišlja o parking prostoru u dvorištu, ali mu je lakše da ga ostavi na ulici. Isto tako, komunalna policija bi morala da se rasporedi po parkovima i da kontroliše vlasnike pasa, da li imaju propisanu opremu kada ih izvode u šetnju, kao što vozačima traže prvu pomoć, sijalice i td. Kažnjavanjem nesavesnih vlasnika bi se ostvario neki prihod ali je važnije da bi se to dovelo u red da se zna kako se psi izvode u šetnju a ne da vrše nuždu tamo gde deca treba da se igraju.
I da ne oduzimam više vremena, to sve treba da sprovedu ljudi koje plaća ovaj narod preko budžeta, umesto da štrajkuju i bune se što im je plata mala. A oni ne razmišljaju da su ta njihova radna mesta NACIONALNO BLAGO koje pripada jednako svima. Da se ja pitam, svima bi prepolovio platu i radno vreme, pa uposlio još toliko sa polovinom radnog vremena. Za drugu polovinu neka se snalaze kod privatnika. E, onda bi poštovli i to pola što im narod omogućuje. A ko hoće da štrajkuje poslao bih ga na biro rada jer tamo ima dosta onih koji jedva čekaju da se uposle. Upitajte se ima li štrajkova kod privatnika!
Sve su ovo dobre ideje, ali pogađaju one što treba da ih sprovedu, pa od svega nema ništa dok se iz temelja nešto ne promeni.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Браво! Све је сува истина! Сива економија је зона у којој мешетаре корумпирани джавни органи и пјединци у њима.
Треба додати још: радиодифузију – кабловски и интернет посредници који раде без дозволе јер ова област није уређена законом (у њој држава губи годишње око 3 млрд. €), затим сви нерегистровани приватни мајстори и ситне занатлије (нико не плаћа порез јер не региструје приходе)…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Svedoci smo da nasa vlada,narodom dana, povecala poreze i povecala naplate poreze,a privreda sve slabija,siva ekonomija sve veca. Ekonomisti bi trebalo da znaju da privreda jedne zemlje nezavisi samo od naplate poreza,vec od proizvodnje i prodaje,porez se naplacuje od prodatog proizvoda. Kome ce te da prodate proizvod ako vecina radnika u Srbiji prima platu u visini polovine potrosacke korpe. Dokle najniniza plata ne bude iznad potrosacke korpe u Srbiji se nece pokrenuti privreda.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Шта је сад, када човек помене реал економију и утаје пореза нема звездица и лајкова.Све је истина што каже.Познајем људе који раде седам дана у недељи цео месец за плату од 16000 динара, а редовно потписују признање да раде за 25000 и плус одрекли су се пензионог добровољно.Школске сале, тачно, ужина-тачно, рекреација-тачно, заборавили су само да додају уџбенике и порез да се удари директорима на екстрапрофит од продаје радних места.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Сваки онај економиста који у свом програму економског опоравка земље нема ставку која налаже хитно испитивање поријекла имовине политичара и тајкуна и нема ставку додатног опорезивања страних банака које из Србије изенсу преко милијарду евура чистог профита, и треба бити забрањен. Хвала.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Морамо од нечега да почнемо.Ми имамо проблем са системом.Узалуд нам је да им наплатимо порез ако сами у дубини душе останемо лопови.Ако променимо себе и свест о заједничком интересу тада ћемо смоћи снаге и храбрости да и њих позовемо на одговорност.Бар ја тако размишљам.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Све што је човјек рекао има смисла само под условом да се у програм економског опоравка земље на првом мјесту поставе ставке додатног опорезивања страних банака и преиспитивање имовине њихових вјерних слуга корумпираних политичара.
Свиђа ми сеСвиђа ми се