Књига чији су аутори археолог Марко Поповић и професори Филозофског факултета у Београду Мирослав Тимотијевић и Милан Ристовић појавиће се ускоро као једнотомни пандан петотомној „Историји приватног живота” Филипа Аријеса и Жоржа Дибија, који су истраживали одећу, храну, намештај и остале одлике свакодневице Европљана.Издање доноси оно за шта обично нема места у уџбеницима из историје:лечење бајалицама и чудотворним иконама, испијање сиктер-кафе, прво ношење џинса и остале моде која „квари социјалистичку омладину”, селидбе припадника ЈНА и склапање мешовитих бракова.

Проф. др Смиља Марјановић-Душанић, која је написала предговор, каже да је значај ове књиге у томе што скреће пажњу на мање познати део историје.

– Битан је и овај, приватан део стварности који није био у фокусу истраживача и историчара – објашњава проф. Марјановић-Душанић.

Издање је део пројекта куће „Клио” која је прво објавила „Приватни живот на тлу Српских земаља”, у четири тома, са мноштвом аутора, историчара, археолога и историчара уметности.

– Требало је, међутим, приближити тему широј публици у једној књизи због чега су изабрана три аутора за три области: средњи век, нови век и савремено доба.

Др Марко Поповић, између осталог, пише о дворовима владара и пустињском монаштву средњовековне Србије. Нови век је обрадио проф. др Мирослав Тимотијевић који се осврће и на први телефон у Београду 1883, седам година после филаделфијске изложбе на којој је први пут приказан, као и на радњу иришког трговца с краја 18. века који је са мотикама и ашовима продавао и тканине и украсе за одећу.

Савремено доба, тема проф. др Милана Ристовића, приказује 20. век кроз призму логора, живота у рововима, насељавања колониста…

– То су драматични догађаји, два светска рата, индустријализација, све се то одразило на област приватности – каже професор Ристовић.

 

(СА САЈТА СРПСКА НАРОДНА ИНТЕЛИГЕНЦИЈА)