20.09.2014. извор ФБ страница Negotinska Krajina, за ФБР приредила Биљана Диковић

Помоћ је упућена у Текију, једно од два највише погођена места. Делта Фондација доделила је камионет, а ја сам се јавио да помогнем Мукију код утовара, бележења и снимања акције. Ево мојих утисака, избора фотографија које сам снимио и информација и изјава које сам забележио. Такозвана Дунавска магистрала иде ђердапске клисуром од Голупца преко Доњег Милановца до Кладова. Са леве стране прати Дунав а са десне је стешњене брдима и обронцима планине Мироч – све у оквиру Националног парка „Ђердап“. Нема много простора око пута, а где год је то могуће постављене су лепе викендице које излазе на велико акумулационо језеру у које је претворен некада дивљи Дунав.

Мањи и већи одрони сјурили су се са падина целом дужином магистрале. Очигледној је да надлежне службе активно отклањају наносе земље и камена, али су такође чести нови одрони. Код неких смо приметили да су се десили буквално непосредно пред наш пролазак (и то поподне, на повратку). Стога је неопходно изузетно пажљиво возити мада, када видите како висе стенчине које се сваки час могу обрушити на вас, инстиктивно пожелите да што пре прођете до сигурније деонице. Потоци, реке и речице који редовно доносе воду Дунаву у великој мери нису били проблем јер су очигледно удари воде ублажени у вишим токовима. Но, што смо се више ближили Текији све је више било видљиво како су спрали зелениш и нанели муљ и камење. На самом улазу у Текију је једна залив језера у који је сада бујица нанела огромну количину стабала и грања. Запазили смо да је Дунав нека два метра нижи од редовног ниво што је највероватније превентивна мера испуштања језера због могућег воденог таласа, не само од локалних притока него и од Саве која стиже из Словеније, Хрватске и Босне и Херцеговине. Текија је некада била ниже, и висински и даљински. Потапањем целог краја код изградње хидроелектране Ђердап 1961. године, у води је нестала стара Текија а нова је изграђена 22 метра вишље а нека два километра према Доњем Милановцу. Ту изгледа лежи и један од узрока несреће која ју је задесила. Док је некада место било на својеврсном испупчењу (некој врсти рта који улази у Дунав, данас је повучено у благу долину – простор којим оду воде које се сливају за Великог Пепела – виса скоро 500 метара изнад насеља.

Од 1.635 становника колико је бројала те 1961. године, данас је Текија спала на неких 900 (997 по попису из 2002 године). Некада је Текија важила за место са највише „пилота“ – капетана који су проводили бродове кроз уску Ђердапску клисуру. И данас је приличан број домаћинстава живео од рибарења. До поплаве. По удару воде на Текију, неких 500 душа је евакуисано. Данас су смештени у некадашње село омладинске радне акције у КАРАТАШ, неких 14 киломатара даље према Кладову, одмах изнад хидроелектране. Кажу да се јуче та раздаљина могла прећи за не мање од сат времена. Евакуацију бродом, што је једино било могуће јер су путеви били у прекину, организовао је Живојин Жика Болботиновић, власник „Текијанке“, који и дан данас ради и помаже својим комшијама. Хвале га и што је своје унуке укрцао тек у последњи брод. Кажу да врло ретоко и врло мало спава. Затекли смо га у кратком предаху – застао је само да поједе месни нарезак па назад на посао.

Текијани су се одмах организовали; како се нама учинило веома добро. Кризни штаб се налази два пута дневног. Седиште акције је Дом младих: у биоскопској сали је складиште ау феријалну просторијама ради штаб аи доста материјала је ту ускладиштено. Кажу да су добили доста и да нема много тога шта недостаје. Више се плаше колико ће бити помоћи да се обнови уништено. Тренутно им највише недостају чизме, кабанице, крампови и лопате. Како струје нема, не раде пумпе па нема ни воде. Не знају још у ком је стању резервоар водовода па тек треба да утврде да ли је цео систем исправан. Пуно је младих људи. Сваки час неко дође, пита за помоћ или неку информацију, јави какво је стање, понуди помоћ. Када смо стигли, одмах се одасвуд појавило десетак људи који су врло брзо преузели помоћ и пренели је до складишта. Сви хвале Црвени крст из Кладова који је послао одличну екипу. Михајло Сидерић, директор основне школе „Светозар Радић“, рекао нам је да млади одлазе у средње школе и студије, али да је сада доста њих дошло да помогну. Заиста, момци и девојке су изузетно вредни, а поготово сталожени и корисни.

Свуда по месту се ради. Природно, свако је ангажован око своје куће и дворишта, али је пуно људи на најтеже погођеним местима. Такође, види се да је организована помоћ стигла са стране. Велике машине РТБ Бор рашчишћавају муљ са улица, радници електродистрибуције и других служби су на терену, моторне тестере на све стране зује секући навучена дебла, стигла је и војска. Јуче је био први лепи дан од оне кишурине те су се сви максимално ангажовали. Драгани Главашевић, сестри која дежура у амбуланти, предали смо препарате за дијализу. Каже да људи долазе, највише због повреда насталих током поплаве. Жали се да нема доктора и да је све спало на њу. Требало је доста да добије информацију од њих о медицинско потребама. Вода се у Текију сјурила из два правца. Централни најјачи је стигао невеликом удољином која одозго иде на школу. Све оно што сте можда видели на аматерском снимку видели како јури, остављени муљ који и данас покрива површину од неких 500 к 200 метара у висини од неких 1,5 метара и огромна количина стабала и грања сјурило се између две куће. Она са леве стране тока полуразрушена је. Испред куће наилазимо на Немању Стојановића како у потоку пере неке судове. Појављује се и његова мајка Милка. Сиђе у поток да опере вунене чарапе. „Не дам ове златиборске, никако“. Свакако – иде зима. Милка је била у кући када је талас прошао. Каже да је срећа што се све десило око пола 8 ујутро, када су сви већ били на ногама а синови већ на послу. Прво је вода пробила кроз прозор у собу, а затим је једно огромно дебло пролетело кроз собу и уништило купатило. Делује ведро и поред свега што се десило. Важно да је глава на раменима. Стан је хтела да откупи, али сада не зна шта ће.

– Сваки обичан сељак зна да се у потоку прави воденица а не кућа. А види где су ову направили. Па како да је вода не уништи. – Објашњава Милка шта се десило. – А по брду је Национални парк посекао много шуме. Кренем сада на горе, а оно све пропланак до пропланка на месту где је некада била густа шума. Па како онда да не крене бујица кад нема шта да је задржи? Одмах испод је школско двориште. По њему негде метар наслаге. Ту је прошао мањи крак потока. Највећи удар примило је крило школе. Кроз две учионице које су ту су прошла је грдна вода. Директор нам је пришао да су ударнички радили да скрену воду која је једноставно куљала. Наслаге муља и грана су до прозора. Плаше се да ће се, ако поново крене киша (најављена за викенд), све поновити. Каже да ће сутрадан кренути у рашчишћавање како би умањили могућу штету. Школа је једна од зграда која је запречила поток и смањила његово рушилачко дејство. Већи крак потока прошао је са десне стране и ударио на ред кућа у оној најоштећенијој улици и цркву. Свака од кућа имала је дувно двориште са задње стране које је гледало на поток. Та дворишта се данас не могу препознати. Наслаге балвана су до висине крова. Кућа која је била на правцу удара је најгоре погођена. Кров је до пола откинут. Поток овде скреће удесно и удата на цркву. Вода и муљ дошли су били и ту до крова – на неких 5 метара. Ниво се види и данас. Црква је јуначки примила удар и ублажила његово дејство. Да није, барем десетак кућа било би збрисано. Из цркве су изнете све покретне ствари и суше се, а унутрашњост је већ очишћена. Изнад цркве секу балване и полако рашчишћавају муљ. Десно од цркве су две куће Драгана Колончића. То је онај човек кога је вода која је пробила кроз његову гаражу понела те га је случајно спасао комшија који га је ухватио за руку у супротном ко зна где би га нашли. Две куће су му разваљене, оне одмах уз цркву. Показује нам наслагу која је настала синоћ, три дана после главног удара! Даље низ улицу аутомобили затрпани, неки до точкова, неко до крова. При дну двоја откопавају. Не кукају, ћуте и раде.

Александар Солатовић води нас у други крај места. Ту је ситуација скоро потпуно иста. Једна попречна улица, која је у ствари продужетак оне највише погођене, иде паралелно са магистралом. Управно на њу поток је пробио кроз улицу Првог маја. Не познаје се где је била улица. Каскаде као оне на такмичењу у кајаку на брзим водама. На само раскршћу ове две улице вода је потпуно однела једну кућу. Остао је само кауч уз једини зид који је претекао. Вода подлокала ове улице, искривила бандеру спустила каблове до земље. Група људи чисти куће около.Нешто даље поток је већ уређен. Широк неких 8 метара, дубок 10. Не познаје се уопште да је вода прошла. Но, када се пође узбрдо и поново уђе у Првог маја, види се још гори призор него доле. Последња дворишта домаћинстава не постоје више. Апсурдно стоји само пољски ВЦ у сред некадашње бујице док је са обе стране све однесено.Дочекује нас Звонко Адамовић који са супругом Снежаном избацује муљ из приземља и подрума. Води нас на горњу раскрсницу да нам покаже.

– Видиш ову цев. Водоводна. Е она је крива за све. Она је зауставила балване, ето их још ту, однела мост и скренула ток потока низ улицу. А ови балвани – то је снег прошле зиме оборио. Национални парк нам није дао да их узмемо већ их доделио неким приватницима да их продају. Они ударили цену, нико није могао да кући. Све остало да лежи и сада их је вода донела. То нас је уништило.Муки се слаже са њим. – Највећи број стабала које смо видели су посечена а не ишчупана водом!

И све друге комшије огорчене су на Национални парк. А и на помоћ која не стиже. – Све су ово старачка домаћинства. Ево, види моје комшинице, никог нема да им помогне – наставља Звонко. – Дошла војска, а председник општине им рекао да војници нису потребни већ само механизација. Па зар ће багер да ми уђе у двориште да уклони овај муљ?

Сви желе да им Муки исприча какво је стање у Обреновцу. Стиже ли помоћ, надокнада штете? Муки их, нажалост, обесхрабрује. изгледају као да су свесни да ће највећи терет поднети сами.

***

А како је било сведочи и овај видео запис:

***

НЕГОТИН, УРОВИЦА

СЕЛУ УРОВИЦА НАСТРАДАЛОМ У ПОПЛАВАМА ЈКП „БАДЊЕВО“ ИЗ НЕГОТИНА ПОСЛАЛО ЈЕ РАЧУН ЗА ВОДУ ИЗ ЦИСТЕРНИ СА КОЈИХ СУ СЕ МЕШТАНИ СНАБДЕВАЛИ. О ОВОМЕ СУ ПИСАЛЕ И НОВИНЕ „АЛО“. ЈАВНО ПРЕДУЗЕЋЕ БАДЊЕВО ЈЕ ЈУЧЕ ОДГОВОРИО САОПШТЕЊЕМ НА ЗВАНИЧНОМ САЈТУ ОПШТИНЕ НЕГОТИН

 

Због учесталих напада и прозивања ЈКП „Бадњево“ Неготин на друштвеним мрежама, а у вези пружене и фактурисане услуге испоруке питке воде цистерном за потребе Месне заједнице Уровица, ЈКП „Бадњево“ се огласило саопштењем за јавност.

ИСПОД ТЕКСТА МОЖЕТЕ ВИДЕТИ И СПОРНЕ РАЧУНЕ И ОДГОВОР ЈКП „БАДЊЕВО“ АЛИ И ТЕКСТ ИЗ ПОМЕНУТИХ НОВИНА. КО ЈЕ У ПРАВУ ПРОСУДИТЕ САМИ…

 

***

ПОСЛЕДИЦЕ: БОЉЕТИН – ДЕЧИЈЕ ИГРАЛИШТЕ