У недељу Светих отаца 2014. после Свете Архијерејске Литургије у манастиру Светог Николаја Мириклијског у Лозници, одржан је молитвени Црквено-народни сабор и Духовна академија. На Духовној академији говорио је и један од великих добротвора Милош Стефановић, пеносимо говор у целости.

20.06.2014. СРБИ НА ОКУП, за ФБР приредила Биљана Диковић

Милош Стефановић

Преосвећени владико, часни оци, поштоване сестре монахиње, драга браћо и сестре, Помаже Бог!

Велики је Господ , и величанствена су дела његова!

Ови дивни стихови, потврђују  Божије присуство овде на земљи од самог почетка стварања света,  и  прожимају нас  све до данашњих дана. А историја рода људског нас учи да искушења кроз која ми данас пролазимо, страдања, прогони и патње, нису никаква новина, нити се то догађа само нашој генерацији, већ је то од почетка века и света била  стална борба између добра и зла, истине и лажи, борба са светским моћницима и нечастивим силама, око очувања вере наше Православне и Светосавске и државе наше Србије.

Посматрајући новију историју рода србског од Немањића па све до данас, никада се до сада није десило, да народ буде тако грубо одбачен и понижен од својих владара, и световних и духовних, и да од њих нема никакву подршку у борби за очувању своје вере и своје државе.

Ако би смо поредили прилике, из времена када је настајала нова србска држава под влашћу Немањића, и прилике у наше време, када нестаје србска држава под овом влашћу,  запажамо огромну разлику. Она се огледа у томе што ондашњи владари живеше по закону Божијем а ови данашњи по законима ђавољим.

И тако ондашњи владари са благословом Господњим створише много моћну и уважену државу Србију, а ови данас са благословом ђавољим разградише и оно мало што је од Србије и Православља остало.

Ако посматрамо позицију верног народа у Немањино време и данас, видећемо да је данас неупоредиво теже одбранити и своју веру и своју државу од спољних и унутрашњих непријатеља. А зашто, па зато јер је у оно време на челу србске државе био Стеван Немања, Богобојажљив, побожан домаћин, који касније постаје светац, а на челу Цркве долази  Сава њен оснивач и бранитељ од свих јереси ондашњег доба који касније и он постаје светац. А сви добро знамо какав живот треба да води човек на земљи да би постао светац.

И сви  тако редом, један за другим, смењују се владари , световни и црквени, и сви, светитељи. А одкуда то?  Па сви су живели по законима Господњим, сви су живели са молитвом и страхом Божијим, поштујући свето Јеванђеље и светоотачко предање.

Каква дивна земља и какви дивни владари! Како је том народу било лако, и лепо живети у њој.  А и у то време било је доста проблема, и световних и духовних, као и данас. Непријатељ је нападао на државу и њене границе са свих страна, и на веру нашу Православну како споља тако и изнутра, разне секте и јереси: али живот са проблемима и искушењима је нормалан хришћански живот. И како се било борити против  њих?  Лако, јер вам је на челу државе светац и на челу Цркве светац. А као последица тога створена је велика и моћна држава коју су сви поштовали и уважавали.

А ми данас, драга браћо и сестре, кога имамо за руководитеље државе и цркве?  Како је нама данас тешко живети са њима, и у исто време сачувати веру Православну и Светосавску и земљу Србију и србство, јер наши световни владари, распродају оно што нису стицали, одричу се свете земље Лазаревске, и свој сопствени народ и своју рођену земљу гурају у туђу државу. А  духовни владари им у томе здушно помажу и још корак даље иду, одричу се своје вере прадедовске, и себе у јеретике сврставају, и нову веру светску и белосветску пропагирају, веру звану Екуменизам.

Али, велики је Господ и величанствена су дела његова, драга браћо и сестре.                                                                                               

А то сведочи и овај величанствени Сабор, на коме нас је Господ сакупио, да нас окрепи и утврди у вери нашој Православној и Светосавској, вери нашој државотворној и истинитој.

Чувајмо Православље као зеницу ока свога! – како сутра не бисмо били неки други народ и нека друга вера.

Јер ми смо ваљда једини народ на свету, који када му ишчупају веру, они му ишчупају и душу а са њом ишчупају и србство и Србију. За то имамо подоста свежих примера, од Далмације, Херцеговине, Западне и Источне Славоније, Дубровника, Косова и Метохије, Рашке области, свуда су не тако давно, већински живели Срби Православци, а одступивши од вере отаца својих, најчешће продајући веру за вечеру, и прихватајући белосветске јереси као веру, променише и нацију и државотворност и посташе неко сасвим други . А ви добро знате који други, наши највећи непријатељи.

И данас, када је много тешко бити Србин  свуда у свету па чак и у Србији, када су навалили и споља и изнутра да нас поробе и промене, и учине неким другим, оним што нисмо никада били, и што не треба никада да будемо, и данас, баш данас, пројави се Господ и каже: „Не бој се мало стадо“. И тако, нама обичним верницима, народу србском, који смо у задњих пет- шест година тумарали за духовним вођом, у борби за очување наше вере, Православне и Светосавске, који смо се национално и духовно освестили, Господ придружи, и на чело постави, преосвећеног владику Артемија, да он руководи и стражи, над сваким нашим  духовним кораком.

Хвала ти Господе, што раздвајаш жито од кукоља, што раздвајаш истину од лажи, веру од невере, и што кроз страдање владике Артемија, његовог монаштва и верног народа,  умножи мало стадо на путу Твоме.  Хвала ти за сваку Твоју опомену коју нам посла преко земљотреса и поплава, преко наших патњи и прогона, јер то нам је знак да нас ниси оставио и заборавио, и нада да ће мо као народ преживети, ако се покајемо и вратимо Теби у наручје, истргнувши се из загрљаја нечастивог.

Велики је Господ драга браћо и сестре и величанствена су дела његова.

Овим дивним стиховима желим да вас све поздравим и охрабрим и кажем, велика су искушења пред нама, али ћемо победити и опстати и као народ и као држава, ако останемо на путу Господњем, путу Православном и Светосавском.

Амин, Боже дај.

Милош Стефановић – Ариље