Др Геј Јилмаз: Вода – плати и твоја је

Приватизација система за водоснабдевање довела је до тога да 1,1 билион људи из земаља у развоју нема одговарајући приступ води, док 2,6 билиона нема ни најосновније хигијенске услове за живот… Разговарала МАРА КНЕЖЕВИЋ КЕРН

13.12.2013. ПЕЧАТ

ДР ГЕЈ ЈИЛМАЗ

У атмосфери свеопште идеолошке конфузије Србија је прихватила правила игре у којој партнери (инвеститори, концесионари) вештином уличних превараната преузимају сав преостали улог: обрадиво земљиште, семе старих сорти, воду… Као услов за улазак у 21. век намеће се приватизација система за водоснабдевање . Др Геј Јилмас, професор политичке економије и глобализације на Богазици унверзитету (Турска) и аутор књиге „Комерцијализација воде: може ли се решити несташица воде у условима који су је изазвали“ у разговору за „Печат“ открива,  трагом искуства које има Турска, шта Србију чека у WТО рају.

На међународном скупу у Берлину, организованом од стране Фондације Роза Луксембург (2005) покренули сте питање: може ли се у условима развијеног капитализма решити проблем правичног водоснабдевања?

С обзиром на то да производња у капитализму никад не зависи од потреба људи, већ иде у правцу хиперпродукције (квантитет на уштрб квалитета)  као резултат  имамо чињеницу да 1,1 билион људи из земаља у развоју нема одговарајући приступ води, док 2,6 билиона нема ни најосновније хигијенске услове за живот. Приватизација се спроводи под паролом „ефикаснијег пословања“, али искуство говори да овај процес највише погађа сиромашне. О томе сведоче цене воде у сиротињским квартовима Маниле у којима је вода скупља него у Лондону. Притом се занемарује чињеница да 12одсто светске популације користи 85одсто воде, а да угрожена већина живи у трећем свету.

Генерална скупштина УН донела је 2010. Одлуку да је приступ чистој води основно људско право, дозволивши истовремено да се улога воде сведе на робу. Значи ли то да су УН бригу о људским правима препустиле компанијама?

Може се рећи да је улога УН била пресудна у деградацији воде јер је на њихову иницијативу основан WWC (World Water Council) подржан од Светске банке, уз чији благослов је лансиран аргумент да „вода мора бити комерцијализована зато што је има све мање“! Приватизација значи преношење власничких права са државе на компанију која испоручује воду по тржишним условима. У том сектору се појављују бројне компаније жедне профита, што неминовно доводи до претеране експлоатације расположивих ресурса уз занемаривање потреба становништва. У Турској имамо лоше искуство са хидроелектраном ХПС: нагло је порастао број домаћих и страних инвеститора који се убацују у посао око „производње алтернативне енергије“, што је у почетку решено приватно-државним партнерством. Пракса је показала да оваква организација угрожава остваривање људског права на воду.