Директор ЕПС-а са најдужим ВД стажом у историји ове установе, Александар Обрадовић, рођен је 1974. године у Београду. Пажљивијим праћењем тока његовог образовања а касније и запошљавања, постаје јасно зашто га Александар Вучић толико дуго држи у фотељи директора ЕПС-а.

18.09.2014. Таблоид-Лист против мафије, за ФБР приредила Биљана Диковић

Обрадовић је званично од школе завршио „Англо-амерички колеџ“ у Прагу а потом се усавршавао на Универзитету у Питсбургу у Америци (није познато за шта се „усавршио“, као ни на ком факултету).

Марковић је радио и у једној немачкој издавачкој кући „Јирг Маркад паблишинг“ (Jürg Marquard publishing), чији је власник швајцарац, извесни Јирг Маркад. Потом је био запослен у одељењу француске консултантске фирме у Прагу под именом „АТОЗ Маркетинг Сервисис“ (ATOZ Marketing Services). Касније ради за америчку фирму Артур Д. Литл (Arthur D. Little).

Овако издашну радну биографију попунио је и запослењем у Паризу, у седишту француског гиганта „Лафарж“, светског монополисте у производњи цемента.

Али, шта је, после свих ових искустава, кандидовало Обрадовића за место директора ЕПС-а, макар био и ВД? Мање је познато да је овај напредњачки кадар био директор чешке енергетске компаније ЧЕЗ за Србију, те да је и ЧЕЗ, као и многе сличне компаније у Источној Европи, био и остао део америчке стратегије о спречавању ширења руских енергената на Запад. Као амерички стипендиста (а, они никада не дају паре без касније компензације!), Обрадовић је био је топло препоручен Вучићу, а овај је то оберучке прихватио, знајући да ће ЕПС, пре или касније, бити тема за преговоре са неком од западних велесила. Обрадовић је, дакле, само чувар онога што ће бити, пре или касније продато. Под каквим околностима, није тешко претпоставити.

Да је Обрадовић и са ВД статусом на функцији директора ЕПС заштићен као бели медвед, говори и податак да је преживео све смене и сва кадровска чишћења, којима је Вучић склон.

Мада је месецима лагао јавност да поскупљења струје неће бити, ових дана је и Обрадовић најавио да се спрема драстично повећање цена. Руководству ЕПС-а је дошло време да наплати харач, и да се склони уочи продаје (Немачка је први кандидат за купца). Србијом већ харају „секачи“ струје, пола Србије ће за два месеца бити у мраку, страначке милиције Александра Вучића, заоденуте у комбинезоне ЕПС-ових радника, улазе са маказама по кућама и враћају читаве породице у средњи век.

Ближи се и крај Обрадовићевог ВД стања. Отворена су му врата једне америчке компаније, а може да се врати и у издавачку делатност, код швајцарца, Јирга Макарда, да га сви што пре забораве. Кад он буде далеко, ретки Срби ће га се сећати седећи у мраку.