Врутци – последња опомена пред велику еколошку катастрофу у Србији!

„Зелени форум“ у Ужицу указао на штету због лошег управљања водама у Србији. Богате земље одустају од градње акумулација. Врутци – последња опомена

18.02.2014. Никола Јанковић-НОВОСТИ

ОПОМЕНЕ: Учесници „Зеленог форума“ у Ужицу / ФОТО Д. КАРАДАРЕВИЋ

УЖИЦЕ – Широм Србије планирана је изградња 35 високих брана и вештачких језера вредних више од милијарду евра, а далеко од пројектантских папира дешава се парадокс. Док гради нове акумулације, држава нема новца за скупу санацију постојећих, којима је због геолошког старења истекао „рок трајања“.

Са „Зеленог форума“ одржаног у Ужицу, водопривредни стручњаци уз подршку „цивилног сектора“, упозорили су да је акцидент на Врутцима код Ужица последња опомена пред катастрофу која ће задесити многе градове ако се стратешки планови не промене. Једна еколошка бомба је експлодирала. Коришћењем квалитетнијих изворских и поџемних вода, спречиће се национални колапс у водоснабдевању, сачуваће се здравље људи и екосистеми река, а у државној каси остаће више новца.

– Цео свет је устао против изградње великих брана, управо због онога што се догодило с Врутцима. У дубоку старост акумулације улазе после 30 до 35 година, а могућност одмуљавања и рехабилитације практично не постоји, јер ни најбогатије државе то не могу да финансирају – истакао је хидрогеолог Драган Петровић. – Последица је та да ће Ужичани убудуће из Врутака имати воду лошег квалитета, а једини „лек“ је жесток третман у фабрици воде. На сличан начин, од течности из канализације може се добити „пијаћа вода“, тврде стручњаци.

Истичу и да се акумулацијама газдује неодговорно, надлежности су помешане, а уместо строгог режима заштите, чак се и туризам, риболов и камповање промовишу на таквим језерима. Загађења у највећој мери потиче из самог седимента дотрајалих акумулација. Већ се зна, да ће алге цијанобактер, остати „станари“ Врутака трајно, а све штетне материје из талога неће бити улоњене.

• ПОГРЕШНО ПЛАНИРАЊЕ

  – Само у западној Србији, упркос постојању јефтинијих алтернативних решења, планирана је изградња пет нових високих брана и акумулација, а за санацију Врутака – нема новца. На територији југозападне Србије планирана је и изградња чак 196 мини-хидроелектрана! Стручњаци истичу да за оваке планове нема ни економског, ни еколошког оправдања.

– Врутачки сценарио очекује и брану Ровни, Сврачково код Ариља, иако алтернативна решења постоје. Србија је богата изворским, подземним водама у количинама које су далеко изнад потреба становништва – каже Петровић. – Ово питање је, нажалост, табу, јер нико не жели да призна да су велике грешке учињене и да нас све то скупо кошта.

Један од водећих хидрогеолога у свету др Миомир Коматина, упозорава на парадокс да је наша водопривредна основа, усред кризе и немаштине, „начичкана“ десетинама нових скупих акумулација.

-Акумулације су објекти ограниченог века трајања, због ерозије и нагомилавања наноса. Погоршање квалитета воде је стално, а предвиђеним мерама заштите то се не може спречити. Нажалост, код нас држава још не узима у обзир алтернативна и боља решења – истиче др Коматина. – Настављамо да уништавамо реке, допуштамо деградацију животне средине, угрожавамо здравље људи, а при томе нема одговора на питање: Шта са акумулацијама када после три-четири деценије остаре?