Симић: Између руског чекића и западног наковња

  | 30.11.13 Дневник

Насупрот томе, сведоци смо да је заварена прва цев руског гасовода Јужни ток у Србији. Уз то, Кина је наменила 10 милијарди долара централној и источној Европи, од којих ће највише отићи управо Западном Балкану, који стоји у реду за чланство у Унији, а не државама чланицама ЕУ, јер имају бриселска ограничења – навео је у интервјуу „Дневнику“ професор Факултета политичких наука у Београду др Предраг Симић, иначе наш некадашњи амбасадор у Паризу.

– Москва поручује да за Србију и земље Западног Балкана  ЕУ није једина алтернатива, и најављује да ће за годину – две званично бити основана евро-азијска унија о којој је председник Владимир Путин говорио у предизборној кампањи. Убрзо ћемо се наћи пред дилемом европска или евро -азијска унија, или како остати негде између, ако су и једна и друга страна у овом тренутку спремне да посегну за свим средствима не би ли остварили своје циљеве – каже Симић и упозорава на то да се Србија тренутно налази „између руског чекића и западног наковња“, те да нас од чланства у ЕУ не деле године, већ деценије.

Велику полемику је изазвало је иступање руског амбасадора у Београду Чепурина око односа Србије и НАТО?

– На тај начин говора научили смо се још за време предходног руског амбасадора Александра Конузина, али је његов наследник амбасадор Алексадндар Чепурин за годину и по дана мандата био много дискретнији, па нас је сада затекао. Мислим да је заправо већ било наговештаја да ће до такве реакције доћи. Када је на једној ТВ кренуо серијал о продаји НИС-а Русима, уз све дилеме које су пратиле тај аранжман, те отворене приче о уговору за „Јужни ток“ и неким нејасноћама у њему, било је само питање времена када ће представник Русије иступити у јавности.

Упоредо с тим били смо сведоци спорова и унутар саме Владе Србије, највиших функционера и директора „ресорних” јавних предузећа, где су се могли видети не само различити приступи, већ и интереси. То је све недавно енергичном акцијом руске стране пресечено; најпре интервјуом амбасадора Чепурина, па посетом Москви председника државе Томислава Николића где је разговарао са председником Владимиром Путином. Са тог самита стигла је и неочекивана порука да српска влада није добро радила и тако су пресечени сви спорови између личности у земљи. Коначно, свечано су отпочели радови на гасоводу „Јужни ток“, и све присуте дилеме скинуте су с дневног реда. То је угао који се види из Србије.

Који је други поглед?

– Ако се све то стави у контекст који се управо ових дана може пратити између Русије и ЕУ, од Украјине, преко Јерменије, па до споразума Америке и Ирана и решења сиријске кризе, можемо видети да је ту Србија део много веће пробе, која се збива у много ширим оквирима и која очигледно излази из домена нормалног, уобичајеног. Мислим да се дешава једна велика промена односа снага, те да је Србија ту можда својом, а можда и туђом вољом, добила одређено место. Јер, порука Русије је јасна: она не жели Србију у НАТО, као што не жели ни једну нову чланицу те алијансе из источне Европе. И спремна је да то и такво опредељење подржи и финансијски, путем инвестиција, финасирања „Јужног тока“, кредита који је већ дала и који је наговестила.

Прошле недеље смо имали прилике да видимо и оно што су западни листови назвали „десантом црвених кинеских капиталиста на централну и источну Европу“. У томе смо и ми имали свој део кроз наговештај значајних кинеских инвестиција у Србији. Чини ми се да је у овом тренутку Запад на потезу: како ће реаговати на „офанзиву“ Русије, а затим и Кине.

Премијер Ивица Дачић изјавио је недавно да је Запад заправо гурнуо Србију ка Русији?

– То је изјава коју смо често слушали, али она изазива велико подозрење и незадовољство на Западу. До јавности су већ допрле вести да је премијерова порука доста узнемирила западне амбасадора у Београду, па је у следећем наступу из Букурешта он био нешто опрезнији и за читаву тонску лествицу блажи. Но, у овом тренутку почињемо да слушамо и веома оштре реакције друге стране, почев од немачке канцеларке Ангеле Меркел која упозорава Путина речима „да ли зна да је хладни рат завршен“. Видели смо и реакције председника Европске комисије Жозеа Мануела Барозоа, а очекује се и она Вашингтона, тако да ће ово бити почетак једног веома компликованог и прилично узбудљивог процеса.

Усред чега се то Србија нашла, па да су ту и Украјина, ирански договор и сиријска криза?

– Између руског чекића и западног наковња. У овом тренутку изгледа да су дефинитивно Русија и Кина кренуле у неку врсту офанзиве и да се очигледно померио тај тас на ваги. То смо најбоље видели прошле недеље у одлуци украјинског парламента који је годинама преговарао о слободној трговини са ЕУ, да би у последњем тренутку одустао, а нешто слично је пре тога урадила и Јерменија. Мислим да и изјава премијера Дачића говори о некаквом преовлађујућем расположењу у Србији да је Запад нама поставио јако високе услове, да је Србија много испунила, а да ни изблиза није добила за узврат. Заправо, отварање преговора Србије са ЕУ не значи да је наша земља ближа чланству, јер је очигледно да ће тај процес дуго трајати…

Драган Миливојевић