Ми не немамо више право да ћутимо и ходамо погнутих глава властитим улицама, и дозвољавамо овим светским буздованима и њиховим жутим лакејима да нам силом одређују судбину, јер судбина коју нам они спремају управо и јесте „воловски јарам“. Немамо то право, као и што ове данашње српске генерације немају тапију на нашу историјску отаџбину, за коју су своје животе положили милиони наших славних предака…
*****
Алекса Шантић
Ми знамо судбу
Ми знамо судбу и све што нас чека,
Но страх нам неће заледити груди!
Волови јарам трпе, а не људи —
Бог је слободу дао за човјека.
Снага је наша планинска ријека,
Њу неће нигда уставити нико!
Народ је ови умирати свикo —
У својој смрти да нађе лијека.
Ми пут свој знамо, пут богочовјека,
И силни, као планинска ријека,
Сви ћемо поћи преко оштра кама!
Све тако даље, тамо до Голготе,
И кад нам мушке узмете животе,
Гробови наши бориће се с вама!
~ КРАЈ ~
Стевану Сремцу 1907. г.
————————————————–
1 мај 2011, Српски Журнал
На слици: Српски ратници- коњаници, из Балканских ратова, они нису имали „дилему“ како одговорити на окупаторску силу…
СИЛА БОГА НЕ МОЛИ- АЛИ СЕ КЛИНОМ ИЗБИЈА…
***
Живимо у временима када нам се судбина, не само наша, већ и будућих покољења одређује силом. Светски буздовани, чији трагови смрде нечовјештвом, нам данас у име утопијске евро-атлантске демократије уређују сваки, па чак и најситнији сегмент живота. Наравно не на боље, већ на горе- и наравно не да нама буде боље, већ њима!
*
Није нам силом само отаџбина распарчана, и наметнута ова кукавна и однарођена власт- већ силом нам се одузима свака људскост и намећу морално накарадне норме. Психоаналитичари би то објаснили на следећи начин: Силеџији није довољно само да силује или убије жртву- већ жели да је додатно понизи и лиши сваке људскости…
*
Горке су наше лекције из прошлости. Силом су нам наметане туђинске вере, мењане државне границе, култура, писмо, па чак и језик. За ово горње је увек постојао добар разлог- наши историјски непријатељи су одувек знали- да све док смо уједињени у нашој светосавској вери и памтимо своју српску традицију и корене- никада неће моћи да нас покоре.
*
Није зато џаба она изрека, „да народ који се одриче своје прошлости, одриче се и своје будућности!“ Та изрека нам у овим безбожничким временима виси над нашим погнутим главама као „дамаклов мач“ и прети да нам се обистини у својој најтрагичнијој варијанти.
*
…И једини нам је данас спас да усправимо наше погнуте главе и отресемо се колективне малодушности и националне апатије, која лежи на нашим плећима као воловски јарам… И управо зато, сетимо се оних чувених речи, чувене песме „Ми знамо судбу“, нашег- још чувенијег српског песника Алексе Шантића: „Волови јарам трпе, а не људи- Бог је слободу дао за човјека!“
*
Јер као што назначих у наслову овог есеја да „клин се клином избија“, тако морамо и сада да се супроставимо овој трагичној судбини персонификованој у изреци о „Дамакловом мачу“, налазећи надахнуће у још једној народној изреци: „Само уздигнуту главу сабља не сече!“
*
Као што је, у овде индиректно споменутој историјској анегдоти о Дионисију Другом, тиранском владару Сиракузе: Дворском шарлатану Дамаклу који је молио Дионисија да и он мало окуси царски и тирански живот, „уступљен“ престо изнад кога је о коњској длаци висила бритка сабља, претећи да се обруши на сваког жељног власти… Но, Дамакле је ипак успео да у задњем моменту схвати каква му се судбина спрема, те се одрекао лажног престола, и вратио свом једноставном и побожном земаљском животу.
*
Тако и ми данас, као нација морамо да схватимо, да овај историјски „дамаклов мач“ који се злослутно надноси изнад нас, прети да се свом жестином сручи на ову нашу већ осакаћену отаџбину и наше погнуте главе, и заувек нас избрише као нацију, са свих географских мапа света!
Истим поводом, ми „раби“ Божји, данас морамо да се одрекнемо тог „лажног преста“ који нам се у ова (не)времена потура у име утопијског „европејства“, и вратимо својој духовности, вери и традицији. Сваки други (лажни) избор одвешће нас у властити нестанак…
*
Ми не немамо више право да ћутимо и ходамо погнутих глава властитим улицама, и дозвољавамо овим светским буздованима и њиховим жутим лакејима да нам силом одређују судбину, јер судбина коју нам они спремају управо и јесте „воловски јарам“. Немамо то право, као и што наше данашње српске генерације немају тапију на нашу историјску отаџбину, за коју су своје животе положили милиони наших славних предака.
*
И управо зато не смемо да дозволимо да нашој генерацији припадне неславна улога- „неславних потомака“- наших јуначких предака- који ћемо све „оно“, што су наши… прађедови, ђедови и очеви својом крвљу и чашћу бранили, и одбранили- предати овим јевропејским и белосветским буздованима на ноге.
*
Можда они уистину, као и свака тиранска сила: „Бога не моле“, али и тај њихов „дамаклов мач“ којим нам стално прете, на крају крајева ипак има две оштрице…
———————————–
М. Новаковић
Категорије:Миодраг Новаковић, Мишљење, ПРОЗА, Родољубље, СТАВ, MAIL - RSS FEED
СРБски ФБРепортер 
Убијају нас светске неморалне наказе у име некакве демокртије, која све више личи на „клептократију“ Моја анализа је у видео формату на http://www.youtube.com/bujbuisa
А ово је један од доказа да се историја понавља. Јадан наш дивни српски народ!!! Јадни моји дивни преци, зашто су крварили????
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Сила Бога не моли, ал` Бог силу не воли, каже наш народ. Није ни оне претходне, па је ни ове садашње не воли, како су прошле пређашње – знамо, па по томе препознајемо будћност садашњих и будућих, које помислише да су вечне. Штета што је људски век кратак па не може да сагледа уздизање и пропаст свих сила у једном људском веку. „Победници пишу историју, писци маштају, пук ствара легенде, само је смрт неизбежна“ рече Данило Киш. Тако да није суштина у нашем животу, већ у трагу који остављамо за собом. Да се бавимо чињеницом сопствене смрти, као неизбежне будућности и прошлошћу као огледалом те исте будућности. Ако се сами не позабавимо собом, они слини сигурно хоће, сем ако не позовемо Најјачег у помоћ, само да се после ми не осилимо.
Свиђа ми сеСвиђа ми се