23.03.2014. ФБ Живојин Ћелић

Живојин Ћелић: МОЛИТВА ЗА ПАМЋЕЊЕ

Не нећу помињати њихове лажне ангеле који пала имена носе! Ви
ћете знати ко су и чији Ангели који им силама пркосе!Нећу
помињати ни укаљане речи које се на небу сада умивају:
ни оне које Господ већ помиње јер у Њему почивају! Призваћу

само сећања јер дужан сам да памтим:
призивам њиве набрекле од пролећа са пропланцима златним:
призивам их сваког овог дана да биљем проговоре
и сведоче како изгледају небеса кад Ангели их стварни отворе

и како их плава и силна слушају к’о дете што покорно слуша
и зашто је узалуд паломе у немилост да праву милост куша! Призивам
реке што помно чувају одразе оне са неба
да свако наше земаљско памћење окрепе када затреба! Јер

није се тог пролећа над овом земљом тек тако без душе злотворило:
над свима нама се видом невидимо плаво над светом отворило! И
само они достојни силе са сјајем плавим у оку
сведоче јер људска је немоћ сажета у сваком од неба сведоку! Призивам

сваког овог дана тишину што се гомилала
да сведочи како је кроз тресак ноћни к’о мајски дажд ромињала! Нека
сведоче ондашње бебе што се оставише плача
да ли је бука лажних несила од Свете Тишине јача! Призивам

сваки априлски сутон који је запаљен горео
да буде ми сведок колико је мржње на заласку сагорео… Призивам
све мартове априле и мајеве што су се икад догодили
да кажу колика су семена клијали и какву летину родили! Лажни

су ангели и лажна милосрђа сејали овоземни
јер они су само од овога света сами на себе спремни! Призивам
сећање да немо оћути непомињавше лице
јер све су девице овде рођене и мрвице и Милице! Овде

се деца више не рађају без памћења и порекла:
у овој се земљи деца догађају јер их је милост затекла! Призивам
сваку капљу вина и сваку мрву хлеба
да каже колико је плавих висина у дечијем оку од неба! Теби

што дневне те муке муче и овоземног море
поклањам свако ондашње јуче и комад небесне коре… Шта
год си чувао испод стомака: све возове… страхове… мртве…
принеси на олтар и помоли се јер жртвеник је за жртве! На

небу је да за све што смо чинили праведни суд донесе! На
слуги је да господару памћење своје принесе! Јер
сваки сутон што је до зоре земаљским ватрама пламтио
моћи ће да и даље постоји ако си га упамтио! Призивам

памћење да ме служи како сам и ја служио! Господе
лажних ме ангела раздужи и помјани не како сам заслужио:
по милости својој све под овим небом: и црва и птицу на грани
помјани јер све смо упамтили: у Царству нас своме помјани!

Живојин Ћелић