Кримско полуострво је био под контролом руског царства од 18. до 20.века, док није постало део независне Украјине након распада Совјетског Савеза 1991. године. Украјина се након вишемесечних протеста поделила, а Крим је постао жариште грађанског рата између истока и запада. Ситуација је ескалирала након што је Русија, подстакнута агресивним ставом Сједињених Држава у одбрани својих присталица, интервенисала и стала у обрану руске етничке мањине на Криму. Многи су мишљења да је због ситуације у Украјини будућност европског континента врло неизвесна.
Чак је и најлукавијем посматрачу тешко да коментарише актуелну кризу у југоисточном делу Украјине. Поглед нам може бити замућен и због географске удаљености, али и због недоследног извештавања, а многи су заслепљени предрасудама. Медији и друштвене мреже подмукло, али истрајно замагљују разумевање сложених друштвено-политичких елемената, независан приступ готово да нема легитимитет, а критичка расправа на ту тему поприма изглед анархистичког препуцавања. Многи се с правом питају како је уопште могуће разумети шта се то догађа у Украјини?

02.04.2014. извор:advance.hr, за ФБР приредила Биљана Диковић

Пол Крејг Робертс (Paul Craig Roberts) је бивши помоћник америчког министра финансија, бивши сарадник-уредник дневног листа Вол Стрит Џурнал (The Wall Street Journal). Пажљиво је пратио ситуацију у Украјини и искрено говорио о дугој историји кризе, великом утицају медија (у којима ради десетинама година) и опасним провокацијама западних лидера. Аутор је више од десет књига, његов најновији рад је „Неуспех laissez-faire капитализма“ (The Failure of Laissez Faire Capitalism and Economic Dissolution of the West).

Пол Крејг Робертс је за портал TruthOut дао опширан интервју о украјинској кризи у коме оптужује неоконзервативце и њихову агенду глобалне хегемоније за сасвим извесну пропаст Украјине. Као помоћник министра финансија у Реагановој администрацији Робертс тврди да се тадашњи председник оштро разрачунавао с неоконзервативцима који у то време нису имали толику моћ, али су већ с Бушем старијим, потом Билом Клинтоном, Бушем млађим и Бараком Обамом сасвим овладали Белом кућом, Пентагоном и обавештајним агенцијама. Потпуно су овладали свим државним структурама, али и медијима у време напада НАТО савеза на СРЈ 1999. и од тада, па до данас њихов је утицај огроман и сасвим евидентан, а новинари се не смеју томе супротставити, у противном ће добити отказ. Решење украјинске кризе види у буђењу Американаца, који ионако не подржавају уплитање САД у унутрашњ ствари у Украјини, те да масовним протестима покажу влади да не желе с Русијом сукоб који би се могао претворити у нуклеарну катастрофу.

Пол Крејг Робертс о Криму – Америчка спољна политика и трансформација мејн-стрим медија

* Ви сте опширно писали о тренутном обрачуну између Русије и Запада због стања на Криму. Како оцењујете тренутну ситуацију? Какав би расплет могао имати овај сукоб?

Пол Крејг Робертс: Лично мислим да би било погрешно приказивати догађаје на Криму као обрачун између Русије и САД. Оно што се догодило у Украјини је да су Сједињене Државе организовале и финансирале државни удар, а он се догодио у главном граду, Кијеву. Намерно или због непажње, међу пучисте су се укључили и радикални националисти чија идеологија вуче корене до организација које су се против Совјетског Савеза у Другом светском рату бориле на страни Хитлера.
Ти елементи уништавају успомену на руски рат, на ослобођење Украјине од нациста од стране Црвене армије, као и на славног генерала Кутузова који је поразио Наполеонову велику армију. Дакле, све ово је дигло на узбуну људе у јужној и источној Украјини, које су традиционално руске покрајине.

Крим је припојен Украјини 1954. од стране Хрушчова, тадашњег генералног секретара Комунистичке партије. Оба ова руска подручја су била део Русије и пре него што су постојале Сједињене Државе. Могуће је да се тако поступило да би се сузбио утицај пронацистичких елемената из западне Украјине, јер је познато да је руска популација у Украјини она која би могла умањити значај ултранационалиста са запада.
На крају, сам Хрушчов је био Украјинац и никакве везе нема што је тада све било делом Совјетског Савеза. Када се Совјетски Савез распао као политички субјект и власти ослабиле, притиском Вашингтона је Украјина постала независна држава, али је задржала бивше руске покрајине.

Становништво на Криму је претежно руско, па и на истоку Украјине. Сада су ти људи рекли: „Не желимо да имамо ништа с овом власти у Кијеву која уводи забрану за наш језик, уништава наше ратне споменике и прети нам на више начина.“ Строго су следили правне кораке, процедуре Уједињених нација и међународно-правне акте. Дакле, све оно што је уследило је у складу с међународним правом и када Џон Кери и Барак Обама кажу супротно, они свесно лажу. Оно што чине је агресивна и срамотна лаж. Није уопште битно шта неко мисли, овде се ради о закону.

Дакле, парламент Крима је следио правне поступке и сад је Крим независан. Гласање које је одржано 16. марта се одржало у миру и није било руске инвазије. То је лако доказиво. Руске трупе у Украјини су тамо од 1990. и то у складу са споразумом о закупу луке Севастопољ Црноморској флоти, јер када је Украјина постала независна, Русија се сигурно није мислила одрећи те луке. Русија тамо има закуп до 2042.
Шеснаест хиљада војника је било тамо, а на темељу споразума с Украјином они могу имати и до 25.000, уз одређени број авиона, тенкова и артиљерије. Све наведено је и познато, али је предмет лажи Вашингтона које у бескрај понављају такозвани амерички медији. Други проблем је у источној Украјини, јер тамо људи од њихових локалних власти на улицама захтевају одвајање од Кијева.

Након што је у Вашингтону због Крима увидела своју неспособност, америчка администрација је пожурила и именовала украјинске мулти-милијардере и олигархе Игора Коломоиског и Сергеја Таруту за гувернере руских регија Доњецк и Дњепропетровск. Путин је рекао да неће интервенисати у источној Украјини, осим ако тамо не крене талас насиља против руског становништва и Кери и Обама ту ништа не могу учинити.

Ако се источне украјинске покрајине врате Русији, западна Украјина ће бити уништена. Морати ће спроводити план штедње ММФ-а, биће опљачкана од стране западних банака и заглавити у НАТО савезу, што значи да ће амерички балистички пројектили бити распоређени у западној Украјини. Ту се ради о јачању стратешке претње Русији, што је доктрина Вашингтона коју је започео режим Џорџа W.Буша кад је прекршио споразуме којима се Реаган обвезао да се НАТО неће ширити у источној Европи. Ти исти уговори су прекршени када се Вашингтон повукао из уговора о балистичком наоружању 2002. (Anti-Ballistic Missile Treaty), а све како би могао поставити протуракетни штит на истоку Европе. То су биле екстремне и безобзирне провокације и иста врста понашања као пред Први светски рат.

* У својим последњим чланцима сте говорили о неуспеху тзв. мејн-стрим или америчких медија у објективном извештавању о Криму. Рекли сте да се није извештавало непристрасно према једној или другој страни. Може ли се расправљати о улози алтернативних медија и какву су улогу одиграли у вези кризе у Украјини?

Пол Крејг Робертс: Врло важан део тога има везе с нечим што се догодило пред крај другог мандата Била Клинтона. Он је дозволио да пет мега-компаније удруже бивше независне и распршене америчке медије. Оно што су некад биле независне мреже попут ABC, CBS, NBC, CNN, све су се утопиле у велика медијска царства. Вредност тих великих медијских компанија је што имају државну дозволу за емитовање, али зато не могу да говоре против владе и од њих се очекује да тако раде. Друга велика промена је да медијске компаније више не покрећу новинари. Сада их оснивају корпоративни оглашивачи и бивши владини чиновници. Њихов је интерес профит компаније и проток прихода од оглашавања. Дакле, не постоје независни медији у Америци и нема никога ко би изнео ставове о било ком важном питању, а који не би били владина пропаганда. То је највећи део проблема.

Други део проблема је у томе што је током дугогодишњег Хладног рата Совјетски Савез, који је у мислима већине Руса још увек њихова домовина, врло успешно демонизован и то демонизовање још увек траје. Запамтите, почетком распада Совјетског Савеза је Запад био у великој предности. Лако се могло манипулисати с Борисом Јељцином, а разни олигарси су се окористили и опљачкали ресурсе земље. Много израелског и америчког новца је тада било у игри.

Када је Путин дошао на власт и стао на пут тој пракси, а земљи одлучио дати место које заслужује, њега су такође почели демонизовати. Викторија Њуланд, помоћница државног представника за европска и евроазијска питања, признала је у Националном новинарском клубу у децембру прошле године како су Сједињене Државе уложиле 5 милијарди долара како би Украјину подредиле својим интересима и то јер је Наранџаста револуција из 2004. године пропала.

Она је вероватно провела много времена с невладиним организацијама унутар Русије. Постоји најмање 1.000 невладиних организација у држави које се финансирају из Вашингтона. То траје већ дуже време, али је тек прошле године Путин на крају рекао да се организације које се финансирају од америчког новца морају регистровати као страни агенти, али то је америчка политика.

Ако радите овде (у Америци оп.а.) са страним новцем – осим ако нисте из Израела – морате се регистровати као страни агент, али када је Путин применио иста правила, њега треба демонизовати. Дакле, у многим сегментима имате ову изложеност америчкој пропаганди која демонизује сваки аспект Русије. Ако вам неко каже да су Руси послали тенкове на Крим, то се само уклапа у већ постојеће приче.

Ја сам бивши уредник листа Вол Стрит Џурнал (The Wall Street Journal) и колумниста у свим важнијим публикацијама и лично сам говорио о промени у медијима и људима у њима. Већ знам шта ће рећи и пре него што напишу чланак. То траје већ неко време. Слично се догодило с ирачким оружјем за масовно уништење. То је била лаж која се понављала увек изнова. И сви су је понављали. Њујорк Тајмс (New York Times) није ни ишао код инспектора за оружје ког смо послали у Ирак, Ханса Блиџа (Hansa Blixa). Уместо тога, Џудит Милер (Judith Miller) је бескрајно понављала једну те исту лаж на страницама својих новина. Она је екпериментални пример свеукупног мањка интегритета.

Један од главних разлога за то је да су многи од њих знали да не могу да кажу истину, иначе ће добити отказ. Они знају да је бесмислено излазити с причом о председнику, државном представнику, агенцијама као што су ЦИА (CIA) и НСА (NSA). Ако то учините, питаће вас јесте ли луди или желите да добијете отказ. Дакле, нико не сме да омета и то је прилично нездрава околина. То мора да је убиствено за душу, али ако данас желиш да будеш главни новинар – мораш бити такав.

* Када се осврнете на ваш пут помоћника министра финансија за време Роналда Регана, како тумачите промене у глобалној политици која је тада балансирала на ивици рата? Да ли се на стране у сукобу гледа другачије сада него пре?

Пол Крејг Робертс: О да, све се страховито променило и то на два начина. Један је да су тада постојали Совјетски Савез и Комунистичка Кина и то су била огромна ограничења за америчке снаге. На пример, Сједињене Државе нису могле ићи нигде а да јој не сметају земље широм Блиског Истока. Та ограничења за америчке снаге више не постоје. Хладни рат је прошао, а савези који су били његов саставни део су нестали.

Кад сам био у Реагановој администрацији неоконзервативци нису били идеолошка снага као данас и нису писали своје ставове у којима позивају на америчку глобалну хегемонију. У то време у агенди Вашингтона или у Регановој администрацији није било америчке хегемоније над целим светом. Реганов однос према Горбачову није био победити у Хладном рату и то нам је рекао више пута. Поента је да се неоконзервативци појављују на крају тог времена, јер нису имали ни приближно исте снаге или утицај да раде оно што су радили под Клинтоном, Џорџом W.Бушом и Обамом данас. У ствари, они су Регану правили толико проблема да их је све склонио.

Они су стајали иза Контраса (Contrasa) у Никарагви. Неки од њих су у ствари били процесуирани и осуђени – као што је Елиот Абрамс (Elliot Abrams), који је био помоћник државног представника. Њега и остале је касније помиловао Џорџ Буш, али Реганова администрација је водила врло снажну кампању против неоконзервативаца. Добијали су отказе и избачени су из владе. Ричард Перле (Richard Perle) је чак избачен из председниковог обавештајног саветодавног одбора.

Неоконзервативци су се појавили с америчким нападима на Србију – који се називају нападима НАТО савеза – и крађом Косова од Србије, покрајине од које су направили амерички протекторат.

Њихов утицај је затим експлодирао у првим годинама Џорџа W.Буша. Тада је целокупни државни и безбедносни апарат, цео Пентагон, Стејт Дипартмент (State Department) и сво особље – један до другог су све неоконзервативци. Дневни ред је већ био тамо и требало је покренути радове на Пројекту за нови амерички век.

Обамина администрација има пуно истих људи, али сада су у стању да иду даље и то јер имају више средстава за финансирање опозиционих група као што смо видели у Украјини, што је крајње безобзирно.

Руси једноставно не могу прихватити стратешке претње ове врсте, јер је она превелика. Мислим да је то оно што је Путин Европљанима рекао на конференцији за новинаре 4. марта. Руси знају да су Сједињене Државе промениле ратну доктрину која сад укључује и нуклеарно оружје, а од 2010. је Пентагон увео и нуклеарни „Превентивни први удар“ (Prompt global strike). Исто тако знају да то није усмерено против Авганистана или Ирака, него против њих и када једну снажну земљу третирате на такав начин, морате знати да ћете добити одговор и можда бити нападнути, а то је апсолутно неодговорно понашање.

* Шта обични људи морају да учине како би изразили забринутост због питања о којима Ви отворено говорите? Како ће се криза даље развијати?

Пол Крејг Робертс: Они би требали да изађу на улице. Нема доказа да амерички народ даје подршку Вашингтону да се меша у кризу у Украјини. Треба да изађу и протестују, јер се ово може претворити у велики рат, па чак и употребу нуклеарног оружја. Америчка влада је прекршила сваку норму међународног права и готово све америчке законе. То је тиранија. Још једна ствар: према Обами, Керију и мејн-стрим медијима, Русија је крива за интервенцију на Криму. То смо сви чули. Онда 11.марта Обама и Кери захтевају да Русија интервенише на Криму и заустави процес самоопредељења људи на полуострву. Они су од Русије тражили да спречи референдум! Како то сад? С једне стране Вашингтон осуђује Русију за интервенцију, а друге стране захтева да Русија интервенише и ускрати народу Крима право на самоопредељење. Џон Кери је рекао да ће Русија, ако то не учини, платити и то је рекао врло агресивно. Овде у највећим медијима о томе није било ни речи.

———-
ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

* Проф. др Пол Крејг Робертс: Зашто би неко улазио у ЕУ, Вашингтон манипулише Украјином, неизбежна криза долара, шта можемо у свету дезинформација?

* ПРОМАШАЈ ЛИДЕРА НЕМАЧКЕ – Меркелова “жртвовала образ” за Вашингтон

* Вашингтонски сценарио и лаковерне украјинске будале…