Коментаришући нови Нацрт закона о изменама и допунама Закона о раду, председница Скупштине Маја Гојковић рекла је да то што ће овај закон бити упућен у Скупштину по хитном поступку не значи да ће он бити донешен без консултовања јавности.
Додатан проблем свакако јесте и то што се велики број закона у нашем Парламенту доноси ван класичне процедуре. Тако подаци Отвореног Парламента показују да је нови сазив Скупштине до 16. јуна за 25 радних дана, донео чак 26 закона по хитном поступку.

21.06.2014. ИСТИНОМЕР, за ФБР приредила Биљана Диковић

„Било је јавне расправе. Не знам шта ко под јавном расправом подразумева, али по мени, то је нешто свеобухватно, дакле, у њу спадају и разговори са синдикатима и медијска пропраћеност кроз оцене стручњака. Имаћемо скупштинску расправу.“ (Политика, 19.6.2014. године)

Оно што је чињеница јесте да је Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања прошле среде на свом вебсајту објавило Преглед одредби за измену и допуну Закона о раду, међутим без позива да заинтересована јавност упути своје коментаре на текст.

Раније ове недеље, лист Данас је писао да су им из Министарства рада поручили да „класичне јавне расправе о Закону о изменама и допунама Закона о раду неће бити, да је нацрт закона готов и да су прибављена мишљења других министарстава“.

Такође, 16. јуна је и Асоцијација слободних и независних синдиката упутила Отворено писмо Влади Србије и Министарству рада протестујући што је ускраћено законско право да јавност учествује у прављењу нацрта Закона о изменама и допунама Закона о раду.

С обзриом на чињеницу да је овај закон један од системских о коме је било јавних расправа, али и спекулација, и у прошлој влади, јасно је да изостанак јавне расправе може оставити негативне последице.

Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија, коментаришући за Истиномер изјаву Маје Гојковић, каже да свако може да има своје мишљење о било ком појму, па и о “јавним расправама:”

“Па ипак, било би добро да тамо где је нека активност законски уређена, начин тог уређења буде познат и државним функционерима. Јавне расправе у Србији нису у вези са радом Народне скупштине, већ са претходном фазом законодавном поступка – разматрањем нацрта закона које припремају министарства. Међутим, ни Скупштини не би требало да буде свеједно да ли је јавна расправа одржана или није. Саставни део образложења сваког закона који Скупштина разматра јесте и опис консултација са заинтересованим странама. Уколико се ту не наводи детаљан опис јавне расправе, Народна скупштина би требало да од предлагача, рецимо Владе, затражи објашњење због чега је прескочена та обавезна фаза из Закона о државној управи.”

Закон о државној управи као и Пословник Владе постављају основна правила о томе када се јавне расправе у припреми закона морају одржати. Ненадић додаје да је Пословник Владе битно унапређен пре више од годину дана и сада постоји обавеза да се јавна расправа одржи у вези са готово свим нацртима закона, постављен је минимални рок од 20 дана и обавеза оглашавања на сајту министарства и Е-управе.

“Прописи о јавним расправама у Србији нису довољно добри, али се и такви какви су, масовно крше. То је показало истраживање Транспарентности Србија из прошле године. Сведоци смо да се због стварне или наводне хитности, многи важни прописи упућују у скупштинску процедуру без претходно одржане јавне расправе или након расправе, а судећи по најавама, по свему судећи ће на тај начин бити припремљени и усвојени и многи закони из “реформског пакета”.

Додатан проблем свакако јесте и то што се велики број закона у нашем Парламенту доноси ван класичне процедуре. Тако подаци Отвореног Парламента показују да је нови сазив Скупштине до 16. јуна за 25 радних дана, донео чак 26 закона по хитном поступку.

Да ће се ова пракса доношења закона без квалитетне јавне расправе али и по хитним процедурама наставити и у будућности, показују обећања државног врха да ће Парламент већ у јулу изгласати бројне системске законе за које још увек не постоје ни јавно објављени нацрти – попут Закона о планирању и изградњи, стечају и приватизацији, Закону о санирању од поплава и многи други.