Бећковић: Идућа година ће трајати до 2026., до тада да спавамо и сањамо!

Извор: Пресс

Академик Матија Бећковић најављује у интервјуу за Недељник да ће у 2014. настојати да буде стрпљив као и Србија.

Бећковић: Идућа година ће трајати до 2026., до тада да спавамо и сањамо!

Поготово сада кад смо добили датум и кад је најдаља тачка до које допире наша машта, снови и визије – улазак у ЕУ. Важнији је тај велики циљ од времена које не треба да цепкамо на дане и године. Идућа година ће трајати до 2026. До тада треба да спавамо и сањаримо, а будилник да навијемо да звони тек кад банемо пред Триумфалну капију ЕУ, одморни, свежи и испавани.

Време је за подвлачење црте на одлазећу 2013. Какве су ваше импресије? Шта смо као нација добро, а шта лоше урадили? На ком пољу смо добили, а где смо изгубили? И које грешке не смемо да поновимо 2014?

Коначно смо разумели смисао бајке „Крцко Орашчић“, која је најпопуларнија баш у ово доба године. Немачки писац Ернест Теодор Амадеус Хофман уз помоћ руског композитора Чајковског, поручио је да нам без краља мишева не може бити ни краља људи. На тој истини је организован сав људски живот на земаљској кугли. Кад ту поруку ставимо под јелку, биће то знак да смо коначно нешто схватили и заштитили се од многих невоља. Без помоћи мишева нема ни људи.

Ако то у нормалним земљама од раног детињства схвата свако дете, можда је дошло време да то прими к знању и један стари народ. Ако то није у стању да одгонетне сам, нека то учини уз помоћ Руса и Немаца, Чајковског и Хофмана, ко шта више воли. Да смо их на време чули, не бисмо се оволико изненађивали, а камоли вређали. Нажалост, та играчка се још увек не може набавити код нас.

Ово је, чини се, била кључна година за Косово и Метохију. Народ је после тог Бриселског споразума остао с подељеним осећањима. За једне је то био успех и коначно крај те косовске драме, за друге издаја. Претпостављам да сте ви ближи овој другој опцији, али какву поуку ваља извући из тог процеса?

Човек је постао толико флексибилан да издаја више није оно што је била и не представља сензацију ни за кога. Еволуцијом је издаја постала рутинска реакција. Некад је то била усамљена појава, а данас је то грађанска дужност сваког разумног и одговорног човека. У сваком случају, сваког оног који чека да уђемо у ЕУ где нас чека истакнута улога скупљача лоптица на тениском терену. Или оних њихових колега који дежурају иза голова и с највећим ентузијазмом враћају лопту у терен. Шанса да се истакну указује им се сваки пут кад неко пуца поред гола. Захваљујући тим прегаоцима ни једна лопта није изгубљена. Уосталом, ако је Косово срце Србије, што би само Албанци трговали људским органима?

Добили смо новог министра културе Ивана Тасовца. Где је српска култура данас? И докле је стигла са 0,6 одсто издвајања из државног буџета?

Културе већ толико дуго нема да је сумњив сваки буџет за нешто што не постоји. Требало би проверити за шта би тај буџет служио и шта се данас под културом води и подразумева. Мање би коштало да свако издвоји мало времена и у својој кући баци поглед на полице и пронађе давно заборављену укоричену културу која се с тих полица осмехује. Захваљујући баш томе што пара за културу нема, спали смо на сопствене унутрашње резерве. Мораћемо, хтели не хтели, да опет скидамо прашину с Достојевског, Његоша, Томаса Мана и других сморова и досадњаковића.

Извор: Недељник
26.12.2013.