На Војномедицинској академији у Београду одржан је јуче (30.септембра 2014.године) симпозијум „СРПСКИ ВОЈНИ САНИТЕТ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ:“ Учеснике овог драгоценог симпозијума поздравио је бригадни генерал професор др Маријан Новаковић, начелник Војномедицинске академије у Београду.

Скуп је после њега поздравио проф.др Павле Миленковић, председник Академије медицинских наука Српског лекарског друштва. Уводну реч имао је примаријус др Александар Недок, научни саветник Медицинског факултета у Београду, који се најдуже од свих лекара и историчара у Србији бави проучавањем историје српске медицине и Српског војног санитета. И ако је закорачио у девету деценију још увек је пун елана за нова истраживања.

01.10.2014. Зорица Пелеш-СРПСКА ИСТОРИЈА, Министарство одбране РСрбије, за ФБР приредила Биљана Диковић

 

После уводне речи др Недока, говорио је генерал Српске Војске Крајине Милисав Секулић. Његово предавање “ Политички положај Србије пред и током Првог светског рата и приказ најважнијих догађаја по ратним годинама“ све присутне је оставио без даха.

Слушали су с пажњом изношење деценијама скриване истине и део његовог казивања вам овде преносимо.

Све остале теме на симпозијуму биле су везане за Српски војни санитет и све су биле веома темељно обрађене, а то су:
– Рад српског војног санитета у току Првог светског рата (Примаријус др Александар Недок резервни мајор Војске Србије);
– Организација санитетске службе српске војске (Доцент др Вељко Тодоровић, бригадни генерал у пензији и бивши начелник Санитета Војске Србије);
– Санитетски губици и попуна српске војске (Примаријус др Бранислав Поповић, бивши начелник Санитета ЈНА);
– Бизерта и попуна јединица (потпуковник Лука Николић, аутор чувене књиге „Србијо мајко и маћехо“);
– Хируршко збрињавање српске војске (Пуковник доцент др Миле Игњатовић);
– Епидемија заразних болести – рад санитета на њиховој превенцији и лечењу (Пуковник професор др Драган Микић);
– Санитетско снабдевање и улога фармацеута (Професор др Драган Ступар, пуковник у пензији);
– Улога Црвеног крста у Првом светском рату (Примаријус др Бранислав Поповић, бивши начелник Санитета ЈНА); – Ветеринарска служба у Првом светском рату ( потпуковник доцент др ветеринарске медицине Радивоје Анђелковић;
– Стране санитетске мисије у српској војсци (потпуковник Лука Николић, аутор чувене књиге „Србијо мајко и маћехо“);
– Умрли и погинули лекари, фармацеути и ветеринари у Првом светском рату (Доцент др Вељко Тодоровић, бригадни генерал у пензији, бивши начелник Санитета Војске Србије).

На симпозијуму је био велики број гостију, међу којима су били академик Радоје Чоловић, председник Српског лекарског друштва, чланови Секције за историју медицине Српског лекарског друштва, многобројни лекари и професори са ВМА, Медицинског факултета у Београду и са свих београдских клиника, као и из Завода за трансфузију крви РС. Били су присутни и многобројни фармацеути и ветеринари, као и пензионисани лекари, фармацеути и ветеринари. У великом броју били су присутни и историчари из неколико института, као представник Архива Србије. Пажњу свих привукао је велики број кадета, студената Медицинског факултета ВМА (међу којима је чак и студенткиња из Африке), којима се на почетку свог говора обратио пуковник доцент др Миле Игњатовић речима: “На Вама је да нешто учините, јер ми смо све упропастили.“

ИСТИНА КОЈА ЋЕ ВАС ШОКИРАТИ

Генерал Српске Војске Крајине Милисав Секулић је на Симпозијуму о „Српском војном санитету у Првом светском рату“ на ВМА, изрекао ТРИ ИСТИНЕ, поражавајуће, о којима се ћути деценијама.

Прво је имао примедбу на стално понављану реченицу на многим симпозијумима и скуповима где се говори о српској историји. Углавном сви говори почињу излизаном реченицом да српски народ пати ОД ЗАБОРАВА, а генерал Секулић лепо каже: “Оно што се није знало, ни научило, не може бити ни заборављено“.

Потом је изнео ТРИ ФРАПАНТНЕ ИСТИНЕ, које се деценијама крију.

– ПРВА ИСТИНА
је да су у Подравини и Колубарском округу током 1914.године Аустро-Угари убили 50.000 (ПЕДЕСЕТ ХИЉАДА) српских жена, деце и стараца, дакле ЦИВИЛА. Те злочине су углавном починили ХРВАТИ, који су били у Аустро-Угарској војсци. Убијање српских цивила било је у Западној Србији највише и то: у ЈАДАРСКОМ срезу (центар Лозница), РАЂЕНСКОМ срезу (центар Крупањ), АЗБУКОВАЧКОМ срезу (центар Љубовија), ПОЦЕРСКОМ срезу (центар Шабац), МАЧВАНСКОМ срезу (центар Богатић) и КОЛУБАРСКОМ срезу (центар Ваљево).

– ДРУГА ИСТИНА
је да је на Мировној конференцији у Паризу 1919.г. Комисија за утврђивање ратних злочина и откривања оних који су починили злочине током Првог светског рата у државама које су у њему учествовале, тражила од свих тих земаља , учесница рата, да доставе број извршених злочина и извршилаца злочина на њеној територији током Првог светског рата.
МАЛЕНА БЕЛГИЈА пријавила је 300 (ТРИСТА) злочина и 300 (ТРИСТА) извршилаца злочина;

СРБИЈА ЈЕ ПРИЈАВИЛА САМО 4 ЗЛОЧИНА (ЧЕТИРИ) и 4 (ЧЕТИРИ ) ЗЛОЧИНЦА, који су починили та 4 (ЧЕТИРИ) злочина на њеној територији током Првог светског рата . (?????????????!!!!!!!!!!!!!!!!);

– ТРЕЋА ИСТИНА
је да је на Мировној конференцији у Паризу 1919.године Комисија, која је била оформљена за процену ратне штете, коју су починили Аустро-Угари, проценила да наша Краљевина треба да добије ОДШТЕТУ ОД НЕПРИЈАТЕЉА (АУСТРО-УГАРА) У ВИСИНИ ОД 12 (ДВАНАЕСТ) МИЛИЈАРДИ ФРАНЦУСКИХ ФРАНАКА У ЗЛАТУ. Пошто смо тада већ били Уједињена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, Анте Трумбић, који је био тада министар спољних послова наше уједињене Краљевине, рекао је у Скупштини да ТО НИЈЕ ДОБРО, јер није фер и поштено да Хрвати и Словенци плаћају ту одштету, пошто су они саставни део Краљевине. Дакле сви су једна велика заједничка држава. И наш краљ Александар Први Карађорђевић је заступао Трумбићево мишљење и Комисији за процену ратне штете у Паризу је одговорио да се он НЕ ПРИХВАТА ДА УЗМЕ РАТНУ ОДШТЕТУ од 12 МИЛИЈАРДИ француских франака у злату, јер не жели да се замери Хрватима и Словенцима и пуј пике не важи ништа, као да ништа није ни било.

Појео вук магарца.

А Србија је морала да врати све зајмове, које је већ била узела. (??????????!!!!!!!!!!!!!!!)

Тако су и Тито и српске и црногорске издајице исто опростиле ХРВАТИМА – УСТАШАМА – КОЉАЧИМА СРПСКОГ НАРОДА њихове злочине у Другом светском рату.

Милисав Секулић је рођен 1935. године у Трбушници код Лознице, завршио је Војну академију ЈНА, политичку школу ЈНА, Вишу војну академију, Школу народне одбране и Филозофски факултет (група за филозофију), а затим и постдипломске студије. Магистар је ратне вештине, ужа специјалност оперативно-штабни послови. Досад је објавио више од две стотине стручних и научних радова. Од почетка ратних сукоба на територији бивше СФРЈ, налазио се на дужности у Генералштабу оружаних снага, па је учесник и сведок збивања у Генералштабу све до краја 1993. године. У Книн је отишао на позив колега с ратишта, у Главни штаб Српске војске Крајине.