Албанска голгота је устаљен назив за повлачење Српске војске и прогнаних цивила преко завејаних планина Албаније након напада Централних сила – Немачке, Аустроугарске и Бугарске – на Србију, у зиму 1915/16 године током Првог светског рата. После неуспелог покушаја да се српска Војска повлачи долином Вардара, а због продора бугарске армије и пресецања комуникација те изостанка планираног продора савезника из Солуна у сусрет српској Војсци Врховна Команда је 24. новембра 1915. године одлучила да се трупе повуку преко Црне Горе и Албаније на Јадранско море.

24.09.2014. ФБ страница Реци не ЕУ, за ФБР приредила Биљана Диковић

Током повлачења српске војске преко Албаније велики број војника је умро од хладноће, глади и исцрпљености. У званичном извештају министра војног генерала Божидара Терзића, председнику владе Николи Пашићу пише да је нестало, умрло, погинуло или заробљено 243.877 људи. Француски маршал Жозеф Жофр је o томе рекао: „Повлачење наших савезника Срба, под околностима под којима је извршено, превазилази по страхотама све што је у историји као најтрагичније забележено“.

После више од месец дана тешких маршева по најтежем времену и беспућу, српска Војска се прикупила код Скадра, Драча и Валоне.Долазак на албанску јадранску обалу није значио и коначан спас. На самој обали велики савезници нису били организовали прихват и транспорт.Бродови су послати тек на ултиматум руског Цара Николаја II да, уколико се српска војска одмах не избави из Албаније,Русија раскида савез са Антантом и склапа сепаратни мир са Немачком.

Ни на самим острвима Крф и Видо није организован задовољавајући прихват.Није било довољно хране, одеће, огрева и шаторске опреме, па су војници, измучени од напорног марша, масовно умирали. Ни временске прилике нису биле наклоњене српским војницима јер је киша непрекидно падала данима. Преморена и измучена војска је под ведрим небом, без шатора и заклона седам дана тешко подносила ледену кишу. Од 23. јануара до 23. марта 1916 умрло је 4.847 људи. Мало острво Видо код Крфа, које је било организовано као болница, је претворено у „острво смрти“, а море око њега у „плаву гробницу“.

На острву Виду у Грчкој се налази споменички комплекс и у оквиру њега маузолеј а на Крфу се налази Српска кућа.
Српска војска, тачније они који су преживели, се опоравила и реорганизовала до априла и као таква је упућена на Солунски фронт где је добила свој сектор и играла најважнију улогу у његовом пробијању две године касније.
Молим Те Преблаги Господе помени у Царству Твоме српске војнике на бојишту убијене, који су ратовали за благостање наше, за мир и покој наш,и прими их у небесни посед Твој као мученике изранављене, окрвављене својом крвљу, јер су пострадали за Свету Цркву Твоју и за слободу земље Српске, како си Ти благословио по доброти Својој. Твојим милосрђем, опрости им сва сагрешења која учинише у животу речју, делом у знању и незнању.
Нека им се име спомиње вечно у вечности и Царству Божијем.

Амин.