Тражили су ми да коментаришем Путинове сугестије да је Порошенко партнер (на руском) у преговорима и да је неопходно да се преговара  о државности југоистока. Песков је нешто касније изјавио да Порошенко треба да преговара са Захарченком и Плотницким и да је то чисто њихова ствар.

01.09.2014. Colonel Cassad, Магацин, за ФБР приредила Биљана Диковић

После познатих пермутација у ДНР постало је јасно да ће се спроводити план поделе Украјине и стварања Великог Придњестровља. То јест, Украјина неће бити демонтирана (без обзира колико бих ја то волео), али ће бити подељена (дуж ове или оне линије). После борби у другој половини августа постало је очигледно да ће Новоросија као држава постојати на политичкој мапи само као још један непризнат државни ентитет (очигледно, САД и ЕУ је неће признати). Границе ове државе ће се одредити померањима линије фронта и преговорима између Москве и Кијева, као и у процесу консултација Кремља са Вашингтоном и Бриселом. У неком тренутку, представницима Новоросије ће морати да буде дозвољено да се придруже преговорима, иако је јасно да они неће дефинисати основне параметре поделе Украјине.

Ови предлози су изнети и раније, у јунским разговорима Ахметова и Коломојског на тему будућности Донбаса. Недавна јавна саопштења су и део необавезујуће званичне реторике у смислу „ми нисмо одавде, на све ово гледамо као аутсајдери“, и ехо закулисних консултација о будућности Новоросије.

Са садашњим условима „сезонског попуста у продавници војних вишкова“, позиција Новоросије за будуће преговоре о статусу нове државе је много боља – хунтина војска је  деморалисана а бројни велики војни порази јасно указује на то да је војна победа хунте немогућа. Предстојећа велика офанзива са одлучујућим циљевима коју припрема војска Новоросије највероватније ће бити показатељ Новоросије и преко граница ДНР и ЛНР – за шта постоје одређени предуслови. Истовремено, изгледа да су се стране већ договориле, или су у процесу доношења одлуке, да се Коломојски потпуно елиминише. Отписивање казненог батаљона код Иловајска, бежанија казненог батаљона „Дњепар-1„ из Мариупоља ка Дњепропетровску и дуга јавна завада између Порошенка и Коломојског могу бити део већ постигнутих споразума о скором нестанку Коломојског и његових саучесника са политичке сцене.

Главна препрека споразуму о подели Украјине је став САД, које су заинтересоване за наставак садашњег рата и положај украјинских фашиста, који чак и не разматрају могућност било каквог споразума са „сепаратистима“, чак ни са Русијом. Иако Порошенко фашистима може натакнути још какав „прстен“ и бацити их у следећи „казан“, много је теже изаћи на крај с позицијом САД  (амерички резидент Наливајченко је директан супервизор фашистичког Десног сектора), Порошенко очигледно не зна шта да ради, јер су преговори за одсецање само ДНР и ЛНР, али уз задржавање свега осталог, можда водили доброј погодби у јулу, када је офанзива под Луганском малаксавала, али хунта је наставила да истрајава у покушајима да угуши побуну у Новоросији чисто војним средствима. И сада се суочава са сличним избором, али под много горим условима. САД могу уклонити Порошенка исто тако лако као што га поставиле, што Порошенко зна и зато наставља да води рат који постаје све самосамоубиственији и за њега и остатак Украјине. У принципу, радујем се овом елементу недостатка преговарачког капацитета хунте – што дужи рат, мање ће остати од Украјине кад се рат заврши.

Очекујемо нову офанзиву и нове победе Војске Новоросије. Али преговори су неизбежни у сваком случају, па што касније почну, боље за нас.

Оригинални чланак: Colonel Cassad – Возникшая государственность
Извор: Colonel Cassad (in English) – Emergent statehood
Превео: Александар Јовановић