Ултразвучна технологија темељи се на јако високим фреквенцијама звучних таласа који бомбардују дете у утроби изузетно високим степеном брзине. За ултразвучне таласе у лабораторијским експериментима доказано је да могу штетити хромозомима, могу изазвати ћелијско загревање које штети самој ћелији, могу да успоре нормалан развој и деобу ћелија и многе друге феномене.

16.09.2014. МАГАЦИН, за ФБР приредила Биљана Диковић

Ултразвук може нашкодити нерођеној беби

Још од 90-их година 20. века, када су амерички истраживачи показали да ултразвучно загрејавање ткива може да узрокује крварење у цревима код мишева, оператери ултразвука подешавају снагу апарата да би смањили то загревање. Последње откриће групе научника на универзитету „College Dublin“ открило је да ултразвук ствара промене у ћелијама. Патрик Бенан који је водио то истраживање каже: „Дуго се претпостављало да ултразвук нема утицај на ћелије. Али ми сада имамо основу да ту претпоствку ставимо под питање.“

У истраживању на 12 мишева пустили су деловање ултразвука од 8 мегахерца у 15 минута. Болничко снимање ултразвуком може да траје и до сат времена користећи фреквенције између 3-10 мегахерца.

Две значајне промене откривене су у ћелијама танког црева у групи испитаних мишева упоређујући их са мишевима који нису били изложени. Четири и по сата након излагања постотак деобе ћелија је пао за 22%, а постотак одумрлих ћелија се двоструко повећао. Др. Бенан верује да једнак ефект ултразвук има и на људе.

„Било би свакако мудро да избегнете све рутинске и потпуно непотребне ултразвучне прегледе фетуса. Изгледа да има више него довољно доказа који упозоравају на овај савет. Компликације у трудноћи су друга ствар и особа би индивидуално требала да одмери све чињенице кад одлучује о односу предности и ризика.“ (New Scientist Issue 1476; Thursday, 10 June, 1999.)

Горе наведено истраживање, које доказује штетан утицај ултразвука на ћелије њиховим загревањем, није прво на ту тему. Наиме, савесни научници покушали су да упозоре јавност на опасности од загревања дечијег мозга као последице ултразвучног прегледа. Због тога што је глава у облику кугле (лопте), радијација је повећана, што може да доведе до тога да делови мозга постају осетљивији на јако високи интензитет. (реф.“A Prudent Approach to Ultrasound Imaging of the Fetus and Newborn“; J.W.Kenneth, M.D.Taylor; Dec 1990.)

Др. Tејлор, професор дијагностичке радиологије и шеф одела за ултразвук на Јелј (Yale) универзитету медицинске школе New Haven, Конектикат, изјављује у горе наведеном чланку: „Не би допустио никоме да се приближи глави мог нерођеног детета са ултразвучном сондом, уколико не бих тачно знао како би то на њега могло да утиче.“ Колико родитеља може да учини овакав избор у вези са овом ствари?

Кашњење говора код деце- узрок ултразвук?

Кашњење говора није патолошки или органски синдром, већ развојно дефинисан као комплексни синдром. Лекари су приметили повећање случајева одгођеног говора код деце. Рађено је истраживање на 72 детета у доби 2-8 година старости код којих је присутно кашњење говора из непознатих разлога. Деци је била оцењивана (мерена) артикулација, разумевање језика, језична продукција, полулингвистичке вештине и вербална меморија.

Кад се проверило њихово излагање ултразвуку у трудноћи, деца код којих је било присутно кашњење говора, имала су двапут веће излагање ултразвуку од деце из контролне групе. Аутори верују да је закаснели говор осетљив показатељ који рефлектује лоше увслове за развој. Ако ултразвук може бити узрок заостајања у расту и развоју плода (ИУГР), тада постоји оправдана забринутост аутора због употребе рутинског ултразвука па се залажу против његове рутинске употребе. (Campbel, elford, Brant; „Case-controlled Study of Prenatal Ultrasound Expousure in Children with Delayed Speech“; Canadian Medical Association Journal, 149(10), 1435-1440; 1993.)

Који су случајеви непотребног излагања?

Обичан ултразвук, 3Д, видео-ултразвук и допплер користе високу фреквенцију звучних таласа да би произвели слику бебе на екрану или да би повећали срчане откуцаје како би се могли лакше да се чују. Ниједно истраживање не иде у корист сигурности ових уређаја. Амерички лекарски савез (American medical Association) залаже се против непотребног излагања.

„Непотребно излагање“ укључује употребу УЗВ како би се:

– утврдио пол детета
– открила гестацијска доб (која је недеља трудноће)
– открила фетална величина и раст
– потврдила вишеплодна трудноћа
– утврдио положај у материци

Многи здравствени радници свеједно и даље користе ултразвук у ове сврхе, иако Амерички лекарски савез није одобрио његову употребу у тим случајевима. Осим потврђивања пола детета, сви остали подаци могу се сазнати прегледом искусних руку гинеколога или бабице. Фетоскоп или стетоскоп може открити откуцаје срца и без опасности ултразвука.

Сагласно са Светском здравственом организацијом (СЗО/WHО) и Министарством здравља и људских ресурса САД-а, стоји тврдња: „Ако нема општег сазнања о предностима ултразвучног мониторинга, онда нема ни разлога због којега би се труднице изложиле повећаном ризику и новчаном трошку. Питање предности још није разјашњено… Потенцијална опасност од каснијих утиецаја и последица виртуално се игнорише и занемарује.“ (Diagnostic ultrasound in Pregnancy :WHO View on Routine Screening, Lancet 2, p.361.)

Другим речима, ултразвучна технологија носи потенцијални ризик који још није потпуно вреднован, а упркос томе лекари говоре женама како не постоји никакав ризик! Направити ултразвук није предуслов за здраву трудноћу.

„Дете вам је премало, слабо напредује“

Уколико лекари наставе у својим покушајима да помоћу ултразвука открију интраутерино заостајање у расту (ИУГР), резултат ће бити само високи лажно-позитивни налаз. Истраживања показују да је и у идеалним околностима, која не постоје у већини случајева, вероватније да ће се више од половине случајева позитивних ИУГР-а код рутинских испитивања ултразвуком поновити. Налаз је лажан, а трудноћа у ствари сасвим нормална. Последице овога су велике! Подстичу анксиозност код жена и повећавају могућност за даље непотребне интервенције.

Постоји још један проблем везан за рутинске прегледе ултразвуком у сврху откривања интраутериног заостајања у расту и развоју (ИУГР). Једно од главних начела таквих прегледа јесте да се они изводе само у случајевима када се нешто може предузети. У овом случају не постоји никакво посебно лечење или третирање ИУГР-а, нема начина да се успори или заустави процес «преспорог» раста фетуса и да се врати у нормалу. Зато, тешко је замислити како ултразвучни преглед у сврху утврђивања ИУГР-а може уопште било како да утиче на крајњи исход трудноће.

Остаје једино закључак да на ИУГР можемо превентивно деловати само у малом броју случајева подстицањем социјалне интервенције – исхраном и програмима за одвикавање од зависности. Велика је грешка у постављању његове дијагнозе и не можемо га никако лечити. Обзиром на реалну ситуацију, данас не постоји никакво оправдање за извођење рутинског ултразвука током трудноће да би „господарили“ ИУГР-ом. Његова употреба требала би да буде ограничена само на специфичне, добро дефинисане ситуације.

Сигурност ултразвука

Сa обзиром на научна истраживања у вези са сигурношћу ултразвука, у британском медицинском часопису „Lancet“ пише: „Нису направљена никаква контролна испитивања адекватне величине (опсежности) која би проверила постоје ли штетни утицаји на раст и развој деце изложених ултразвуку „in utero„. Заиста, неопходна истраживања која би потврдила сигурност можда никад неће бити направљена због недостатка интереса у таквом испитивању.“ („Diagnostic Ultrasound in Pregnancy“, Lancet; 28 Jul 1984, pp.201-202.)

Питање сигурности постало је још компликованије због проблема услова излагања приликом ултразвучног прегледа. Сви биолошки ефекти који би се могли десити као резултат ултразвука овисили би о количини таласа које примају фетус и жена. Међутим, не постоје национални или интернационални стандарди за излазне карактеристике (јачину и фреквенцију) ултразвучне опреме. Последица је застрашујућа ситвација описана у коментару у британском часопису за акушерство и гинекологију, у којем се каже да излазна снага апарата досеже од изузетно ниске до изузетно високе, са истим пратећим деловањима. У коментару пише: „Ако су се апарати најниже снаге показали дијагностички адекватни, како се онда може оправдати излагање пацијената 5000 пута већој дози?“ (Effective Care in Pregnancy and Childbirth; Oxford, England: Oxford University Press, 1991., p.435.Ibd.,p.424.)

Ово захтева одлуку и главних државних тела да се на произведену опрему морају истакнути карактеристике излазних (емитованих) података. Колико се засад зна, ово још увек није учињено ни у једној држави.

Данска, Шведска и Велика Британија донеле су закључке против рутинског ултразвука. Светска здравствена организација је такође покушала да стимулише државе да развију опрезност и разборитост у погледу овог питања.

Научна истраживања о рутинском ултразвуку

Током 80-их и почетком 90-их један број лекара и гинеколога постављао је питање о делотворности и сигурности феталног скенирања. Њихов глас упозорења, колико год су покушавали, био је као плач у пустињи. Затим су, крајем 1993. године, обављена два значајна истраживања!

Прво велико истраживање делотворности рутинског пренаталног ултразвука обухватило је више од 15 000 трудница које су прегледане двапут – између 15. и 22. недеље, 31. и 35. недеље или само због медицинске индикације. Резултати су показали да је просечни број ултразвука у ултразвучној групи износио 2.2, а у контролној групи (само с индикацијама) износио 0.6 ултразвучних прегледа. Постотак негативног исхода (фетална смрт, неонатална смрт, интраутерина смрт), као и постотак превремених порода и подела порођајне тежине био је потпуно исти за обе групе. У додатку стоје речи аутора: „Ултразвучно откривање конгениталних (урођених) абнормалности нема никакав утицај на перинатални исход.“ Напокон имамо потврђено клиничко испитивање достатне величине којим можемо закључити да рутински ултразвук нема клиничке вредности. (B.G.Ewigman, J.P.Crane, D.Frederick, F.D.Frigoletto, M.L.LeFevre, R.P.Bain, D.McNellis & Radius study group; „Effect of Prenatal Ustrasound Screening on Perinatal Outcome“, New England Journal of Medicine 329, no.12 (1993.), pp. 821-827.)

Друго широко контролно истраживање односило се на сигурност понављаних (учесталих) пренаталних снимања ултразвуком. Док је основна сврха истраживања била да докажу сигурност учесталих прегледа ултразвуком, резултати су показали управо супротно! Од 2834 трудница, њих 1415 је прегледано ултразвучно у 18., 24., 28., 34. и 38. недељи трудноће (интензивна група). Осталих 1419 трудница је прегледано само једном у 18. недељи (регуларна, тј. контролна група). Једина разлика између две групе била је значајно веће интраутерино заостајање у расту (ИУГР) у интензивној групи и то за 1/3. Овај важан и озбиљан резултат навео је ауторе да изјаве: „Било би мудро да се ограниче ултразвучна испитивања фетуса на оне случајеве у којима ће тај податак бити од клиничке важности.“ (J.Newnham, S.F.Evans, C.A.Michael, F.J.Stanley, L.I.Landau; «Effects of Frequent Ultrasound During Pregnancy: A Randomised Controlled Trial», Lancet 342 (1993), pp. 887-891. Ibid., p.890.)

Потпуно је иронично то што ултразвук заправо доводи до тог стања, заостајања у интраутерином расту и развоју (ИУГР), а толико се дуго тврдило да је управо ултразвук користан у његовом откривању.

Извор: Рода