04.04.2014. ФБ Живојин Ћелић

ЕНГЛЕЗ У БЕОГРАДУ

Одох поподне да правим друштво пријатељици да купи џемпер. Наобиђосмо се (како то већ бива са женским родом) слатко бутика по Кнез Михаиловој улици у Београду! А у једном “брендираном“ напричасмо се и енглеског са продавачицама!

На каси питам о чему се ради и добих објашњење да младе Албанке са КиМ “тренирају“ јер се “тамо“ отвара тај “брендирани“… Просто цркох од поноса како нас “хумани капитализам“ тако “узвишено“ приморава да у сопственој земљи говоримо језиком наших “пријатеља“ из Европе!

Настранствовао сам се у овом животу по тзв западу и научио неколике језике али и то да у земљи у којој живим и радим ако желим да остварим то право морам да говорим језиком народа код кога гостујем!

“Сори ај донт спик Србијан“ обратила ми се коректно на савршеном Енглеском “продавачица на тренингу“ у сред моје престонице!

Извините и ви!