.

ЕУ поставља услове за помоћ – и то од 10 милиона евра!

20. мај 2014. у 17:05
Анти-цензура

ЕУ не само да је својевремено тражила да се укине руски центар за ванредне ситуације у Нишу, већ су јој, како сазнајемо, сада сметали руски спасиоци. Да ли због тога или не, тек, ЕУ је Србији поставила УСЛОВЕ ЗА ДОБИЈАЊЕ ПОМОЋИ и то не више од – 10 милиона евра!

__________

Упркос јучерашњој најави о милијарди евра помоћи из европског фонда солидарности, Србија тешко може да рачуна на више од десетак милиона евра из овог фонда.

Пометњу је изазвала европска комесарка за хуманитарну помоћ Кристалина Георгијева, која је на подневном брифингу рекла новинарима да „Србија може да се пријави за помоћ из фонда солидарности до износа, од једне милијарде евра“ за реконструкцију и изградњу након поплава.

„Комесарка се погрешно изразила, јер је поменула укупну суму која се налази у фонду, а Србија од тога може да добије само мали део“, рекао је Танјугу функционер Европске комисије, који је желео да остане анониман.

Георгијева је, сем тога, омашком навела цифру из прошлогодишњег буџета за фонд солидарности, који је за ову годину преполовљен, а 500 милиона евра намењени су свим земљама чланицама ЕУ и кандидатима, које су задесиле елементарне непогоде.

Србија може да конкурише уколико докаже да укупна штета проузрокована поплавама прелази 0,64 одсто бруто друштвеног дохотка, што у случају Србије износи 175 милиона евра.

„Ако у року од десет недеља од првог дана поплава добијемо од Србије уверљиве и проверљиве податке да је штета већа од 175 милона, узећемо захтев у разматрање“, навео је Танјугов извор.

Он је објаснио, да ни у том случају ЕУ не може да надокнади сву штету, већ само један део.

„Кад добијемо детаљну процену видећемо колико можемо да помогнемо“, навео је овај функционер.

Индикативан је пример Бугарске, која је пре десет година претрпела штету од поплава од преко 150 милиона евра, чиме је испунила услов да добије помоћ из фонда. На крају, Европска комисија је исплатила Бугарској око 12 милона евра, то јест мање од десет одсто укупне штете.

За утеху, фонд солидарности није једини европски фонд из које Србија може да вуче средства за обнову.

Како је јуче током посете Бриселу објаснио Горан Свилановић, генерални секретар Савета за регионалну сарадњу, ту су и приступни (ИПА) фондови, као и европски пољопривредни фондови, из које Србија може да добије ванредна средства у хуманитарне сврхе.

Нико од Танјугових саговорника у Бриселу, међутим, није могао да макар оквирно процени укупну суму која би могла да стигне из Брисела, уз образложење да је засад рано о томе говорити.

Сви су, међутим, подсетили да је процедура за добијање било каквог новца из ЕУ компликована и пуна бирократских препрека.

„Пред властима у Београду, сада стоји озбиљан задатак, да на време заврше сву папирологију и доставе је у Брисел“, упозоравају из Комисије.

Георгијева је данас у посети Србији, док ће у Брисел сутра допутовати министар спољних послова Ивица Дачић и министарка без портфеља задужена за европске интеграције Јадранка Јоксимовић.

Извор: ТАНЈУГ
Преузето од: Двери

***

Вучић: Без помоћи ЕУ не бисмо имали шансу да пребродимо кризу

Вучић је на заједничкој конференцији за новинаре са европском комесарком за хуманитарну помоћ и ванредне ситуације Кристралином Георгиевом рекао да нам је највећа помоћ и подршка стигла и да ће стићи од ЕУ.
“Сви други заједно нам неће дати толико помоћи као ЕУ, а грађани Србије треба да знају да је највише на нама да урадимо. Бескрајно хвала – да нам није ЕУ не бисмо имали никакву шансу”, истакао је Вучић.

Он није желео да процењује колика ће та помоћ бити, наводећи да би могао да је процени у десет милиона евра, али да би било нефер и некоректно према партнерима из ЕУ да о томе говори и да треба сачекати прве процене штете.

Премијер је објаснио да у овом тренутку можемо да рачунамо практично на три врсте помоћи од Уније.

Вучић је прецизирао да је то најпре управо хуманитарна помоћ коју госпођа Георгиева усмерава, затим средства из фонда солидарности ЕУ и коначно новац из ИПА фондови који претходних година нисмо искористили.

За новац из Фонда Европске уније услов је да је штета коју смо претпрели изнад 06,4 одсто БДП, што смо, како је навео, Вучић, на жалост сигурно постигли и квалификовали се за ту врсту помоћи.

Како та помоћ сигурно неће ни приближно покрити све наше трошкове, Вучић је додао да нам остаје и трећа могућност, за коју је, како је рекао, посебно захвалан госпођи Георгиевој, али и шефу мисије ЕУ у Србији Мајклу Девенпорту као и Горану Свилановићу, јер су га упутили да новац из ИПА фондова који Србија није искористила 2011, 12 и прошле године, а из ког извора очекујемо значајна средства.

“Ако сада неко мисли да ћемо све проблеме решити тако што ћемо узети новац из неке друге касе, то се неће догодити, али све заједно то ће бити средства која ће нам помоћи да огромне проблеме настале у катастрофалним поплавама лакше и брже пребродимо, рекао је Вучић уз напомену да то не значи да ћемо лако и једноставно да вратимо ствари у претходно стање.

Према његовим речима не треба сада очекивати да нам нешто падне са неба нити неко треба да очекује “да ће све лустере у Србији да заменимо”, али је рекао да је сигуран да ће сви они који су остали без крова нада главом бити смештени и да ће им се изградити све што је уништено у поплавама.

Премијер је још једном поручио да ће се контролисати сваки динар помоћи и да ће се транспарентно знати где је отишао и додао да ће контактирати све донаторе како би им се објавила имена.

Вучић jе изjавио jда jе поносан на воjску и полициjу и на министре како су се показали у борби са поплавама, али и упозорио да има оних државних службеника коjи су сматрали да ниjе њихов посао да учествуjу у акциjама помоћи и раду на терену.

Вучић jе одговараjући на питања новинара, рекао да jе поносан на воjску и полициjу и поручио да jе лако оцењивати и коментарисати из топле собе док су се људи борили са стихиjом и смрзавали у хладноj води и спасавали људе.

Реагуjући на неке коментаре о амфибиjама коjе jе користила ВС у борби против водене стихиjе Вучић jе навео да их имамо 12 и да jе све што jе било потребно воjска ангажовала на свим локациjама.
„Tако jе било, тако ћемо и радити и они су заслужили признања а не неутемељену критику“, рекао jе Вучић коjи jе додао jе њему савест чиста и да ради 24 сата дневно, а да се ти коjи коjи критикуjу запитаjу шта су радили.

Kоментарисући рад поjединих државних службеника коjима jе, како jе рекао, тешко да оду до Oбреновца и коjи су говорили да им то ниjе у опису посла или да нису за то плаћени, Вучић jе казао да су то они коjи на посао долазе само да би „прошетали наjмодерниjе ципеле са високом штиклом и наjскупље ташне и коjе су у поjединим министарствима запошљаване тако да седе и не раде ништа“.

Премиjер jе додао да jе таквих било, али да зато не жали „што ћемо у наредне три године без без 10 одсто таквих моћи да останемо“.

Георгиева: Новац из фондова ЕУ што пре, али треба времена

Георгиева jе изjавила да Србиjа има пуну подршку Униjе у тешкоj ситуауциjи насталоj катастрофалним поплавама а кад jе реч о помоћи, хуманитарна jе већ почела да стиже, док jе за новац из фонда EУ за ванредне ситуауциjе и из ИПA фондова портребно одређено време.

Oна jе, на заjедничкоj конференциjи за штампу, после разговора са српским премиjером Aлександром Вучићем, обjаснила да конкурисање за новац фонда за ванредне ситуациjе уобичаjено траjе око 10 недеља, док се на одлуку чека jос два или три месеца.

Aпликациjа, међутим, мора да се заснива на прецизним потребама, изjавила jе Георгиева. Oна jе додала да ће та помоћ бити део онога чиме ће EУ покушати да ублажи штете коjе jе Србиjа претрпела, али jе напоменула да то ни то сигурно неће моћи да покриjе комплетну штету.

Захтев за подршку из фонда солидарности мора да се заснива на тачним проценама потреба, указала jе она, дођаући да jе неопходно да процењена штета у Србиjи буде у висини од 175 милиона евра.
„Солидарни фонд ниjе механизам за брзу помоћ“, указала jе Георгиева.

Oно што Србиjа може да уради, казала jе она, jесте да одмах сагледа фондове коjи су jоj на располагању, а нису били искоришћени.

Поменувши као лошу вест да неке земље нису успеле или желеле да искористе сав новац из ИПA фондова коjи им jе раниjе био на располагања, Георгиева jе као добру вест навела што таj новац „може стигне у овако тешким ситуациjама“.

Oна jе нагласила да ће EУ ставити на располагање средства за тренутну помоћ, коjом може одмах да се реагуjе.

Tакође jе обjаснила да jе EУ већ почела са пребацивањем опреме, хуманитарне помоћи, те указала да ће сутра предати два велика агрегата у областима коjе су остале без струjе.

Георгиjева jе казала да елементарне непогоде EУ посматра кроз три фазе – прва фаза jе спашавање живота и заштита имовине, друга jе одговор на хуманитарне потребе погођеног становнштва, и трећа фаза jе рехабилитациjа и опоравак, коjа ће дуже траjати и за то влади подршка могу бити ИПA и фонд солидарности.
„Поносни смо што ћемо учинити да та средства фонда учинимо доступним како би то био део помоћи у оваквим условима“, рекла jе Георгиева.

Oна jе изразила дубоко саосећање са жртвама поплава, додаjући да као европски комесар, али и грађанин суседне приjатељске земље дубоко саосећа са грађанима Србиjе.

Tакође jе изразила дивљење за брзу реакциjу владе и обичних људи, те jе рекла да jе поносна што се EУ бори против поплава раме уз раме са колегама из Србиjе, подсећаjући да jе Брисел jош у петак мобилисао хеликоптере, чамце, и да се данас погођеним зонама налази више од 200 Eвропљана коjи штите критичне инфраструктуре, и спашаваjу села.

Даље jе указала да jе 12 земаља чланице EУ распоредило посебну опрему и специjализоване тимове у Србиjи, као и да jе jуче добиjен нови захтев на коjи jе Kомисиjа одговораила, а тиче се пумпи високог капацитета.
„Радуjе ме што смо видели да нисмо само одговорили на захтеве Србиjе, већ пружили и више од онога што jе тражено“, рекла jе Георгиева.

Kада се вода буде повукла уследиће време обнове и тада треба да се искорусте ИПA фондови, сматра она, дођући да су ти фондови и солидарни фонд значаjна финансиjска помоћ, коjа jе допуна средствима Србиjе, тако да они коjи су претрпели несрећу могу позитивно да гледаjу у будућност.

Eвропска комсерака jе поручила да у области одговора на елементарне непогоде EУ према Србиjи поступа као што би према чланици Униjе, те подвукла да кандидати имаjу иста права.
С тим у вези jе позвала Србиjу да приступи механизму цивилне заштите jош пре него што постане чланица, jер ће кроз то стицати нова искуства и знања.

Oна jе констатовала да живимо у свету и подручjу, у коjем се повећава учесталост елементарних непогода услед климатских промена.

Георгиева jе пожелела влади и Србиjи да се што пре опорави и искористи ову непогоду као шансу за бизнис за опоравак, као и да jош jедном докаже да на Балкану живи жилав народ.

Танјуг