Невен Милаковић: ПРОСЈАК

27.10.2013.  ФБР аутор Невен Милаковић

У дане кад стабла пуцају од студи,
Кад дрхтаво срасту џепови и прсти,
Под старом маслином угледају људи
Старца што се благо смијешећи крсти.

На њему долама без веза и шара,
Црна попут шаске ноћи без мјесеца,
Чизме без везица и шубара стара,
Око њега спокој, молитва и дјеца.

Стушти се пред зору мећава с Румије,
Ледена бјелина долину зачара,
Све се живо смрзне, само њега грије
Шапат којим клечећ` с Небом разговара.

Најтежа је студен кад душу окује,
Само се са срца лед отопит` не да,
Најбољег је слуха ко сам себе чује,
Најбољега вида ко у себе гледа.

А и што ћу друго понијет` са собом,
Све што стекох стаде у пар суза врелих,
Проливених крадом над студеним гробом,
Једино је благо, које раздијелих.

Ујутро га нашли с три спојена прста,
А снијег се око њега отопио
Поруком последњом са надгробног крста:
НЕБЕСКО САМ ЦАРСТВО ДАЈУЋ` ИСПРОСИО.