Постоје извештаји да америчка полиција сваке године убије 500 или више Американаца. Неколицина убијених Американаца јесте представљала опасност за полицију: DOJ Media | Education, Information, and Prevention – U.S. Police Have Killed Over 5,000 Civilians Since 9/11 . Али полиција убија Американце углавном из потпуно невероватних разлога. На пример, пре неколико дана у Фергусону је убијен Мајкл Браун, а Џон Крафорд је са полице одељења за играчке у Волмарту узео пиштољ-играчку и полицијске силеџије су га упуцале и убиле на лицу места – Family of man killed by cops at Wal-Mart demands video | MSNBC . Ни четири миље од Фергусона, зликовци су 19. августа убили још једног црнца. Полицијску причу о „претњи“ оспорио је видео који је објавила сама полиција: St. Louis Police Release Video Of Kajieme Powell Killing That Appears At Odds With Their Story

21.08.2014. PaulCraigRoberts, за ФБР приредила Биљана Диковић

Пет стотина је више од једног полицијског убиства дневно. Ипак, извештаји о њима обично се заврше само на локалним вестима. Зашто су онда Фергусон у Мисурију и полицијско убиство Мајкла Брауна постали догађај и вест од међународног значаја.

Одговор је вероватно у томе што су вишедневни протести црначке заједнице из Фергусона изазвали да у Фергусон прво буде послата државна полиција, сада и Национална гарда. Такође, домаћа полиција у пуној ратној опреми и са оклопним транспортерима и тенковима, са пушчаним цевима упереним у лице ненаоружаног цивила, уз претње новинарима и њиховим новинарима јесу добар видео снимак – „Земља слободних“ као гестапоовска нацистичка држава. За превише света, одраслог у мржњи према америчком силеџијству, малтретирање Американаца од њихове сопствене полиције представља поетску правду.

За оне који већ дуго протестују због расног профилисања и полицијске бруталности према расним мањинама, полицијско убиство Мајкла Брауна у Фергусону је само још једно убиство у историји расистичких убистава: CounterPunch: Tells the Facts, Names the Names » Racial Repression and the Murder of Mike Brown » Print Роб Ури је у праву кад каже да белачко кривично правосуђе (sic) непропрционално кажњава црнце. Видети, на пример: Mother Faces 11 Years in Prison – LewRockwell.com

Ја, бивши амерички конгресмен Денис Кучинић и други видимо убиство Мајкла Брауна као рефлексију милитаризације полиције и полицијске обуке која ствара непријатељски став полиције спрам народа. Полиција учи да на народ гледа као на претњу, против које је насиље најсигурнији course за полицајце.

То не значи да нема расизма. Анкете показују да је већина Американаца задовољна полицијским оправдањима убистава. Интернет је преплављен полицијским апологетама. Само они који сматрају да су полицијски изговори неубедљиви бивају оптуживани да истрчавају са закључцима пре пресуде пороте, док се они који пребрзо доносе закључке повољне за полицију сматрају правим Американцима.

Оно на шта желим да укажем овим чланком су околности „у недостатку доказа“ које одређују пресуду пороте и неспособност власти Фергусона која је довела до нереда и пљачке.

Осим ако Министарство правде од убиства Мајкла Брауна не начини федерални случај, црначка заједница Фергусона ће бити немоћна да спречи заташкавање.

Оно што се обично дешава у овим случајевима јесте да полиција замеси причу о заштити полицај(а)ца и да тужилац не подигне оптужницу. Како су Обама и његов државни тужилац Ерик Холдер делимично црнци (али само по боји коже), већинска црначка заједница Фергусона у Мисурију можда полаже неку наду у долазак Холдера. Међутим, ништа није очигледније од чињенице да су Обама и Холдер, заједно са остатком „црног вођства,“ кооптирани од „white power“ структуре. Како би другачије Обама и Холдер дошли на власт ? Шта мислите, да ли white power структура доводи на власт људе који желе правду за мањине или за било кога другог, осим за мега-богате?

1960-те су биле време црног вођства, али је то вођство или убијено (Мартин Лутер Кинг) или кооптирано. Црначки лидери су се продали за престижна именовања и чланства у управним одборима корпорација. Данас је црначко вођство маргинализовано и постоји само на локалном нивоу, ако уопште постоји.

Ако полицајац који је убио Брауна буде оптужен и ако му се буде судило у Фергусону, пороту ће сачињавати белци из Фергусона. Сем ако није дошло до неке огромне промене у сентименту белаца гледе убијања, бели поротник који би белог полицајца прогласио кривим више не би имао живота у Фергусону. Непријатељство белачке заједнице према белим поротницима који би били на страни „црначке битанге која је украла цигаре“, а не на страни белог полицајца, живот таквих поротника у Фергусону би учинило немогућим.

Ситуацијом у Фергусону је тако лоше руковођено да скоро па изгледа како је полицијска држава, својом реакцијом на пуцњаву, хтела да испровоцира насиље, тако да се америчка јавност привикне на употребу војне силе код протеста ненаоружаних цивила.

Фергусон у сећање призива бомбе на Бостонском маратону. Два брата страног порекла су наводно подметнула „експрес лонац – бомбу“ која је ранила или убила учеснике трке и посматраче. За два брата се сматрало, а без икаквих доказа, да су толико опасни да је цео Бостон са предграђима био „закључан“ док је 10 000 тешко наоружаних полицајаца и војника патролирало улицама и ишло у претресе од врата до врата и на нишану држало укућане док су претресали њихове домове, иако је било потпуно јасно да се браћа ту не скривају. Ниједна породица истерана из свог дома и држана испред пушчаних цеви није завапила: „Хвала Богу што сте овде, бомбаши се крију у нашој кући.“

Прекомерна употреба силе и упади полиције у куће а без судског налога су разлог зашто опрезан и мислећи Американац не верује ни у једну једину реч званичног извештаја о експлозијама на Бостонском маратону. Мислећи људи се питају, како то да сваки Американац „бомбардовање“ не види као оркестрирани чин државног тероризма, привикавање Американаца на то да им се закључавају градови и да полиција упада у њихове домове. Логистички, немогуће је тако брзо окупити 10 000 наоружаних војника. Очигледна је индикација да спремност војске указује на предпланирање.

У Фергусону, све што је било потребно да се спрече масовни протести и пљачкање јесте да шеф полиције и градоначелник или гувернер одмах објаве да ће бити потпуне истраге од стране грађанског одбора независног од полиције и да ће црначка заједница изабрати чланове истражне комисије.

Уместо тога, име полицајца који је убио Мајкла Брауна је скривано данима, а видео који наводно показује како је Мајкл Браун узео цигаре из продавнице је објављен да би се оправдало његово убиство од стране полиције. Овакви одговори и низ других глупавих полицијских и државних одговора убедили су црначку заједницу, која је то већ у костима осећала, да ће бити прикривања.

Сасвим је могуће да је шефу полиције, градоначелнику и гувернеру мањкало „intelligence“ и процене да би се носили са ситуацијом. Другим речима, можда су исувише глупи за државну службу. Неспособност америчког народа у бирању квалификованих представника је светски позната. Али је такође могућно да је убиство Мајкла Брауна обезбедило још једну прилику да се Американци привикну на примену војног насиља на цивилном становништву, да би нас се заштитило од опасности.

„Окупирај Вол стрит“ је био белачки, а над тим белцима је итекако било насиља. Отуд мој закључак да је код Фергусона у питању много више од расистичких ставова белаца према црнцима.

Очеви нације су упозоравали и били против примене америчке војне силе на америчком народу. Ова ограничења – с циљем да заштите слободу – рушио је режим Џорџа Буша и руши Обамин режим.

Данашњи Американци нису много заштићенији од државног тероризма него што су то били Немци под национал-социјализмом.

Далеко од тога да је „светлост свету“, Америка запада у хладну, окрутну тиранију.

Ко ће ослободити нас?

Аутор: Др Пол Крејг Робертс
Извор: Ferguson: No Justice in the American Police State — Paul Craig Roberts – PaulCraigRoberts.org
Превео: Александар Јовановић