,,Лајк“ за тоталитаризам!

  Једна од најважнијих,главних замерки у борби против комунизма,као тоталитарног режима,била је борба за лична права и грађанске слободе.Оптуживши земље комунистичког режима како уређењем полицијске државе и сталним надзором над сваким грађанином гуше људске слободе,земље западне демократије профилисале су себе као борце за људска права и слободе.

Падом комунизма,то јест распадом СССР-а који је и био највећа претња замаља западне демократије ,а најчешће сатанизован управо због полицијског гушења личних слобода,запад под оправдањем борбе против новог непријатеља,тероризма(који може имати две оштрице,па самим тим и два различита виђења),полако али сигурно постаје већа и свеобухватнија полицијска држава,то јест полицијско уређење од свог архи непријатеља СССР-а и осталих земаља комунизма.

Откривањем афере Виколикса а потом и Сноудена,долазимо до закључка да у ствари свако свакога на овом белом свету и прислушкује,снима и прети,а да највећи ,,борац“за људске слободе,то јест Америка,те исте слободе немилосрдно гази све под оправдањем заштите ,,националних интереса“.Ништа ново,само се у СССР-у то називало заштита ,,тековина револуције“.

Нико изгледа и није нарочито изненеађен Сноуденовим открићем,јер у суштини сви прислушкују све,те ни не чуди како исти (Сноуден) већ дуже време животари на Московском аеродрому,вероватно схавтајући како и није пронашао неку нову рупу на саксији.Зато и нема преоштрих реакција,осим тобожње зачуђености,јер у свету глобалне шпијунаже сви чине исто,само се јавно позивајући на сопствено поштење,слично оној домаћој:Ко о чему,к…о поштењу.Не изненађује чињеница да Сноудену нико и не нуди азил,јер факат Сноуден може и њима да се деси.

Како обичан свет реагује на све ово?Никако,већина има оно готово инфантилно објашњење да поштен човек нема чега да се плаши,не схаватјући да се слобода јако тешко стиче а врло лако и на жалост неприметно,корак по корак губи.

Утицај мас медија је толики,да користећи их,центри моћи (колико год ово звучало на једну од теорија завере) пласирајући преко популарних ријалити-ријалити програма типа:Великог брата,фарме (прилагођене локалним потербама),ријалити о Ким Кардашијан ињима сличним,идеју о добровољном губитку приватности пред камерама,а заузврат овим ,,пионирима“ пред камерама дајући награде и инстант-популарност.Неретко и не случајно,наравно,победници постају они који су и највише разоткрили своју приватност,допуштајући и милионској публици да у томе учествује.

На овај начин,код просечног гледаоца се не само одомаћује навика на губитак приватности,већ се то и популарише и намеће као пожељно понашање на путу ка слави и материјалним добрима.Те када се једног дана сви будемо пробудили под видео надзором све ово никоме неће ни сметати,постаће ,,нормално“.На жалост тада ће за одбрану једног од основних људских права,права на приватност већ бити касно,јер ће се сви који се и буду дрзнули на побуну постати потенцијали ,,терористи“.

Мислите да је све ово смешно?Ни најмање.наиме,друштвене мреже попут фејсбука,настале под плаштом ,,жеље“ за дружењем само су и довеле до тога да се људи заправо све мање друже,а да све више имају виртуелне пријатеље које у суштини,никада нису ни видели.И овде се открива сва интима,стављајући статусе шта смо од школа завршили,где живимо и радимо,да ли смо у вези или не,па чак и до суманутог дељења слика са свих дешавања,пред морем непознатих људи.Људски егзибиционизам и туђи воеаризам на овај начин постају друштвено прихватљиви и на мала врата и добровољно,пристајемо да се одричемо своје приватности,а све зарад модерних друштвених трендова.

Већина послодаваца проверава будуће запослене управо преко ових друштвених мрежа ( постоје и мреже одређених занимања,нпр.програмера итд.),те они појединци који нису ,,умрежени“ моментално постају сумњиви.Свет нас на тај начин неминовно тера ка друштвеним мрежама уколико не желимо да будемо ,,чудни“.

Ове мреже олакшавају свим заинтересованима увид у наш живот.Пре би полиција и одређене службе морале о датом појединцу да се распитују,да прикупљају обавештења и трачеве,да прате и врбују.Сада за тим једноставно више нема потребе,друштвене мреже су заправо постале ,,самопослуге приватности“ у којима свако може да пронађе људе који му одговарају,а при том се и сами декларишу,без да их на то неко и тера.

За разлику од кожних капута из доба комунизма,мора се признати како модерне полицијске државе имају примамљивији и пожељнији начин испитивања,у коме појединци сами све признају без батина.

Тако испада да су и комунизам као и демократија јерднаки по питању става о преву на приватност,само је форма другачија,то јест модерна је опаснија јер је и друштвено прихватљивија.

И да ли би свет уопште личио на данашњи да су били праћени и снимани, ,,умрежени“ они исти вођи Француске револуције,или кад смо већ код Америке борци за независност.Наравно да не би,и оно би брзо били проглашени за ,,терористе“ (што је иначе најзолпотребљиванија дефиниција) и утамничени.

Пре него што решимо да се одрекнемо своје приватности зарад назови баналне ,,популарност“.само да вас подсетим да се слобода не поклања,за њу се мора изборити.

С поштовањем

Живојин Митровић