Феудализам је облик друштвеног уређења у којем је земља основна вредност, па се према површини земљишта мери и друштвени утицај власника или феудалца. Власници земље својим великашима дају земљу и право искоришћавања кметова и тако купују њихову приврженост у обрачуну са другим феудалцима, јер феудалци стално настоје да отму земљу један другом.

27.03.2014. Дарко Момић-Прессрс

Власник феуда је део земље давао у закуп кметовима који су се обавезивали да ће, уз закупљену парцелу, одређени део дана у години радити на феудалчевом делу поседа, са којег је сав приход припадао феудалцу. У немирним временима ситни земљопоседници су феудалцима предавали своју земљу у замену за помоћ и заштиту. Феудалци су се често сукобљавали у борби за краљевско престоље, при чему су највише страдавали кметови, па су феудалци или властелини настојали да под своје окриље привуку кметове суседних властелина, нудећи им боље услове или неке друге привилегије. Такав феудални начин владавине опстајао је вековима.

Елем, ако у овој дефиницији феудализма преузетој са Википедије замените неколико појмова постаће вам јасно шта она ради на месту резервисаном за коментар неког актуелног политичког догађаја.
Дакле, уместо феудализам убаците демократски плурализам или вишепартијски систем, уместо земља или феуд ставите странка, власник земље или феудалац замените са председник владајуће странке или партијски лидер, великаши нека буду угледни чланови странке, а сељаци или кметови нека постану обични чланови и бирачи. Пред вама ће бити прилично прецизна и веродостојна дефиниција и добићете следећи резултат:

Вишепартијски систем је облик друштвеног уређења у којем је власт основна вредност, па се према количини власти мери и друштвени утицај председника владајуће странке. Лидер владајуће странке својим угледним члановима дели власт и право искоришћавања бирача и тако купују њихову приврженост у обрачуну са другим партијским лидерима, јер они стално настоје да отму власт један другоме.

Председник странке део власти даје и обичним члановима, који се обавезују да ће због тога одређени део дана у години (у кампањи) радити за лидера како би он освојио главни комад власти. У немирним временима (пред изборе) лидери мањих странака најмоћнијима предају своје партије (склапају коалиције) у замену за помоћ и заштиту (комадић власти).

Партијски лидери се често сукобљавају у борби за владајући престо, при чему највише страдају обични чланови и бирачи, па шефови странака настоје да под своје окриље привуку бираче осталих партија нудећи им боље услове или неке друге привилегије и такав вишепартијски систем опстаје вековима.

Зар формулација „точак историје“ не добија свој пуни смисао?!