У студији коју је спровео Институт за безбедносне студије Европске уније, аутори су дошли до закључка да ће се у будућим дешавањима, користити војска више и чешће да се одржи ред и заштите богати од беса сиромашних.
Књига под називом „Перспектива европске одбране у 2020“, објављена годину дана након колапса глобалног финансијског система 2008. јасно показује да су академици и политичари добро свесни револуционарне импликације кризе. Они покушавају да створе различите сценарије за сузбијање противљења огромне већине становништва против социјалних разлика.

01.10.2014. ФБ Crvena Rakovica, за ФБР приредила Биљана Диковић

У представљању извештаја прошлог месеца о овој студији, немачки радио Deutschlandfunk је објавио да је „Као део заједничке спољне и безбедносне политике јединствено деловање полицијских и оружаних снага са могућношћу борбе против социјалних протеста“. Званично, постоји размишљања о интервенцији и ван земаља ЕУ.
„Али, у складу са чланом 222. Лисабонског уговора, правна основа дозвољава распоређивање јединица војске и паравојске унутар земаља чланица ЕУ у кризи.“

Књигу је написао тим научника и стручњака из области безбедносне политике, одбране и спољне политике. Предговор је написала представница спољне политике ЕУ Кетрин Ештон. Књига дефинише дугорочне параметре безбедносне политике ЕУ. Њено увођење је чињеница зато што су званичници ЕУ дали овој студији званичан печат и одобрење.
Највећи осврт књиге је поглавље под насловом „безбедносно и глобално окружење ЕУ“, које резимира оријентацију пројеката ЕУ. Професор Томас Риес, директор Шведског института за међународне послове, такође указује на то да ће борба ЕУ против нарастајућих социјалних проблема бити војним путем.
Риес сматра да је главна претња за „безбедност“ насилни „сукоб између неједнаких друштвено-економских класа у глобалном друштву“ који ће бити „вертикално асиметричних тензија у глобалном селу“. Једноставно речено, главно „питање безбедности“ је класна борба у свету глобалне економије.

Да би илустровао ове „вертикално асиметричне тензије“ Риес приказује дијаграм друштвене неједнакости. На спрату су транснационалне групе,«Fortune Global 1000» или 1000 компанија са највећим приходима.То је претворио у проценат светске популације, они представљају 0,1 одсто, или скоро 7 милиона људи, и много већи контингент у стотинама милиона светске популације гладних људи на самом дну табеле.

Са неизбежним друштвеним, економским и политичким конфликтима који произилазе из ове неједнакости, препоручује се да ЕУ улази у „симбиозу“ са глобалним компанијама. Моћ ових компанија „је у области технологије и економије, а тиме и утицаја у другим областима. За ово је мултинационалним компанијама потребна држава, а држави су потребне оне“.
Почетком финансијске кризе, држава је већ предузела свој удео у „симбиози“. Банкарски дугови су натоварени на леђа народа а животни услови радничке класе су подривени и нападнути.
Као последица ових напада на основна социјална права радничке класе, друштвени конфликти ће неминовно расти, у складу са тврдњама професора Риеса, а самим тим ће утицати на велике делове инфраструктуре.
Риес наводи примере радничке борбе штрајк комуналне службе у Напуљу, Италија, штрајк ватрогасаца у Ливерпулу, Енглеска, и контролора летења у Сједињеним Државама.
У свим овим ситуацијама, војска је коришћена за одржавање инфраструктуре. Иако то није у опису рада војске, Риес упозорава да ће у будућности војска бити распоређена у све земље. Због тих тензија, пише он, ми ћемо видети како већи део „полицијског посла“, прелази на страну војске.

Мало пре него што су ови редови написани, војници су употребљени против штрајкача у Шпанији и Грчкој, уведено је ванредно стање како би их натерали да се врате на посао. За Риеса, ово је неизбежно.
Богати морају бити заштићени од сиромашних, каже професор. Јер „проценат становништва које је сиромашан и фрустриран је веома висок, тензије између овог света и света богатих ће наставити да расте са последицама. Ми нећемо бити у могућности да превазиђемо узроке овог проблема до 2020, зато се од `квара` морамо још ефикасније штитити“.
Под „квара“, Риес мисли на социјалне последице глобалног капиталистичког система профита, као и ратове који се спроводе како би се осигурало његово функционисање. Ово су две основне компоненте капиталистичког система које гурају све више и више људи у сиромаштво правећи их избеглицама. „Заштита богатих од сиромашних“ описао је као „Риес стратегија“, то јест, стратегија против губитника система.
Са његовим примедбама, Риес сумира социјалну перспективу владајуће класе. Она је спремна да брани своје привилегије и богатство упркос противљењу становништва.

Захтев није везан само за европски војни режим да би потиснули ове ударе он позива на масивну експанзију држава ЕУ. До 2020 најкасније, ЕУ ће значајно проширити своје војне способности како би обезбедила читав неопходни спектар за спровођење борби високог интензитета, напомиње Риес.
Према томе, мир између великих сила „тотално и потпуно зависе од функционисања глобалне економије“. „Ако се она разбије, мирни политички поредак ће вероватно бити уништени.“ То је оно што треба да припреми ЕУ.

Риес је описао Русију као посебно опасну за ЕУ. „Против ове државе је потребна јака политика хегемоније“.

У међувремену, пошто је ово написано, ЕУ је успоставила своју „политичку хегемонију“. Након организовања фашистичког удара у Украјини како би изгурала руски утицај, пут конфронтације је покренут против Кремља.

(за превод заслужни ученици филолошке гимназија,ако постоји нека грешка молимо за разумевање)

*текст са CHAOS-CONTROLe