И – ДА ЛИ ЈЕ НЕКО ОДГОВАРАО ЗА ОВО И ВРАТИО НАРОДНЕ ПАРЕ?

Београд – Пљачкашке приватизације, „мувања“ са јавним набакама, злоупотреба повољних државних кредита, пустошење робних резерви, урушавање банака, уништавање друштвених предузећа због атрактивних локација, утаја пореза… Списак начина на које је последњих деценија черупана Србија је подужи, а износи невероватни. Према проценама истражних органа, на овај или онај начин, земља је само у последњих 13 година ојађена за око 100 милијарди евра!
Ишло се од баналне крађе државне имовине, као што је сеча шуме, до намерног урушавања вредности фабрика и продаје у бесцење.

26.07.2014. СрбијаДанас – НОВОСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић

Отимање земље

„Држава је оштећена за милијарде евра само у приватизацијама пољопривредних комбината по Војводини. Ту су „Агрокомбинат“ у Суботици, „Зобнатица“, пољопривредна предузећа и задруге у Фекетићу, Ловћенцу, Кикинди, Оџацима, Раткову, Милетићеву, Брестовцу, Змајеву, Бачком Добром Пољу, Тителу, „Агрорума“… Агенција за приватизацију је одредила да предмет продаје не сме да буде пољопривредно земљиште, али је у неким комбинатима, после смишљених стечаја, земља пребацивана на приватна лица“, каже наш извор близак истражним органима.

Професор Економског факултета у Београду Љубодраг Савић додаје да је посебно спорно како су странци долазили до највреднијих ораница у Војводини и око Мораве, нарочито у случајевима када су стране банке преко хипотека узимале земљу. Тако је у руке других држављана прешло око 13 одсто пољопривредног земљишта.

Приватизација

Највеће пљачке биле су у вези са приватизацијом. Данас је трећина приватизација поништена, трећина је успела, а трећина предузећа тавори, па радници или не добијају плате, или добијају на кашичицу, производња грца, а нови власници чекају да истекне законски рок да изврше конверзију земљишта.

„Процене једног америчког института су да је из земље изнета 51 милијарда евра, али грађани никад неће знати колико тог новца отпада на приватизациону пљачку. Износ је свакако већи од 10 милијарди, јер је јасно да је све оно што је продато, а што су генерације стварале, вредело више од три милијарде евра, колико је Влада приходовала од приватизације“, каже професор Савић.

Порези

Посебно урушавање државе „одрађено је“ преко дуговања за порезе и доприносе. Дуг предузећа и грађана је достигао 600 милијарди динара, а у Пореској управи тврде да је тренутно наплативо само седам одсто!

Субвенције и кредити

Ресорни министри имали су, како каже проф. Савић, дискреционо право да одлуче кога и како ће држава субвенционисати. Тако се дешавало да фирме запосле раднике, узму од државе субвенције, после неколико месеци их отпусте и запосле нове, да би опет узели субвенције…

„Тек ћемо се изненадити ко је све добијао субвенције и како их је трошио“, упозорава Савић, и додаје да је једнако драматична ситуација и са давањем кредита државних институција, рецимо Фонда за развој, раније и Гаранцијског фонда, где су по малим каматним стопама добијани кредити који нису враћани.

Уместо да подстакну регионални развој, махом су завршили у Београду, и то у џеповима најбогатијих, а неретко по партијској линији. Од 220 милијарди динара, две трећине или није још враћено или се враћа са закашњењем.

Државна помоћ

Иста је прича и са коришћењем државне помоћи и кредитима за ликвидност. Савић наводи пример Мишковића и „Делте“, који су по девет до 12 месеци дуговали малим добављачима, а дуг је био око 600 милиона евра. Уместо да малим предузећима да позајмицу, држава је дала „Делти“ да намири добављаче, али је дискутабилно где је новац отишао. Бројни су примери да су људи куповали кола, јахте и слично.

Јавне набавке

Процене су да се годишње изгуби кроз провизије и отицање новца у јавним набавкама милијарда евра. Према проценама ЕУ, сваки четврти динар из јавних набавки заврши у приватним џеповима.

„Државни капитал се овде траћи и кроз нелегалне послове, али и кроз допуштене, али штетне“, каже Немања Ненадић из „Транспарентности Србије“.

„Забрањени су они послови где се директно крши законска процедура и склапају уговори без тендера или прописују дискриминаторски услови да би се посао дао одређеној фирми. Легалне, а штетне су набавке када се набављају непотребне ствари, а доста ових послова је у „сивој зони“.“

Одштете

У директно штетне послове по државу који не спадају у директну пљачку, али нас прескупо коштају због нечије небриге, бахатости или незнања, Немањић сврстава и огромне одштетне захтеве које плаћају јавна предузећа, општине, република, било по налогу арбитража или међународних судова. А све то је могло да се спречи да су сви одрадили свој део посла како треба. Овде се може сврстати и неуспела реформа правосуђа која нас је, по речима министра Николе Селаковића, коштала 15 милиона евра!

„Огромне одштете плаћамо и по међународним споразумима и уговорима, који су прекривени велом тајне, а на крају се испостави да је јавна имовина оштећна таквим аранжманом, па када уговор хоћемо да раскинемо, плаћамо одштете“, каже Ненадић.

Фантоми

Органима гоњења посебне муке задају фантомске Фирме које су основане на украдене или купљене личне карте, искључиво за прање пара. Како каже наш извор близак истражним органима, предузећа која перу паре баве се фиктивним преносом робе, куповином и продајом, тако да се избегне порез и ПДВ, а робу затим продају на црно и извлаче кеш.

Путари

На десетине милиона евра извучено је и преко путарских предузећа, а најсликовитији пример је „Нибенс група“. Принцип је следећи: куповина једне фирме, извлачење кеша, узимање кредита, где се као залог даје имовина те фирме, кредит служи за куповину следећег предузећа, и тако још неколико пута. „Нибенс“ је покуповао десетак путарских предузећа узимањем кредита и стављањем под хипотеку претходно купљених фирми. Према проценама, за 5,5 милиона евра дошао је до предузећа вредних десетине милиона, а фирме из „Нибенс групе“ сада држави и банкама дугују више од 180 милиона евра!

Имовинска права и интересе Србије штити Републичко јавно правобранилаштво, које заступа државу и као тужиоца и као туженог. Према речима заменика правобраниоца Савке Манговић, заштита имовинских интереса остварује се и кроз заступање Србије када је тужена, јер се спречава отуђење државне имовине и одливање пара из буџета.

Тужилаштво је подносило тужбе за: утврђење права коришћења и својине Републике на пољопривредном и грађевинском земљишту; ради исељења из станова и пословног простора у државној својини; ради поништавања уговора; ради враћања робе из републичких робних резерви; ради наплате трошкова и дуговања за поједине државне органе; ради утврђивања потраживања Републике у поступку стечаја над привредним друштвима; ради наплате дуга на основу обавеза које је држава преузела споразумима са повериоцима из Париског и Лондонског клуба; ради преузетих потраживња Развојне банке Војводина у стечају и Славија банке у стечају; ради потраживања по основу неоснованог богаћења; ради утврђења државног удела у предузећима која још нису приватизована…

У 2012. Тужилаштво је имало 83.104 парнична предмета, где је у 10 одсто држава била тужилац.

Противуставно

РЈП по Закону о приватизацији није имало никакву надлежност ни у спровођењу приватизације ни у њеном праћењу. Али оно је благовремено указивало на негативне последице по државну имовину Закона о планирању и изградњи (члан 103, став 1), када је у питању начин обрачуна цене грађевинског земљишта у државној (јавној) својини у поступку конверзије права коришћења у право својине. Тако је огромно грађевинско земљиште прешло у приватну својину без икакве или уз симболичну накнаду.

Одлуком Уставног суда од 10. октобра ова одредба проглашена је неуставном. Овакво законско решење увећало је обавезе државе у поступку реституције – каже Манговић.

Неколико примера великог пљачкања

* „Колубара“: Штета се мери десетинама милиона евра због ангажовања приватних машина за вађење руде које су „радиле“ и по 25 сати дневно, а власници фирми зарадили енормно богатство. За мање паре „Колубара“ је могла да купи сопствене машине. Ту је и продаја угља преко посредника другој државној фирми, уместо директно, и плаћање великих провизија, али и куповина земљишта за ширење копова мимо тржишне вредности.

* Агробанка: Кроз малверзације са давањем кредита који нису враћени банка је оштећена за 84 милиона евра

* Развојна банка војводине: Под лупом Тужилаштва за организовани криминал због спорних кредита. Само је Душану Боровици одобрено 45 кредита од 25 милиона евра без адекватних гаранција

* „Галеника“: Осумњичени се терете да су ово државно предузеће оштетили за 34 милиона евра продајом лекова мимо законске процедуре

* „Азотара“: Процене су да је буџет оштећен за 3,5 милијарди евра због неправилности у вези са прометом регресираног ђубрива, које је завршило у приватним фирмама, које су га скупље продавале

* Робне резерве: Министар Расим Љајић обелоданио је да је нестало око 80.000 тона пшенице и кукуруза, а приватни складиштари су вратили само око 13.000 тона пшенице и око 2.500 тона кукуруза. Штета је милионска у еврима.

Бројке

51 милијарда евра изнета из земље од 2000. године 600 милијарди динара дуг за порез и допринос 15 милиона евра за неуспелу реформу правосуђа.

З. Ускоковић / В. Ц. Спасојевић / Новости