„Шта рећи на саопштење министра унутрашњих послова Стефановић др Небојше којим позив на социјални дијалог два репрезентативна и неколико нерепрезентативних синдиката окупљених у Социјално-полицијски фронт, који окупљају око две трећине запослених у Министарству, назива покушајем изазивања хаотичног стања у друштву!!!? Шта рећи, а не запитати се претходно којом логиком се министар служио да би дошао до таквог става, јер у свему томе не постоји никаква логика која те две ствари може повезати!???“ – пише на почетку саопштења првог човека Синдиката Српске Полиције које у наставку преносимо као реаговање на актуелно јавно упозорење министра путем видео поруке српским полицајцима… („Saopštenje Socijalno-policijskog fronta vidim kao ozbiljnu pretnju državi, upozorio je Stefanović u video izjavi dostavljenoj medijima iz njegovog kabineta“.)

18.06.2014. сајт Синдиката Српске Полиције, за ФБР приредила Биљана Диковић

Да ли је могуће да се јасно изражено незадовољство тренутном сарадњом ( а били смо благи када смо то написали, јер, у ствари, никаква сарадња не постоји) са представницима Министарства које је одредио цењени министар, може назвати „покушајем изазивања хаотичног стања“?

Можда би, ипак, требало да будемо задовољни зато што министар не жели да са нама разговара о обезбеђивању униформе и опреме за запослене, што не жели да разговара о новчаним потраживањима запослених, што не жели да разговара о томе када ће већ једном почети израда новог колективног уговора! Мисли ли неко да би требало да будемо изузетно срећни због најава о смањењу плате за 10 процената!!!?

Да ли министар забринутост запослених за своју егзистенцију види као претњу држави, па због тога синдикатима, односно запосленима, прети Безбедносно информативном агенцијом???!  Шта ће урадити – завешће оперативне акције или оперативна истраживања, оперативне обраде, шта ли већ, прислушкиваће синдикалне руководиоце и чланове Синдиката, пресретаће њихову електронску и другу комуникацију, тајно ће их пратити и осматрати како би им „прикачили“ „скривене намере“, позиваће их на информативне разговоре како би разоткрили непријатељску делатност… и све то под којим законским образложењем, да не кажем изговором – да министар једно синдикално сапопштење види као непријатељски акт, као акт против државе!!!’? Мисли ли ико ли да ће тиме спречити синдикате да се у складу са законом боре за права запослених!?

Овакве претње су бесмислене, јер, ма колико би то министар желео, не може пронаћи никакве, како он каже „скривене намере“, те би чак и да постоји законски основ за све то што би желео да уради, то било беспотребно траћење државних ресусрса.

Међутим, осим што су бесмислене, овакве претње су истовремено и недопустиви атак на слободу синдикалног удруживања и деловања, због чега ћемо бити приморани да се обратимо одговарајућим институцијама у држави, па, ако треба и да интернационализујемо проблем. Да ли је министар спреман за тако нешто?

Било би добро да министар прекине са претњама које нам упућује преко средстава јавног информисања, јер је саопштење СПФ било последица искључиво одсуства његове намере да седне са нама за исти сто, а не било каквих „скривених намера“ које минстар покушава да имплицира. Једино директним разговором, без икаквих посредника (од којих неки немају довољно ни животног, а камоли професионалног искуства), можемо решавати проблеме који очигледно постоје. Нема никакве потребе нити да нас министар потцењује, нити да нас прецењује. А тек нема потребе да нас уцењује. Било би добро да се министар потруди да решава проблеме у Министарству заједно са синдикатима, јер ће у њима имати највећу подршку.

Довољно је да министар погледа само неколико страница званичне презентације Синдиката српске полиције, па ће видети да смо без икаквих „скривених намера“, више него директно, континуирано „прозивали“ поједине високе руководиоце у Министрству и Дирекцији полиције. Драго нам је да су се двојица са „нашег списка“ нашли и на „његовом списку“ и у томе ће имати нашу велику подршку. Наша подршка биће још већа уколико настави да, без изузетака, „чешља“ тај списак. У том контексту, пратимо сваки његов корак, и оног тренутка ако и када будемо осетили да улази у компромисе, ако будемо видели да није спреман да такне оне који се налазе на још вишим и одговорнијим положајима од поменуте двојице, а који свакодневно срамоте професију, ако будемо приметили да га једна криминализована страна у полицији и министарству само користи да би се обрачунала са другом криминализованом страном или се он свесно определио за неку од „страна“, бићемо спремни да га најдиректније, дакле без икаквих „скривених намера“, прозовемо.

Но, ни тада му нећемо дати за право да наша иступања тумачи као покушај изазивања хаотичног стања у држави, јер, нека опрости министар, не може он волети ову државу више од нас. Јер, има међу нама и оних који су ратовали за Србију, крварили и били рањавани,  помагали у несрећама и невољама без да је за нама ишла екипа фотографа која би те тренутке бележила, има међу нама и оних који се не крију иза жутих, црвених, црних и иних боја, има нас таквих и међу чланством, па, ако неко баш хоће, и међу синдикалним руководиоцима. Има и међу нама професионалаца и патриота, а не само међу политичарима. А неки од нас морају да брину и себи и о својим породицама, треба то обући, оденути, прехранити, образовати, одгајати. А најдиректнијим избегавањем да седне за сто са синдикатима уз истовремене демгошке изјаве у средствима јавног информисања, министар избегава да разговара и помогне нам у решавању ових проблема, што не би требало да буде ствар само његове добре воље, већ и његова обавеза.

Не можемо му дати за право да наше најискреније упозорење да би даље одсуство његове комуникације са синдикатима могло да произведе нежељене последице као што су штрајкови које синдикати неће моћи каналисати или оно још горе тзв. тихи штрајкови, министар назива покушајем изазивања хаотичног стања у друштву. Колико човек мора бити политички неписмен да би тако нешто изјавио. Или се ту, ипак, што би могло бити још горе, ради о злонамерности? Или се, пак, можда ради о рекацији као последици нервозе!?

Било би пожељно да министар остави по страни своје проблеме који су последњих дана готово искључиво повезани са његовим докторатом на „Мегатренду“ и да тај проблем не преноси у Министарство ни на који начин.

Синдикатима и запосленима у Министарству се већ дуже време као усуд намећу проблеми са министрима на самим почецима њихових мандата. Сетимо се само министра за кога се везује афера „Трафика“! Мисли ли ико да је нама драго што нам је министар био неко ко није испуњавао основне услове за запослење у Министарству, услове због којих би, да је неко други био у питању, у старту био одбијен како кандидат за запослење? Па онда министра званог „Коферче“, за кога све ово напред изнето исто важи, а он је, приде, постао и министар спољних послова? И они су били због тога нападани, али ниједном од њих двојице није падало на памет да те нападе прогласи нападом на државу. Знали су они да је то био легитиман покушај њихових политичких противника да их дискредитују и ништа више. Сада нам је уследила афера „Докторат“, и нама је већ мука од тога. Мисли ли ико да су полицијски синдикати измислили те афере? Нису, свакако. Ми се искрено надамо да ће министар доказати да је заиста поштено одрадио свој докторат, да је уз бројне обавезе као председник Скупштине Републике Србије, уз бројне друге партијске, државне и друштвене обавезе, имао довољно времена да за две године спроведе бројна научна истраживања, да напише и одбрани докторски рад,без плагирања, јер би тиме скинуо једно велико бреме и са свих запослених у Министарству, које, како рекох, прати тај усуд министара.

Најбоље би било да министар нервозу коју му, с тим у вези, намећу политички противници, не преноси у Министарство и у дијалог са синдикатима и да не дозволи да све то утиче на моћ његовог расуђивања, јер, у супротном, неће би од користи ни себи, ни партији, ни синдикатима, ни Министарству, ни држави!

Председник ССП
Глишо Видовић

Преносимо у целости текст у данашњем електронском издању новина „Данас“:

Stefanović uporedio nezadovoljstvo policijskih sindikata sa pobunom „crvenih beretki“

AUTOR: FONET

Beograd – Ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović ocenio je danas da saopštenje Socijalno-policijskog fronta, u kojem se iskazuje strah da bi moglo doći do neželjenog nezadovoljstva zaposlenih u MUP, predstavlja ozbiljnu pretnju državi.

Saopštenje Socijalno-policijskog fronta vidim kao ozbiljnu pretnju državi, upozorio je Stefanović u video izjavi dostavljenoj medijima iz njegovog kabineta.

Socijalno-policijski front je u utorak saopštio da će Stefanovićevo odbijanje da razgovara sa predstavnicima sindikata i dalje ignorisanje tema o kojima žele da pričaju izazvati nezadovoljstvo zaposlenih koje neće biti moguće kontrolisati i koje će dovesti do ozbiljnih posledica.

Ta organizacija četiri policijska sindikata zatražila je hitan sastanak sa Stefanovićem, najkasnije do utorka, 24. juna, kako bi se našla rešenja za probleme koji opterećuju sve zaposlene u MUP.

Stefanović je istakao da je kao ministar spreman da razgovara sa predstavnicima svih sindikata, ali da u trenutku kada se ulazi u korenite i ozbiljne promene u policiji i MUP, to saopštenje tumači kao „pokušaj da se izazove haotično stanje u društvu“.

Prema njegovom mišljenju, takvi pokušaji su viđeni i pre 12 godina, i zato „država to neće tolerisati“.

„U potpunosti razumem zahteve sindikata, i znam da najveći broj članova svih sindikata, običnih policajaca ne misli da na bilo koji način urušava državni sistem“, naglasio je Stefanović.

On je poručio da, upravo zbog tih ljudi, ali i svih ostalih građana Srbije, neće dozvoliti da jedna manjina unese nemir u zemlju.

Stefanović je rekao da je o saopštenju obavestio i premijera i direktora Bezbednosno-informativne agencije (BIA), kako bi oni „preduzeli sve dalje potrebne mere i da bi se ispitalo da li postoje neke skrivene namere bilo koga u MUP“.

Socijalno-policijski front saopštio je u utorak da nije zadovoljan sastankom održanim 10. juna sa zamenikom šefa Stefanovićevog kabineta Dijanom Hrkalović.

„Uz svo razumevanje za Vaše brojne obaveze i poteškoće na koje nailazite u otklanjanju katastrofalnog stanja u kom ste zatekli Ministarstvo, ne možemo prihvatiti činjenicu da ne nalazite vremena za ozbiljne razgovore sa predstavnicima sindikata koji zajedno predstavljaju oko 30.000 zaposlenih u Ministarstvu“, saopštio je Socijalno-policijski front.