ПОСТУПАК ПРОТИВ ГЕНЕРАЛА МЛАДИЋА (други део). Уобичајени проблеми данас

У првом делу текста[1] почели смо разматрати актуелне проблеме који данас постоје у поступку “Тужилац против генерала Ратка Младића” у МТБЈ. У овом тексту настављамо са њиховом анализом. Размотрићемо још неколико скандалозних изјава судија које су они дали претходних неколико дана и који показују  mensrea (то јест злочиначки умишљај) судија на потпуно лишавање једнаких права одбране генерала Младића са тужилаштвом, па самим тим и претварање судског процеса у фарсу и пародију правосуђа.

ПОВЕЗАНО: Александар Мезјајев: ПОСТУПАК ПРОТИВ ГЕНЕРАЛА МЛАДИЋА (први део)

15.09.2014. Фонд стратешке културе, за ФБР приредила Биљана Диковић

Генерал Ратко Младић

“Судије су изјавиле да одбрана изводи неважне сведоке, чије сведочење ништа не значи за суд”. Међутим, оптужница је састављена на такав начин да оптужује све Србе регрутног узраста који су се бавили не само војним, него и политичким и административним делима, па чак и оне који нису заузимали никакве званичне функције (концепција “српске снаге”). Уочи почетка процеса одбрана је скренула пажњу суду на исувише велики обим оптужнице и замолила је да се она смањи. Међутим, то није учињено. У таквој ситуацији одбрана једноставно нема никакво право, али је обавезна да изводи сведоке буквално по свакој тачки оптужнице које се у свеукупности односе на практично сваки дан за све три ратне године, па чак и периоде од неколико година уочи почетка рата 1993. године. Поред тога, више од 3 000 такозваних “судски утврђених чињеница” били су истакнути од стране суда, што је још више осложнило задатак одбране да их оповргне. То је позната тактика. Оптуженог гађају из тужилаштва не из” пиштоља” и не “појединачним пуцњевима”. Пуцају из митраљеза рафалима. Надају се да ће бар један метак погодити где треба. Ипак, упркос свему реченом, Тужилаштво је пре неколико дана затражило да се Оптужница прошири! Тужилаштво је изјавило да су они пронашли нове доказе за нове оптужбе. Тако је у Томашици, у септембру 2013. године пронађена масовна гробница што је Тужилаштво МТБЈ одмах покушало да повеже са злочинима побројаним у Оптужници против генерала Младића. Тужилаштво је међутим затражило више од годину дана како би припремили докази по том делу. Међутим, представљати те доказе усред дела поступка са изношењем доказа одбране, представља још један доказ манипулативног карактера читавог Трибунала.

“Судије су изјавиле да је током унакрсног испитивања њима постало јасно да извор знања сведока представљају саопштења медија или одбрана Р. Караџића”. Тешко је представити себи ситуацију да судије не знају да лажу. (Иако је адвокат генерала Младића Бранко Лукић током саслушања у августу назвао понашање судија управо “несхватањем сведочења сведока одбране”. Судије све савршено добро схватају, али играју улогу “несхватајућих”. Прво, судије одлично прихватају сведочења сведока тужилаштва који су знање црпли из медија, па су чак сведочили и сами представници медија. Као друго, потпуно је очигледно да сведоци нису добили информацију од одбране Р. Караџића, него су само одговарали на питања која су им задавали његови заштитници. На пример, сведоци Радојичић и Сеховац су потврдили да су они на фотографији видели Храсницу коју им је показала одбрана Р. Караџића. Они нису за Храсницу сазнали од одбране Р. Караџића, него су и потврдили то што су они знали пре тога. Оваквих примера има много. Потпуно је јасно да знање сведока не представља извор информација одбране Караџића, али судије воле да виде управо то.

“Судије су изјавиле како сведоци праве широке генерализације, што јадно Тужилаштво приморава да губи много времена на унакрсна испитивања. У сваком случају, додале су судије, ове генерализације “имају исувише мало значење за доказни поступак или га немају уопште”. На тај начин, видимо да судије унапред објављују да не желе да озбиљно прихвате сведочења сведока одбране. А “широко генерализовање” учинило је управо Претресно веће. Изјава судија нема благе везе са стварношћу. Сведочење сваког сведока одбране носи конкретан карактер и јасно је повезано са конкретним тачкама оптужнице. Тврдње како су њихови искази некаква генерализација представља отворену лаж. Откуда потиче та лаж? Извор те лажи је потпуна толеранција судија према сведочењу сведока Тужилаштва. Тако су сведоци Тужилаштва тврдили да су “Срби уништавали културна здања” притом не дајући никаквих допунских сведочења, али то за судије није представљало никакав проблем!

Што се тиче сведока одбране, ту су судије спроводиле – како се испоставило из јавног наступа Бранка Лукића, главног адвоката генерала Р. Младића, директно на седници суда – тајна истраживања и према сведоцима и према члановима тима (укључујући и тајно прегледање поште). Он је судијама поставио директно питање: пошто су се таква испитивања спроводила, зашто њихови резултати нису јавно публиковани.[2] Истовремено, захтеви одбране да се спроведе истраживање у односу на сведоке Тужилаштва, били су игнорисани. Тако у односу на свима добро (и жалосно) познатог сведока тужилаштва Момира Николића, био је истакнут захтев за идентификацијом материјала истражитеља Тужилаштва МТБЈ који је открио лаж у сведочењу сведока Тужилаштва. Још увек нема никакве реакције од стране суда по овом питању. Упркос чињеници да је сам тужилац рекао да Николић лаже, исказ овог сведока се сматра истинитим.

Важно је истаћи и да се судије налазе у крајњем степену нервног узбуђења. Довољно је видети како се судија А. Ори дерња на генерала Младића. Током великог дела поступка он се трудио да не показује своју гласну хистерију (која се несумњиво одиграва дубоко у њему – јер одбрана изводи важне сведоке који у потпуности оповргавају верзију Тужилаштва), која се повремено спуштала на ниво пискутања. Један од примера таквог пискутања јесте и изјава Орија приликом сведочења сведока Милорада Букве. Судија А. Ори је чак прекинуо унакрсно испитивање тужиоца и изјавио да не треба настављати, јер је степен кредибилитета сведочења сведока раван нули. Разлог за овакву одлуку било је то што је наводно та сведочења “немогуће проверити”. Нећемо говорити о томе да се нико и не спрема да проверава сведочења сведока Тужилаштва. Међутим, овај испад Орија за нас је важан јер показује са каквом се унутрашњом напрегнутошћу бори овај господин. Та напрегнутост је толико јака да га нагони да говори обичне глупости.

“Судије су изјавиле да су приликом припреме исказа сведока одређени делови били избачени, што јадно Тужилаштво тера да губи драгоцено време суђења на разјашњавање питања због чега је то било урађено”. Оваква изјава представља још један јасан доказ тога да у МТБЈ нема судија, већ да постоји само Тужилаштво. За време дела процеса када су се износили докази из Оптужнице, Тужилаштво је чинило апсолутно исто, па је одбрана била принуђена да троши своје ништа мање драгоцено време како би разјаснила та питања (тада када је то било заиста неопходно). Међутим, то никада није узбуђивало судије. То узбуђује судије тек сада – у време дела процеса са изношењем доказа одбране. И пошто Тужилаштво ионако није успело да пронађе криминалне разлоге за изузимање ових или оних делова из ранијих сведочења сведока одбране, то је одбрана успела да учини у односу на сведоке Тужилаштва. Тачније, у погледу саме оптужбе.

Дакле, по тренутном стању ствари у поступку против генерала Р. Младића, постоје два главна проблема. Први је – нулти степен поверења према судијама које су овладале нултим степеном независности и непристрасности. Други проблем представљају – последице првог. Ако лица која заузимају дужност судија имају такав нулти степен, онда то правнички значи да на процесу одсуствују судије. Међутим, ствар стоји још горе – судске фотеље нису празне, оне ће се попунити додатним тужиоцима. Ови проблеми просто не могу бити игнорисани. Они морају бити размотрени пред СБ УН који мора предузети мере и обезбедити генералу Младићу право на правично суђење у његовом предмету.