Тарифа јавних бележника, популарно, нотара, који су у Србији почели да раде 1. септембра, знатно је виша него што је била у судовима. Сасвим је оправдано што је земља коначно добила јавне бележнике јер се тиме растерећују судови, али се поставља питање зашто поједине правне послове ексклузивно они раде и зашто су грађани Србије на неке њихове услуге упућени више него грађани појединих земаља чланица Европске Уније.
До почетка септембра у српским судовима овера превода коштала је 230 динара, а од сада ће, пошто је пружају нотари или јавни бележници, та услуга коштати готово три пута више – 600 динара; за оверу преписа или фотокопије јавном бележнику ће се плаћати 450 динара, што је такође готово троструко више од таксе коју су наплаћивали судови.
ПОВЕЗАНО:
НОВО У СРБИЈИ: Код нотара уместо на суд
09.09.2014. РСЕ, за ФБР приредила Биљана Диковић

Посебно је поглавље уговор о промету некретнина, за који Закон о промету непокретности предвиђа да мора имати форму јавнобележничког записа. То значи да такав уговор мора не само оверити него саставити или обрадити искључиво јавни бележник.
Ако се за пример узме вредност некретнине од 100.000 евра, за састављање и оверу купопродајног уговора нотару ће грађани платити чак 52. 400 динара или око 450 евра. Уколико, пак, странке дођу са већ припремљеним уговором, јавном бележнику ће за обраду и оверу платити 60 одсто те суме.
Србија је ово, по грађане неповољније, решење, увела по угледу на Босну и Херцеговину и Црну Гору, али могла се, да је хтела, определити и за праксу какву имају неке друге земље региона, рецимо, Хрватска или нешто даља Чешка Република, обе чланице Европске уније.
***
Зашто се српски законодавац определио за то да уговори о промету некретнина морају имати искључиво форму јавнобележничког записа, при чему ту форму добијају само ако их напише или већ састављене уговоре обради нотар, односно, зашто су нотарске таксе за те документе тако високе питали смо Нелу Кубуровић, помоћницу министра правде задужену за сектор правосуђа:
“И до ступања на снагу Закона о јавном бележништву грађани су морали за уговоре о промету непокретности да плате оверу у суду. За износ овог уговора који ви помињете, од 100.000 евра, судска такса износила је 39.000 динара, па би уз судску таксу и трошкове адвоката за састављање уговора која износи 37. 000 динара, укупан трошак био 76.000 динара. То, дакле, значи да је сада ипак јефтиније, када јавни бележник састави уговор и одговара за оно што је саставио, по цени од 50.400 динара”, каже помоћница министра.
РСЕ: Уколико је грађанин адвокату за састављање уговора дао 37 000 динара и нотару платио, рецимо, 50 евра за оверу неколико потписа на примерцима уговора, то би му било јефтиније, под условом, наравно, да купопродајни уговор по закону не мора да има форму јавнобележничког записа. Узели смо пример Хрватске или Чешке Републике…
Кубуровић: И у Хрватској је за уговор о промету непокретности обавезан нотарски запис…
РСЕ: Не, није…
Кубуровић: Мислим да нисмо баш компатибилни да бисмо се поредили са Чешком већ да за поређење треба да тражимо земље где је сличан правни систем…
РСЕ: Добро, ево у Хрватској, јесмо ли компатибилни са њима?
Кубуровић: Ја колико знам, у Хрватској уговор о промету некретнина мора да буде у форми јавнобележничког записа.
*****
Не, не мора. У Хрватској, као и у Чешкој Републици, уговор о промету некретнина не мора имати форму јавнобележничког записа. Проверили смо то и у Комори јавних бележника Хрватске и у нотарској канцеларији Луције Попов из Загреба.
РСЕ: Да ли у Хрватској уговор о промету некретнина мора имати форму јавнобележничког записа?
Нотарка: Не, не, могу га и странке саме састављат, а онда ми на њему само овјеравамо потписе, значи, не улазимо у садржај.
РСЕ: Колико овера једног потписа кошта?
Нотарка: Овјера једног потписа са ПДВ-ом је 47 куна и 50 липа, један еуро је 7,61 куна, дакле, 6,2 еура.
Исто је законодавац поступио и у Чешкој, али је овера потписа на уговору још јефтинија него у Хрватској. Колико кошта питали смо у нотарској канцеларији Петре Хабартове из Прага.
“За оверу једног потписа цена је 30 круна плус ПДВ, дакле, 36 круна, односно, један евро и 30 центи”.
Дакле, чешком нотару платите за оверу потписа на неколико примерака уговора шест и по евра и имате валидан купопродајни уговор, док грађане Србије, ако је у питању поменута некретнина вредна 100.000 евра то не може коштати мање од око 450 евра.
Управо зато што уговор о промету некретнина у поменутим државама не мора имати форму јавнобележничког записа, њихови грађани нотарима могу платити само оверу потписа на тим документима, за шта плаћају багателну цену.
Тако је избегнут и апсурд да они који су правници или адвокати, или, пак, нису али сасвим темељно познају ову врсту облигационог права да и сами могу саставити поменути уговор, услугу обраде тог документа морају папрено платити нотару.
У Чешкој, рецимо, овере многих исправа и докумената можете обавити такорећи на сваком угу – где вам је ближе и брже – и у општини, и у суду, и код нотара, чак и у поштама, где постоје за то намењени чек-поинти, а уз то, где год да то урадите цена исте услуге биће иста јер је то законом прописано.
*****
Има ли икаквог оправдања да грађани Србије, који спадају у најсиромашније становнике Европе, којима су од почетка године драстично повећани порези на имовину, смањене плате у јавном сектору, а прете им и нова умањења, има ли, дакле, оправдања да овако скупо плаћају услуге нотара.
“Наравно да има с обзиром да нотари сносе одговорност за оно што састављају и да одговарају за садржину исправе. Судови нису уопште били дужни да проверавају садржину онога што оверавају, оверавали су само потписе, односно, идентификовали лице које се потписало и на основу тога се вршила овера”, каже Нела Кубуровић, којој смо поставили и питање о одговорности нотара, уколико, рецимо, проневери средства која су му дата на чување:
“Поред дисциплинске, постоји и материјално-кривична одговорност. Сви нотари морају бити осигурани за штету коју би могли да нанесу својим радом”.
Многе административне послове грађани су и у Србији до доношења новог закона о јавним бележницима могли обављати и у судовима и у јединицама локалне самоуправе. Нема ваљаног образложења законодавца зашто сада су упућени само на јавне бележнике. Зашто је, дакле, у овој области закон сада успоставио монопол једне професије – нотара, питали смо помоћницу министра:
“Ја то не видим као монополизацију, као што ви наводите…”.
РСЕ: Како не видите…?
Кубуровић: И пре овог закона уговор о промету непокретности могао је искључиво да се оверава у суду…
РСЕ: Али сте могли да одете у општину и оверите неку другу исправу, изјаву, документ.
****
Председник адвокатске коморе Београда Слободан Шошкић оцењује да је новоусвојени Закон о промету некретнина који је поједине правне радње доделио искључиво нотарима чак нарушава и највиши правни акт земље.
“Ово решење је неуставно јер сте у једном сегменту одузели адвокатима пружање правне помоћи, а они су, члану 67 Устава, служба пружања правне помоћи. Не можете ви законом оно што је дато општом уставном нормом да сада изузмете од адвокатуре и дате искључиво нотарима. Тиме сте, уствари, нарушили уставни положај адвокатуре, одузели сте им у једном сегменту пружање правне помоћи. Устав, наиме, не каже да се пружање правне помоћи састоји само у томе да браните, само да заступате, него и да сачињавате уговоре – и то је правна помоћ. То сте, дакле, сада законом узели адвокатима и дали искључиво нотарима уз енормно велику тарифу. Нисте, дакле, оставили ону солуцију која би била једино нормална и прихватљива, а то је да се нађе решење за сачињавање уговора или код адвоката или код нотара, чиме бисте створили оптималне услове да се грађани определе по свом нахођењу. Ја ћу поднети иницијативу Уставном суду Србије да се процени уставност Закона о промету непокретности који каже да такве уговоре искључиво сачињавају нотари”, најављује Слободан Шошкић.
Категорије:АКТУЕЛНО, ДЕШАВА СЕ..., ДРУШТВО, Други пишу, Интервју, Мишљење, Новости, Правосуђе, Режимска тортура, СРБИЈА, MAIL - RSS FEED













Коментари читалаца…