И ово мало „видовданске душе“…

Да ли бих само да гледам, или бих и да видим,
Оца свог да памтим, или имена свог да се стидим,
Да ли бих само да имам, и на крају само да немам,
Од смрти да бежим, или за живот вечни да се спремам?

Земљом својом да корачам, или у туђу молим да ме приме,
Дете своје у храму Божјем да крстим, или туђе да му дам име,
Човеком Божјим да се зовем, или животом робским да живим,
Спокојно сан вечни да усним, или заувек да осећам се кривим?

Могу и да се питам и да се плашим, али одговор је само један,
Једино живот частан, без стида и без робства, човека је вредан,
Могу и земљу да ми отму, светиње моје да скрнаве и храмове да руше,
Али борићу се све док у мени крв предака Лазаревих тече и ово мало је душе!

Миодраг Новаковић