01.09.2014.Colonel Cassad , за ФБР приредила Биљана Диковић

Луганска Народна Република

1. Ситуација на северном фронту у ЛНР је стабилна. Поштено речено, овде се офанзива милиције развија онако, осредње, јер нема значајних успеха на северном фронту, овде постоје тактички успеси. Међутим, хунта још увек држи део Станице Луганскаје и отежава операцију опкољавања њених снага на северу Луганска.

2. Током борбе за Лутугино, борци милиције су успели да успоставе контролу над делом овог насеља, иако су објавили да су заузели цео град. У стварности, хунта се ту и даље држи, и сувише је рано говорити о потпуној контроли над Лутугином, борбе се још воде. Наша страна притиска, али хунта се тврдоглаво опире знајући какве би биле последице одустајања. Јер, Лутугино има оперативни значај: транспортна повезаност Новоросије би се повећала, што би, заједно са вероватним губитком Дебалчева током наредне недеље, олакшало обављање офанзивних операција Армије Новоросије преко интерних саобраћајница.

3. Хунта је коначно одбачена од Новосветловке и тако су коначно елиминисане последице пробоја хунтиних снага до пута Луганск-Краснодон. Милицији за то није требало 2 дана, како су се хвалили одмах после пробоја, требало им је више од недељу дана. Али важан је резултат и сада је лакше носити се с теретом за Луганск.

4. Питање атамана Козицина и неколико других команданата ЛНР на терену, који уопште никога не слушају, сада се поставља прилично озбиљно. Штаб у Краснодону је намерио да реши проблеме недостатка јединства команде и махновизма у догледној будућности. Заправо, велики проблем је у томе што се локална милиција у ЛНР претвара у војску знатно спорије него у ДНР, плус што се неки од команданата баве стварима које су сасвим различите од ствари с којима би требало да се баве, поред рата. Отуда млитав напад на аеродром и ударање главом о северни фронт. Овде проблем није у снази хунте, већ у организационој слабости милиције ЛНР, која и даље захтева доста посла. Према мојим изворима, планира се такав рад, реконструкција милиције ЛНР у праву војску. Хоће ли то бити ефикасан рад ? Надамо се да хоће.

5. С једне стране, режим на граници постао је строжији, али с друге стране, и још транспарентнији, иако је донекле смањен степен отворених криминалних активности и безакоња. Испорука јесенско-зимске одеће је почела, делимично испуњење потреба милиције за топлим униформама очекује се до краја месеца. Већ сам појаснио питања номенклатуре роба које су неопходне за борбу милиције: тражили су да се већи приоритет да професионалним радио-станицама са могућношћу шифровања, радио-станицама за координацију милицијских одреда, дроновима, наочарима за ноћно гледање, ИЦ уређајима и тактичким прслуцима. Једног од ових дана ћу изнети детаљнији списак номенклатуре онога што је потребно у складу са захтевима војних структура Новоросије.

Доњецка Народна Република

1. На фронту који се протеже од Авдејевке до Дебалчева, општа ситуација се није много променила. Овде се формирао позициони фронт, на ком стране нису у стању да постигну одлучујуће резултате, иако милиција ради на јачању позиција које подржавају коридор ка полуопкољеној Горловки и покушава да чвршће обухвати Дебалчево. Као и раније, две стране активно размењују ватру, плус што хунта наставља с терористичким гранатирањем Доњецка. Многи људи се питају како то да Доњецк и даље гранатирају, ако је наша страна на југу у офанзиви. У ствари, тек по заузимању Дебалчева, Авдејевке, Маринке и Карловке, и после избацивања хунте с Доњецког аеродрома, постаће изводљиво да се елиминише могућност да се настави са систематским гранатирањем Доњецка. У међувремену, док је северни фронт стабилан, гранатирање ће се наставити. Према нашим проценама, потребно је још недељу и по – две, после чега неки становници могу покушати да се врате у главни град Доњецке Народне Републике.

2. Јужно од Куракова, хунта сада ужурбано покушава да поврати фронт смањен офанзивом милиције. Тамо не постоји један фронт, као такав, већ неколико преграда и неколико оклопних група, са којима хунта покушава да нападне спољни прстен своје опкољене војске западно од Старобешева. Јер су скоро све милицијске снаге заузете блокадом прстенова, па су активне углавном диверзантско-извиђачке групе (ДИГ), које делују у хунтиној позадини, док су главне снаге концентрисане на спољашњем прстену обруча. У овом случају, ако говоримо о ситуацији на спољном прстену окружења, онда обе стране немају довољно снаге за офанзивне операције.

3. Прстен под Диаковом до сада није елиминисан. Очигледно, милиција је ту прешла на типичну блокаду опкољене војске, којој су понуђени уобичајени услови предаје, укључујући излаз преко руске границе. Да би им се поспешило размишљање, опкољена војска се повремено гранатира, али не превише – главне артиљеријске снаге и вишецевни лансери су извучени на друге локације.

4. Амвросијевси прстен наставља да задовољава великим губицима хунте у персоналу и материјалу, а казнени батаљон „Донбасс-1“, судећи по Семенченковим изливима беса, претрпео је четврти пораз од почетка рата.

Процес „хуманитарног коридора“ започео је данас, пуштањем хунтиних војника из прстена у замену за ослобађање „руских падобранаца“ и за неке неименоване компромисе. Наредних дана ћемо чути да ли је било каквих трофеја, оружја, или неких политичких обавеза. Мора се схватити, да се, паралелно са ратом, дешавају активне консултације, где они покушавају да испослују услове договора који ће дефинисати границе између Новоросије (која ће очигледно бити држава независна од Украјине ) и остатка Украјине. Траса под Иловајском и Амвросијевком генерално елиминише опасност за Доњецк са југа. А чему год дозволили да изађе из прстена, то могу бити само остаци офуцаних јединица са ниским моралом.

Милиција се радује поновој офанзиви ка Дњепру, али мислим да није била одушевљена одлуком Москве. Али, у овом случају, политичка целисходност је превладала над војном. Само да разумете цену овог договора: Задержанные на Украине российские десантники вернулись на родину

5. Офанзива милиције ДНР наставља се на југу, у близини Азовског мора. После заузимања Новоазовска, милиција избегава фронтални напад на Мариупољ и, уместо тога, обухвата га својим диверзантско-извиђачким групама, пресецајући пут ка Берђанску, чистећи мање контролне пунктове и заузимајући незаштићена насеља. Пресецање деоница путева западно од Мариупоља ствара не само опасност од оперативног окружења града (који се може снабдевати морем), већ и далеку претњу за Берђанск, где нема толико војних снага.

Али треба схватити да само мали диверзантско-извиђачки одреди делују западно од Мариупоља и унутар граница Запорожја, јер имају најповољније услове, због одсуства кохерентног фронта непријатеља, који се држи великих насеља. У наредним данима, оклопне јединице и артиљерија ће почети да напредују од Новоазовска – или ће кренути директно на Мариупољ, или ће, што је вероватније, настојати да га заобиђу, приближавајући се граници Запорожја и крећући се ка Берђанску. С обзиром на акумулирану довољну силу, милиција може развити напад на Мариупољ или може изабрати амбициознији план са нападом на Берђанск и развојем свеобухватне војне акције на територији Запорожја, са циљем заузимања главног града Запорошке Народне Републике, кога се Коломојски толико држи.

Све у свему, милиција и даље искоришћава последице пораза хунте на јужном фронту, што ће јој омогућити да ослободе довољно велике територије и започне војну акцију изван ДНР, што је политички значајно. Истовремено, можемо видети како „бекстејџ“ политички процеси почињу да утичу на ситуацију на фронту, као да наговештавају да ће се на крају све решити путем преговора.

Ипак, постоји потврђена информација да ће следеће недеље почети офанзива милиције, велика и са амбициозним циљевима. Радујем се спровођењу тог плана. Биће задовољство многима од нас.

Извор: Colonel Cassad (in English) – On the situation in Donbass by August 31
Превео: Александар Јовановић