У Русији постоји огромна разлика између прихода богатих и сиромашних , а до недавно, за малобројне са сматрало да имају „просечан“ приход. Дакле,  недавни извештај социолога из Руске академије научника, који даје нову дефиницију средње класе и укључује државне службенике у њене редове, наишао је на велики отпор у академским круговима.

20.06.2014. аутор: Олга Филина, за ФБР приредила Биљана Диковић

The core of the Russian middle class comprises employees of the state sector. Фото: Jезгро руске средње класе чинe запослени у државном сектору. Извор: ИТАР-ТАСС

Према недавном извештају Института за социологију Руске академији наука, 42 одсто руског становништва је категорисано као средња класа – невиђена статистика за једну земљу. Међутим, слика средње класе коју дају социолози се у великој мери разликује од међународних стандарда. Језгро руске средње класе чине запослени у државном сектору, а на периферији су предузетници, радници из услужног сектора, висококвалификовани стручњаци и запослени у разним другим секторима.

Руска средња класа не може бити означена као „напредна“ по себи. „У 1990-им, то је била само мала група људи са просечним примањима и то се с правом сматрало напредним друштвеним слојем“, рекао је Владимир Петјухов, директор Центра за напредна друштвена истраживања на Институту за социологију.

„Већи део средње класе је до 2014. био лојалан и имао снажну склоност ка реду и стабилности. Напредак друштва уопште није био приоритет за ову групу“, рекао је он.

Дакле, средња класа, коју сачињавају државни службеници и слични радници, не може да обезбеди много раста БДП-а, али гарантује постојаност на изборима.

„У извесном смислу, наша средња класа је огледало читавог руског друштва“, рекао је Петјухов.

Варијације „средњег“

Доминација јавног сектора, оданост ауторитету и недостатак жеље да се стекну веће квалификације су бизарне карактеристике средње класе. Институт за социологију је у право време објавио своје резултате, као што је експертска заједница и приметила. Увек у друштву постоје људи са вишим и људи са нижим примањима, па тако произилази да постоје људи са просечним примањима. Међутим, нико не каже да се ти људи обавезно морају назвати средњом класом.

• Статистички, број запослених  у јавној администрацији порастао је за више од 20 одсто од 2001. до 2011., док је број индивидуалних предузетника опао за 13 одсто само у 2013. и тренутно је не већи од 3,5 милиона људи. Не више од 7 одсто Руса је у предузетништву.

„Овде имамо жонглирање концептима“, рекао је Јевгениј Гонтмакхер, члан управног одбора Института за савремени развој. „Средња класа није толико материјалистичка као социо-културни феномен. Ми заиста желимо да је имамо и тако ћемо је звати шта год добијемо из једног замршеног узорка или другог. Пре неколико година смо пребројали око 20 одсто Руса који су одговарали општем схватању средње класе. Поставили смо једноставне филтере: Чланови средње класе не само да имају нормалан приход – најмање 1000 долара по глави становника – већ и стан, ауто, дачу. Они треба да буду мобилни, да самостално планирају своје животе, а не да живе зависно, поготово не од владе.“

На крају прошле године, Независни Институт за социјалну политику је имао још строжији приступ идентификацији средње класе –  тражили су људе који су, за 20 година од распада Совјетског Савеза, пронашли нове начине да допуњавају свој кућни буџет у односу на совјетски период.

Према налазима, само 2 одсто руских породица је имало значајне приходе од имовине и финансијских средстава, још 5 одсто су били у стању да добро живе као предузетници, а не више од 8 посто су се прилагодили животу у несовјетској Русији. Ова последња група је средња класа. Остатак – просек у смислу прихода, образовања, не-физичког рада  и самоидентификације – били су филтери предложени од стране Института за социологију. Али у погледу извора прихода и менталитета, они су били веома различити.

Као феникс из пепела

„Овде имамо посла са устанком совјетских маса. Када је настао концепт „средње класе“, то се односило на оне који су зарађивали за пристојан живот сопственим радом, који су редовно плаћали порез и били способни за слободан избор – слободан од власти, од струке и места становања“, рекао је Јулијус Нишњевич, професор политичких наука на Високој школи за економију.

Фотографија: Руска средња класа: живот је онакав каквим га направиш

„Ова група је одговорна за до 70 процената БДП-а у развијеним земљама, што значи да утиче на политику. У СССР-у, она по дефиницији није постојала, али су 1990-их многи људи схватили да могу да постану средња класа. Совјетске масе су желеле да буду средња класе. Имамо „средњу класу“ која као кључни инструмент свог благостања види владу.“

Сличности између друштва описаног од стране Института за социологију и совјетске друштвене структуре су углавном очигледне. Ако додамо све запослене у државним корпорацијама на категорију „државног сектора“, број људи у средњој класи се смањује.

Парадоксално, по свим статистичким прорачунима, у овој земљи није профитабилно бити државни службеник. Према подацима Центра за студије тржишта рада на Вишој школи за економију, специјалиста који се опредељује за јавни сектор уместо приватног сектора губи око 20 одсто зараде. Међутим, постоје имплицитне предности: бенефиције, краће радно време, радне привилегије, стабилност, итд, што све доводи државне службенике у позицију која није лошија од позиције запослених у приватном сектору.

Графикон: Право на стабилност

Аутор: Олга Филина
Извори: Огоњок и http://rbth.com/society/2014/06/19/why_russias_middle_class_is_like_no_other_according_to_some_37561.html
Превео: Александар Јовановић

——-

Да ли је ваш производ чист или је генетски модификован? Покажите купцу ознаком

Представник акције “Без ГМО” Еколошког покрета Новог Сада за Западну Србију, Мирослав Драмићанин
Е-пошта: miroslav.miro.dramicanin@gmail.com
Телефон: 062 854 13 28