06.04.2014. за ФБР приредила Биљана Диковић

ИЗГЛЕДА ДА ЋЕ ПОЧЕТИ ДА СВИЋЕ

И не помишљај да је ишта могуће заборавити јер
права суштина није у заборављању зар не?! Који
је ветар намењен прашини прошлости? Да
ли си здробио камење минулог у прах и
шта са преосталим зубима у устима?!Јеси
ли и њих сажвакао? Има

ли довољно снажног ветра да помери стену из стомака
: камен из груди и ноге од олова? Ето
то те питам ти себи… себе… ти ја и мени и моје који
стално имаш одговоре пре него се питање и зачело! А

дувају ноћас ветрови и сеју по неузораним пољима
Душе (по ледини) тешко нам сажвакану прашину
из које ће када онаква проклија нићи стене и планине
урасле у камен! Дувају

сваки за себе: ветар за олово у ногама… онај
за камен у грудима и онај за стену у стомаку… И
знаш већ и сам који за које све плету ноћас корпе
од преосталог васДуха! Угаси

свећу и упали сасушени коров себе па нека се
испече у врелини тела и мисли креч за ограду
око родитељске куће… уТврди
то једино што си добио у наслеђе: себе
: дом за оно што још можеш… и

од свих оних пропуштених можда
начини масан малтер да када се стегне не попусти
ни једном ветру! А
шта са оловом питаш? Позајми
од вашарских алхемичара луталица рецепт
за злато месечине и проспи кроз густу ову ноћ
да ти лаке ноге крену поново онамо
где се једино лаким ногама може стићи! Угаси

ноћ: изгледа да ће почети да свиће!

аутор: Живојин Ћелић