„Ако желимо да преживимо, потребно је да стремимо да постанемо бољи, а не да деградирамо.“

Угледни руски филозоф Александар Зиновјев је у својој књизи „Идеологија партије будућности“ (2003) написао: „Послије распада совјетског комунистичког блока, распада самог Совјетског Савеза и слома комунистичког друштвеног система у земљама тог дела човечанства, у свијету је започела епоха еволуционог пада, епоха потпуне друштвене реакције. Друштвени смјер те реакције је антикомунизам, антисоцијализам, антидемократизам и антилиберализам. Најважнија компонента те реакције је вештачки створено, и на све начине подстрекивано, потпуно замагљивање умова, вjештачка реанимација тамних успаваних идеологија из прошлости и проналажења нових, истог интелектуалног нивоа и усмерења. Остварује је западњачко наддруштво на челу са САД. Она се не сусреће са озбиљним препрекама које би је могле зауставити или барем ослабити. Највећа жртва те реакције, a сада и активан учесник на страни САД, постала је Русија. Овај еволутивни процес постаје претња опстанку милијарди људи на планети и целом човечанству. Може ли он да се заустави? То је, по мом мишљењу, могуће само уколико се створи нова идеологија, по величини упоредива са марксистичком идеологијом, али која је превазилази на интелектуалном нивоу и по степену усклађености са условима и потребама наступајућег трећег миленијума и само ако постоји довољно снажна организација истомишљеника, која би прихватила ту идеологију и имала за циљ друштвену трансформацију у духу идеала будућег човечанства којег та идеологија предлаже“.

20.09.2014. Евроазија инфо, за ФБР приредила Биљана Диковић

Сергеј Правосудов

Дуго сам размишљао о стварању такве идеологије. Сада желим да са вама подијелим мисли о томе на основу којих идеја би та идеологија могла бити формулисана:

1) Опстанак

Владајућа капиталистичка идеологија за главни циљ човечанства проглашава богаћење, односно прикупљање максималне количине материјалних блага, и то индивидуално, а не колективно. Међутим, ресурси на планети Земљи су недовољни да обезбеде ниво живота који је карактеристичан за „средњу класу“ САД и Западне Европе становништву Кине и Индије (да не говоримо о осталом делу човечанства). Зато се на читавој планети води борба за ресурсе која може да прерасте у глобални рат (за шта су врло заинтересовани представници војно–индустријског комплекса). Елита сматра да би као резултат рата и глади и епидемија који га прате, настало умањење становништва на планети. Детаљније о трагедији у коју срља човечанство, видети у раду Андреја Фурсова о „кризи – матрошки“. Уколико људи не успеју да се супроставе таквом развоју догађаја, питање опстанка ће постати кључно. Можда би требало да се тим питањем сад позабавимо? Да не чекамо да се планета претвори у руине неприкладне за живот? Важно је разумети да је нужно да се размишља о опстанку свих, а не само елите која је ради очувања власти, и свог врло високог животног стандарда, спремна да жртвује милијарде људи.

2) Стварање

Главна вредност за човечанство треба да постане стварање ствари и идеја које доприносе његовом опстанку. Веома актуално данас звучи учење о системима и антисистемима које је формулисао угледни научник Лав Гумилев. Да би разумели његову суштину размотримо један једноставан пример из историје. Готска племена, преузимајући престоницуу Римског царства приморали су становнике Рима да плаћају високи откуп и тиме се задовољили. Други народи, Вандали, иако су били на истом културном нивоу као Готи, нису толико пљачкали колико су бесмислено рушили прекрасна здања, разбијали мермерне кипове, уништавали мозаике, стругали фреске. Управо та бесмисленост је поразила савременике. Судбине Гота и Вандала биле су различите. Готи су у Шпанији створили стабилно краљевство, стопили су се с мјесним становништвом у јединствен политички систем и потом – у монолитан етнос – Шпанце.

Вандали су чинили свирепости у Африци до тада док невелики одред (чета, под заповједништвом византијског војсковође Велизара није уништио њихове тврђаве у којима су се они сакривали од гњева домородаца, Послије тога Вандали су нестали. Л. Н. Гумиљов је формулисао свој закључак на сљедећи начин: “То да је за зидање нове куће потребно срушити стару, која је била на том мјесту – неоспорно је. То је уобичајена у природи и историји смјена форми. При тој смјени добро не значи увијек и промјену на боље, него увијек на нешто реалније, што одговара потребама епохе. Таква је особеност развоја сваког система. Али кад споменик културе (дворац, башта, слика и сл.) или природе (шума, језеро, стадо бизона) бива уништено и не замијењено ни са чим, то онда већ није развој, већ његово нарушавање, није систем, већ антисистем. Рушевине или лешине се не могу ни развијати, ни чувати за потомство.

Динамику смјењује статика, живот смрт, мијења се структура анихилацијом (уништењем прим. аут). Вандализам подједнако деформише и оне које уништавају и оне који уништавају, будући да губитници не могу живјети на развалинама и опустошеној земљи. Антисистем је сличан популацији бактерија или инфекција у организму: распостирући се унутрашњим органима човјека или животиње бацили га доводе до смрти и умиру у његовом охлађеном тијелу.

Примјењено на савремену руску стварност ову идеју је могуће интерпретирати на сљедећи начин: два предузаћа су добила своје власнике као резултат стечаја. Један од власника је почео развијати производњу и трошити стечено куповином нове опреме, обучавати персонал, освајати производњу новим начинима производње. Други је, пак, продао сву опрему, отпустио људе, раставио зидове фабрике и уновчио (продао) их у виду цигле и блокова. Ако су та предузећа била градосаздатељска онда имамо два насељена мјеста: први – цјетајући и други – депресиван. Како видимо антисистема има и данас.

3) Духовност

Конкуренција међу људима мора се градити, не на основу посједовања ствари, него на основу духовних вриједности и знања. Постоји позната шема Абрахама Маслова, који је људске потребе подијелио на пет основних категорија:

а) физиолошке: глад жеђ, сексуални нагон итд.
б) потребе сигурности: удобност, постојаност (стабилност) услова живота, животних услова
в) друштвене: друштвене везе, комуникација, оданост, брига за друге и пажња према себи, заједничко дјеловање.
г) престижне: самопоштовање, уважавање од стране других, признање, постизање успјеха и високе оцјене, напредовање у служби.
д) духовне: спознаја, самоактуализација, самоизраз, самоидентификација.

Потребно је тежити ка томе да људи посједују загарантовани минимум материјалних ствари (храна, одјећа, стан). А главни елеменат престижа морају бити духовна и интелектуална човјекова достигнућа, а не сопствени авион или више – спратни дворац. Материјални ресурси су пролазни (потрошни), а знање није. Елита увијек мора бити паметнија и образованија од просјечног становника, у противном она ће престати да буде елита.

4. Хармонија

О односу људи према природи и међу собом је веома добро писао амерички научник Џаред Дермонд у књизи „Колапс: шта чини друштво да умре или живи безбрижно“. Навешћу мали цитат: “Фактички једна од главних лекција, коју можемо научити из колапса прошлости (цивилизације Маја, Анасаза, Васкршњих острва и сл.), као и из недавног слома Совјетског Савеза је у томе да друштво може доћи до пада за само 10 – 20 година након врхунца наталитета, процвата снаге и државне моћи. У том смислу кривуља државног развоја се може потпуно разликовати од оне људског живота, која опада у доба старости. Разлог је једноставан: рекордни број становника, потрошња средстава изазива рекордни терет на околину, који води трошењу залиха ресурса. На тај начин, не чуди, да распад друштва може услиједити ускоро послије његовој процвата.

5. Култ љепоте

Основни критеријум љепоте могла би бити идеја совјетског писца Ивана Ефремова, који је поимао љепоту као сврсисходност (то јест оно што помаже у еволуцији човјека). Чиста природа, здраво тијело, развијен ум, све то дозвољава човјеку да живи и да се развија. Мали фрагмент:“Основе нашег схватања љепоте, естетике и морала излазе из дубине подсвијести и, ступајући у везу са свијешћу у процесу мишљења, прелазе у свјесне представе (слике) и смисао за љепоту, естетско задовољство и добар укус – све је то искуство живота савладано подсвијешћу милијарди претходних генерација, усмјерено ка избору најсавршеније створеног, универзалног, погодног за борбу за опстанак и продужење врсте. У томе је суштина љепоте, прије свега људске или животињске, будући да се она за мене, биолога, лакше одгонета него савршенство линија таласа, пропорција зграде или хармоније звукова. Читава еволуција животињског свијета су милиони година скупљана зрно по зрно, тј љепоте.“
Детаљније погледати у роману „Оштрица бритве“.

6. Саморазвој

Потребно је озбиљно проучити и пропагирати очување здравља и развоја људских способности: јога, чи кунг , суфијска пракса.

Главни фактор успјешности медицине треба да буде , не број „излијечених“, него број здравих људи.

7. Партнерство

Производњу, прераду и промет дефицитарних ресурса треба остварити преко заједничких компанија оних земаља, на чијој се територији налазе та ријетка богатства и оних земаља које ће их користити. Као резултат, земље које немају ресурсе добиће прилаз ка њима, а власници сировине ће добити прилаз на тржишта промета. Цијена енерго-ресурса не може с одређивати игром шпекуланата на берзи, него квантитетом енергије и штетних отпада, који се добија њиховим паљењем.

Укратко, основа нове идеологије може се формулисати овако: „Опстанак човјечанства на рачун ствралачког развоја је у јединству са природом“. Сличне идеје људи исказују стално, али човјечанство није могло у себи да савлада похлепу, злобу, мржњу према различитим. Интелектуални ниво обичног човјека такође је веома низак.

Али, ако желимо да преживимо, потребно је да стремимо да постанемо бољи, а не да деградирамо.

Аутор: Сергеј Правосудов, кандидат историјских наука
Превод: В. Војводић Милетић и Милана Бабић/Евроазија.инфо

НАПОМЕНА: Преузимање текста је дозвољено уз навођење функционалног линка на сајт Евроазија.инфо.