Прво ће у Кијев 23. августа ради кризних преговора са председником Петром Порошенком допутовати канцелар Немачке Ангела Меркел. 26. августа у Минску председник Русије Владимир Путин заједно са лидерима земаља Царинског савеза (Белорусија и Казахстан) и представницима ЕУ састаће се са председником Порошенком. Иницијатива да се Петар Порошенко позове у Минск припадала је председнику Белорусије Александру Лукашенку.

ЕУ шаље у Минск врховног представника за иностране послове Кетрин Ештон, као и европске комесаре за трговину и енергетику Карла Де Гихта и Гинтера Етингера. Прво су у Минск позивали председника ЕУ Мануела Борозуа и председника Хермана Ван Ромпеја.

Смањење нивоа већ је знак да од преговора мало ко очекује пробој. Кремљ за сада није чак ни потврдио, мада није ни порицао, вероватноћу састанка очи у очи између Владимира Путина и Петра Порошенка. Али плус је већ у томе што састанка поводом дуготрајне крваве кризе у Украјини уз учешће таквог корпуса „тешке артиљерије“ још није било.

Званично на минском састанку планира се да се размотре односи између земаља Царинског савеза и Украјине у светлу потписивања споразума о асоцијацији са ЕУ од стране Кијева. Али мало ко верује да у Белорусији неће бити покренута тема прекида ватре и регулисања кризе.

Руски експерти углавном не осећају велики оптимизам поводом великог минског рандевуа. Овде се не ради чак о томе што свака земља има своју оцену дешавања. Ради се о томе што је Кијев врло непоуздан партнер, који се налази уз то под спољном управом САД, и још ни једном није испунио ни један договор, говори експерт украјинског Центра за социјалну аналитику Валериј Песецки.

Председник Владимир Путин је извео снажан маневар, увођењем узвратних санкција против ЕУ. То ће приморати обичне Европљане да озбиљно обрате пажњу на то шта се у суштини дешава у Украјини. Мислим да пре или касније у Европи ће почети јак притисак на европске руководиоце у циљу да се прекине рат у Украјини. Промена става украјинског руководства такође може да буде повезана са притиском одоздо.

Много ће зависити од предстојећих преговора у Кијеву канцелара Немачке Ангеле Меркел са председником Порошенком. Занимљиво је да је госпођа канцелар врло опрезно планирала посету. Она ће је обавити у суботу 23. августа – дан пре велике прославе Дана независности Украјине 24. августа. Очигледно Меркел није хтела превише да својим присуством „освети“ свечаности нове власти у Кијеву како не би још више антагонизовала југоисток и Москву.

Око става госпође Меркел сада је много гласина, све до тода да се тобоже припрема „размена“ признања Крима за прекид подршке устаницима од стране Москве и укидање санкција, али то су само гласине, каже руководилац Центра за анализу међународне полтике Института за глобализацију и социјалне покрете Михаил Нејжмаков.

За разлику од САД које врло тесно раде са извршном влашћу и снагама безбедности у Кијеву, Немачка има давнашње и добре везе и утицај у политичким парламентарним круговима. Можемо се сетити како се до мајских председничких избора у Украјини Меркел сусретала са лидером Баткившћине Јулијом Тимошенко. И овај сусрет је у многоме пре одредио чињеницу да Тимошенко није изашла на жестоку конфронтацију са Порошенком и није био приређен трећи мајдан.

Порошенко ће после Минска наставити да разматра тему регулисања украјинске кризе: У Бриселу ће он преговарати са лидерима ЕУ, а недељу дана касније, 4-5. септембра ће учествовати у самиту Украјина-НАТО у британском Велсу. Судећи по саопштењима из Француске, није искључена могућност још једног сусрета Владимира Путина и Петра Порошченка. Париске новине пишу да председник Француске Франсоа Оланд размишља да позове у првој половини септембра ради преговора о Украјини лидере Русије, Украјине и Немачке.