Срби понизите се пред Богом, а узвисите се пред људима!

”Закукаше Срби у невољи,
ал се Бога живог не сетише,
нити Бога, нити својих греха”

Свети Николај Србски

Србски народ очајан и безвољан гледа како се природа сурово поиграва са њим, како му поплава односи и ближње и оно што је стварао годинама, а власт и ову невољу успешно користи себи за рекламу, показујући како су они ту због народа и како све чине да ублаже муке народу ”своме”.

Како је дирљиво, припадници владајуће касте, разни министри и други властодршци, стоје храбро и одлучно на киши и ветру гологлави, слабо обучени и уз пригодне и утешне речи показују како се они жртвују за добробит народа ”свога”, наравно док су камере упаљене. А народ изгубљен у времену и простору, оптерећен свим могућим невољама, час гледа у ТВ на којем их властодршци убеђују да ће они да се за све побрину и свима помогну и да нас неће киша спречити на нашем путу у ЕУ – земљу недођију, а час у небо из којег немилосрдно данима пада киша очекујући да виде сунце.

Ова слика тренутног стања је већ више пута виђена, посебно последњих година. Народ и за ову невољу, као и за све оне друге које су га задесиле, криви све друге осим себе, а власт успешно народну муку користи да ”свом снагом” утврди свој рејтинг. За то је најбољи пример Шабац, где је прво господар Србије Вучић подигао такву панику да следи готово уништење овог града, а затим је несрећу искористио да успешно не одбрани, него освоји овај град.

Прво је позвао беспотребно добровољце из Београда иако се из Шапца и околине скупило око 3-4 хиљаде мештана и било би их и више, а онда је уз помоћ својих људи паралисао рад општинског кризног штаба који није знао шта да ради са окупљеним људима испред зграде општине. После тога је све било лако, формирао је свој општински кризни штаб, а себе представио као спасиоца. И тако, када и ова невоља прође, киша престане да пада, а на небу се поново укаже сунце, све ће се брзо заборавити и опет ћемо у миру да идемо ”свом снагом” путем евроунијатских интеграција, као да ништа није било, у шта нас уверава господар Србије.

А, да ли је тако?

Ништа се у нашим животима не догађа случајно, у то верују само будале, већ се све догађа по вољи и допуштењу онога од кога све потиче и коме се све враћа, а то је Господ. Колико се данас часних Срба пита: ”Докле ће нас Господ трпети због нашег безакоња”?

Све ове невоље које су нас снашле су последица наших греха (одрекли смо се Православне вере, Косова и Метохије, предали смо се разврату и блуду…) којима нема граница и којима смо тешко увредили и Господа и наше Свете прете.

После злочина у Фекетићу ове године, када је православни свештеник на Светог Саву у духу екуменизма, славски колач окретао са оџом и римокатоличким и протестанским свештеником, догодила се невиђена мећава у том крају, која је паралисала тај део Србије.

Србија је данас поплављена због киша које су почеле да падају, оног дана (13.05.) када су властодршци, у складу са евроунијатским стандардима, поносно објавили да су се стекли услови да се 31. маја  одржи проклета педерска парада.

И опет је Господ био милостив према народу своме, па уместо огња којим је због истог греха спалио градове Содом и Гомор, он је пустио кишу да се неразумни уразуме. Један од најтежих грехова што данас страдамо као народ, јесте што ћутимо док се напада Божија правда и Истина, чиме показујемо да у нама нема вере или је има јако мало. По налогу светских зликоваца, такозвана елита у Србији, припадници владајуће евроунијатске касте, духовна и световна власт, које се према народу Србском односи као према обичној марви, терају нас да будемо као сав ”нормалан свет” по мерилима палог антихришћанског света, да се одрекнемо своје земље и вечних вредности који на чине људима, а то су: Православна вера, традиција, морал, Светосавље, језик, писмо и прихватимо сатанистичких изопачености  екуменизам-папизам, блуд, разврат, хомосексуализам, неморал, задовољавање најнижих болесних порока и страсти, а са крајним циљем прихватања долазећег господара света анрихриста.

Србски народ који је данас обезбожен, деморалисан и понижен, који је због задовољавања својих личних интереса склон компромисима свих врста, односно издајама, на стварност гледа очима Великог брата, због чега не види какви су заиста наши дани и зашто ова страдања и несреће.

Заслепљен сопственим грехом, народ Србски не види да се налази у глобалистичко-екуменистичком мраку и само далеко у даљини види се светлост до које можемо стићи, како владика Артемије каже, ако се наш корак не поколеба.

То значи да је Србија под окупацијом светских зликоваца, а преко световне и духовне власти који отворено раде против Бога и рода. Та светлост која се назире, то је нада у васкрснуће ове земљи и спасење овог народа. Да би се то догодило треба да се поново вратимо у наручје Онога који нам једино може помоћи, а то је Господ.

Срби покајмо се за своје грехе и завапимо нашем Господу: ”Помози нам, Боже, Спаситељу наш, ради славе имена својега, избави нас и очисти од гријеха наших ради имена својега”(Пс.78,9).

Тада ће опет Господ стати уз свој народ, а онда ко сме на нас када је Господ са нама и који нам је поручио: ”Ја сам свјетлост свијету; ко иде за мном неће ходити у тами, него ће имати свјетлост живота”(Јн 8,12).

Србски народ је данас постао обична раја која се плаши, због чега радије ћути и трпи и тако чека изборе са надом да ће следећи ага бити бољи од предходног. Заборавили су Срби да се битка добија у боју, а не ћутањем и одобравањем безакоња којим чине невиђено зло, издају Бога и рода!

Нисте ви који сада ћутите, само деца ваших мајки и очева, ви сте пре свега синови и кћери мајке Србије!

Чујете ли вапај наше мајке Србије која нема другу децу осим нас, а коју смо препустили изродима и пробисветима на комадање и понижење?

Чујете ли плач Србске нејачи коју сатанине слуге убијају, муче, прогањају са својих огњишта?

Чујете ли плач гладних, болесних, немоћних, повређених и понижених?

Чујете ли плач Светих Немањића за својим задужбинама, које су они подизали да се у њима служи Богу, а данас их скрнаве екуменисти-јеретици?

Чујете ли плач Светих предака, који плачу због нас, недостојног потомства?

Чујете ли плач наше деце, који траже од нас да их заштитимо од светских зликоваца, који их преко развратних школа убијају и претварају у зомбије?

Господ, који је из ничега створио свет и човека, који је Васкрсавао мртве, може да Васкрсне и нашу мајчицу Србију, ако ми њена деца будемо достојни тога. Зато Срби, уместо што кукате над својом судбином и чекате да неко други уради оно што требате сами, уместо обичне раје постаните људи:

Срби, понизите се пред Богом и узвисите се пред људима! Срби, будимо достојни својих Светих предака, да на нама буде њихов благослов! Срби, с вером у Бога, браните своју веру, своје породице и огњишта, Србско племе и земљу своју.

”Господе Исусе Христе, Свемогући Сине Божји, извуци народ Твој, многогрешан и многострадални, од муке земаљске и и душевне. Спаси нас и ослободи нас робовања греху, страстима, подај врлину и жељу за ослобођењем домовине измучене наше Србије!”  

Ово је молитва коју треба да изговарамо, док не схватимо да без жртве нема Васкрсења.

Ове године, ако Бог да у Призрену царском граду!
Како радили тако нам Господ Помогао!

Дана 04/17.05.2014. лета Господњег

Многрешне слуге Божије, браћа у Христу
Богдан Мијушковић и Горан Живковић

***

МОЛИТВА СВЕНАРОДНОГ ПОКАЈАЊА

(Светог Николаја Жичког)

Кајемо се прво за себе у свему што згрешисмо и Реч Божју прекршисмо и образ окаљасмо, било лагањем или крадењем, било злобом и пакошћу, било развратом или отимањем, било пијанством и ждерањем или варањем и коцкањем, било псовањем и хуљењем светиње или клеветањем и оговарањем ближњих својих, било маловерством или саблажњавањем својих ближњих! Кајемо се за безбројне грехове своје, знане и незнане, вољне и безвољне, било словом или делом или помишљу, било јавне или тајне, кајемо се и молимо Бога, да нам опрости и да због нас не казни сав народ наш и сву државу нашу. Скрушено се кајемо, опрости нам, Господе!

Потом, кајемо се за све грехе оних духовникаи свештеника који у чему год згрешише пред Господом Богом и Светим Савом, било да малаксаше у вери или у страху Божјем; било да небрижљиви бише у делу Господњем или да ослабише у љубави братској. Уколико се они не кају, кајемо се ми за све што је зло пред Богом у срцу, на језику или у владању њиховом. Скрушено се кајемо, опрости им, Господе!

Кајемо се за грехе оних наших народних првака и вођа, који заборавише да су свеци српски основали ову државу и да је ово света земља, и који заборавише да су истакнути за прваке и вође једног светог и мученичког народа, па без страха Божјег и љубави према народу злоупотребљаваше своју власт на народну привремену несрећу, а на вечну пропаст и проклетство себе и свога порода. Скрушено се кајемо, опрости им, Господе!

Кајемо се за грехе оних учитеља и књигописаца и књигопреводилаца, који омладини југословенској показаше клизав пут разних белосветских фантазера и фразера, пут безбожан и неморалан, који води народе у крв и злочин и уништење, на радост сатане и његових паклених сила. Скрушено се кајемо, опрости им, Господе!

Кајемо се за грехе свих оних српских синова и кћери, који презреше дух и искуство и памет и веру и светињу и поштење и доброту свога народа и примише туђинску лудост и непоштење и сваку јефтину робу, да тиме замене чисто злато народно, у стотинама ватри опробано. Скрушено се кајемо, опрости им, Господе!

Кајемо се и за све неправде свих неправедних судија и кметова, и порезника и шумара, и закупаца и прекупаца, увозника и извозника! Кајемо се за злобу свих злотвора, за пороке порочних, за страсти страсних, за убиства убица, за насиље насилника, за увреде деце према родитељима; кајемо се за свађе и деобе међу браћом, за све суровости јачега над слабијим и за све немилости имућних наспрам сиромашних, и за све баналности и вулгарности које се могу чути и видети по кафанама, по позориштима и разним игралиштима широм свете земље наше, под чијом се кором скривају тела многих милиона војника и мученика за Крст Часни и Слободу Златну. Скрушено се кајемо, опрости им, Господе!

Кајемо се и за све оне чија је душа подељена и чији је карактер неутврђен, те Свеце славе, а Свеце псују, Крсту се клањају, а Крст псују, пост држе, а пост псују, Богу се моле, а Бога руже, Црквом се хвале, а у Цркву не иду, Српство величају, а Србе цепају, државом се поносе, а државу штете.

Ај, Боже велики, за све њих ми Ти приносимо скрушено и плачно покајање. Ако Ти није довољно покајање наше за браћу нашу, покај и њих, Господе благи. И не допусти, Царе и Творче Неба и земље, да се бич гнева Твога праведнога, којим у ове дане бијеш охоле и безбожне, спусти на народ слуге Твога Светога Саве и мученика Твога Кнеза Лазара. Слава Ти Творче и Спаситељу наш на век века. Амин.