2 replies »

1. Umesto komentara – Dopis Ministarstvu:

   MINISTARSTVO KULTURE I INFORMISANJA
   Sektor za medije i informisanje
   Beograd, Vlajkoviceva 3

   Predmet: Misljenje o Nacrtu zakona o javnim medijski servisima

   V e z a : Javna rasprava o Nacrtu zakona o javnim medijskim servisima

   Postovane dame i gospodo,

   1. – Ovo misljenje se odnosi na poredjenje resenja iz Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine, deo V.3. (Javni radio i televizijski servisi), i Nacrta zakona o javnim medijski servisima.

   2. Akcionim planom za sprovodjenje Strategijom razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine predvidjeno je utvrđivanje predloga zakona o javnim RTV servisima (sluzbama).

   Naziv ovog nacta odnosi se na Zakon o javnim medijskim servisima (sluzbama), a ne na Zakon o radio i televizijskim servisima (sluzbama). Radio i televizijski servisi (sluzbe) = radio-difuzni servisi (sluzbe) nisu isto sto i audio i auduo-vizuelni medijski servisi (sluzbe).

   Nikad mi nece biti jasno ko i zasto ima potrebu da ovakav oblik organizacije nazove strnim izrazom „servis“. Pa u srpskom jeziku postoji i upotrebljava se stari, dobri izraz „sluzba“ kao, na primer, u Zakonu o javnim službama. U clanu 3. stav 3. ovog zakna propisano je: „Za obavljanje delatnosti odnosno poslova utvrdjenih u oblasti: javnog informisanja … osnivaju se preduzeca.“

   3. – U Strategiji deo V.3.1 (Programske funkcije) stav 1. glasi:

   „Obaveze i funkcije javnog radio i televizijskog servisa (u daljnjem tekstu: javni RTV servis) ostvaruju javni RTV servisi na republičkom, pokrajinskom i regionalnom nivou. Programske sadržaje i usluge koji odgovaraju evropskim standardima javnog servisa mogu pružati i komercijalne radio i televizijske stanice.“

   Clanom 1. Nacrta zakona o javnim medijski servisima uredjuje se … osnivanje Javne medijske ustanove „Radio-televizija Srbije“ i Javne medijske ustanove „Radio-televizija Vojvodine“, njihova delatnost i nacela na kojima se zasniva obavljanje njihove delatnosti, javni interes koji se ostvaruje kroz programske sadrzaje, javnost rada, organi i akti koje donose ustanove javnih medijskih servisa, sredstva za rad i nacin njihovog finansiranja.

   Strategijom su planirani javni RTV servisi (sluzbe) na republickom, pokrajinskom i regionalnim nivoima, dok su nacrtom ovog zakona realizovani samo javni RTV servis (sluzba) na republickom nivou – Javna medijska ustanova „Radio-televizija Srbije“ i javni RTV servis (sluzba) na pokrajinskom nivou – Javna medijska ustanova „Radio-televizija Vojvodine“. O javnim RTV servisima (sluzbama) – javnim medijskim servisim (sluzbama) na regionalnim nivoima, nema reci u nactu ovog zakona.

   U clanu 3. stav 3. Zakona o javnim službama propisano je: „Za obavljanje delatnosti odnosno poslova utvrdjenih u oblasti: javnog informisanja …, osnivaju se preduzeca.“ Prema tome, i nacrtom ovog aktuelnog zakona treba propisati osnivanje Javnog (medijskog) preduzeca „Radio- televizija Srbije“ i Javnog (mediskog) preduzeca „Radio-televizija Vojvodine“. Nije potrebno kvalifikovati kao medijska, jer ni Javno preduzece „Emisiona tehnika i veze“ nije kvalifikovano kao (tele)komunikaciono.

   Napomena – U ranijem Zakonu o radio televiziji (pred kraj jula 2002) postojalo je Javno preduzece „Radio-televizija Srbije“, sadasnjem, a u jos uvek vazecem Zakonu o radiodifuziji stoji takodje nepravilno – Radiodifuzna ustanova Srbije. Zasto ustanova umesto preduzeca, to samo tvorci vazeceg i nacrta novog zakona znaju.

   4. – U Strategiji deo V.3.2 (Nezavisnost javnih RTV servisa) stav 3. glasi:

   „Nezavisnost i samostalnost javnih RTV servisa ne sme biti ugrožena ni na koji način, pa ni finansiranjem.“

   Prema clanu 35. tacka 1.nacrta ovog zakona javni medijsji servis (sluzba) se finansira prvenstveno iz budzeta Republike Srbije (a ne iz RTV pretplate). Da li ce ovakvim nacinom finansiranje biti ugrozena nezavisnost i samostalnost javnih RTV servisa (sluzbi), odnosno javnih medijskih ustanova, pokazace buducnost. Licno mislim da nezavisnost i samostalnost nece biti ugrozena vise nego u slucaju finansiranja putem RTV pretplate.

   5. – U Strategiji deo V.3.3 (Finansiranje javnih RTV servisa) stav 2. recenica 1.glasi (ponavljam):

   „Osnovni oblik finansiranja RTS i RTV je pretplata.“

   U ovom delu Strategije stav 6. glasi:

   „U finansijskim planovima i izveštajima javnih RTV servisa razdvajaće se prihodi po osnovama prihoda od pretplate, komercijalnih prihoda i drugim osnovama, a njihovi finansijski planovi i izveštaji moraju biti dostupni javnosti.“

   Da ponovim. Prema clanu 35. tacka 1. nacrta ovog zakona, javni medijski servis (sluzba) se finansira prvenstveno iz budzeta Republike Srbije.

   U Nacrtau zakona o javnim medijski servisima u delu IV.2 (Finansiranje javnog medijskog servisa) nije preuzeto resenje iz strategije, koje bi glasilo: U finansijskim planovima i izveštajima javnih medijskih servisa (sluzbi) razdvajaće se prihodi po osnovama prihoda iz budzeta, komercijalnih prihoda i ostalih prihoda odredjenih statutom javnog medijskog servisa (sluzbe), a njihovi finansijski planovi i izveštaji moraju biti dostupni javnosti.

   6. – U Strategiji deo 3.4 (Razvoj javnih RTV servisa) glasi:

   „Položaj javnih RTV servisa biće uređen posebnim zakonom. Republika Srbija će reformisanim pravnim okvirom omogućiti javnim RTV servisima da se razvijaju u novom tehnološkom okruženju da bi njihov program bio dostupan na različitim platformama i da mogu ponuditi opšte, specijalizovane i personalizovane usluge, kao i usluge na zahtev.

   Posle prelaska na digitalno emitovanje TV programa, javni RTV servisi mogu da zatraže još programa za ostvarivanje funkcija koje su u skladu s propisanim obavezama javnog RTV servisa. Odluku o zahtevu donosi nadležno regulatorno telo.“

   Iako nije predvidjeno Strategijom, u Nacrtau zakona o javnim medijski servisima lepo su propisane odredbe o programima iz clana 13. koje bi u modifikovanom obliku mogle da glase:

   (1) JMU RTS pruza audio i audio-vizuelne medijske usluge na najmanje tri radio programa i na najmanje tri televizijska programa (ukljicujuci RTS Digital) na teritoriji Republike Srbije.

   (2) JMU RTV pruza audio i audio-vizuelne medijske usluge na najmanje tri radio programa i dva televizijska programa na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine.“

   (3) JMU RTS i JMU RTV pruzaju audio, audio-vizuelne i druge medijske usluge kao elektronska izdanja na Internetu.

   Napomena – Javne medijske ustanove neke audio i audio-vizuelne medijske sadrzaje proizvode, a neke (npr. kupljene) samo „pripremaju“. Zato je bolja fraza „pruzanje audio i audio-vizuelnih medijskih usluga“ (kao u evropskoj Direktivi o audio-vizuelnim medijskim uslugama).

   Nacrt zakona o javnim medijski servisima sadrzi u clanu 14. brojne, detaljne odredbe o novim medijskim uslugama. Te odredbe na cirilici glase:

   „(1) Јавни медијски сервис може започети пружање нове медијске услуге радија или телевизије или аудио, односно аудио-визуелне медијске услуге на захтев, ако је њен укупан утицај на тржиште оправдан додатном вредношћу у смислу испуњавања демократских, социјалних и културних потреба друштва и програмских обавеза предвиђених одредбама члана 7. овог закона.

   (2) Новом медијском услугом, у смислу овога закона, сматра се услуга која се битно разликује од услуга које установа јавног медијског сервиса пружа у време спровођења поступка из става 7. овога члана у погледу садржаја, облика техничке употребљивости, приступа или значајно другачије групе корисника којима је намењена.

   (3) Постојећа медијска услуга сматраће се новом медијском услугом ако је тако измењена да испуњава мерила значајне новости из става 2. овог члана.

   (4) Генерални директор јавног медијског сервиса утврђује предлог који садржи јасан и потпун опис нове медијске услуге и образложење оправданости њеног увођења, техничких услова, означење групе корисника којима је намењена, опис начина финансирања и оцену могућег утицаја на конкуренцију на релевантном тржишту електронских медија.

   (5) Предлог из става 4. овог члана доставља се на мишљење Регулатору у вези са могућим утицајем нове медијске услуге на конкуренцију на релевантном тржишту.

   (6) Регулатор анализира могући утицај нове медијске услуге на релевантно тржиште у сарадњи са органом надлежним за заштиту конкуренције.

   (7) Мишљење из става 5. овог члана, са извештајем о анализи, доставља се подносиоцу предлога у року од 90 дана од дана достављања предлога.

   (8) Јавни медијски сервис организује и спроводи јавну расправу о предлогу из става 4. овог члана и мишљењу Регулатора у трајању од 30 дана.

   (9) Након спроведене јавне расправе из става 8. овога члана, Управни одбор јавног медијског сервиса доноси одлуку о увођењу нове медијске услуге.“

   Da li su sve te odredbe potrebne, u prethodno navedenom ili sazetom obliku, ostaje da se vidi u toku javne rasprave. Mislim da nije potrebna, na primer, odredba po kojoj javna medijska sluzba moze zapoceti pruzanje audio-vizuelne medijske usluge na zahtev, „ako je njen ukupan uticaj na trziste opravdan dodatnom vrednoscu u smislu ispunjavanja demokratskih, socijalnih i kulturnih potreba drustva i programskih obaveza predvidjenih odredbama clana 7. ovog zakona“. Svasta! Da li lice koje je pripremilo ovu odredbu smatra i digitalnu audio-vizuelnu medijsku uslugu kao novu medijsku uslugu (koja je trebalo da se pruza od 4.4.2012)? O kakvom to „trzistu“ javnih medijskih usluga misli tvorac ovih odredbi? Zasto generalni direktor javne medijske sluzbe daje „ocenu moguceg uticaja na konkurenciju na relevantnom trzistu elektronskih medija (tacnije: relevantno trziste elektronskih medijskih usluga, prim. D. P.).“?! Zasto Regulator nije do sada analizirao moguci uticaj „starih“ i novih medijskih usluga na relevantnom trzistu u saradnji sa Komisijom za zastitu konkurencije? Kako ce uvodjenje digitalnih audio-vizuelnih medijskih usluga, odnosno digitalnih terestrickih TV radio-difuznih usluga, kao novih medijskih usluga, uticati na konkurenciju? Uveren sam da mesto takvim odredbama nije u nacrtu zakona o javnim medijskim sluzbama, vec u zakonu o komercijalnim medijskim sluzbama (tj. Zakonu o elektronskim medijima). Svasta, da ponovim.

   7. – U Strategiji razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine u delu V.2. (Elektronska javna glasila, tj. elektronski mediji) stav 1. glasi:

   „Republika Srbija će reformisati pravni okvir iz oblasti radio-difuzije, imajući u vidu obavezujuće pravne instrumente Evropske unije i očekivani prelazak sa analognog na digitalno zemaljsko emitovanje programa i jasno će utvrditi ulogu, prava i obaveze svih učesnika u lancu proizvodnje i distribucije audio-vizuelnih medijskih sadržaja.“

   Medjutim, u reformisanom pravnom okviru iz oblasti radio-difuzije – Nacrtu zakona o elektronskim medijima, ni u jednom clanu se ne pominje digitalni televizijski program kao nov oblik elektronskog medija, a o jasnom utvrdjivanju uloge, prava i obaveza svih ucesnika u lancu proizvodnje i distribucije digitalnih audio-vizuelnih mediskih sadrzaje – nema ni govora.

   Ali zato u clanu 15. Nacrta zakona o javnim medijski servisima pise (na cirilici):

   „(1) Јавни медијски сервис пружа аудио-визуелне медијске услуге преко оператора електронске комуникационе мреже за земаљско емитовање као и преко других оператора који пружају услугу дистрибуције медијских садржаја.

   (2) Услови дистибуције из става 1. овог члана регулишу се уговором.

   (3) Јавни медијски сревис има право да му оператор електронске комуникационе мреже за земаљско емитовање обезбеди квалитетан пријем аналогног сигнала за најмање 90% становништва односно дигиталног сигнала за најмање 95% становништва на подручју на коме се пружа услуга јавног медијског сервиса као и да му обезбеди капацитете мултиплекса за дистрибуцију програма, техничке услове за емитовање у стандардној и високој резолуцији слике и техничку подршку за друга техничко-технолошка, програмска и сервисна унапређења, уз накнаду стварних (некомерцијалних) трошкова дистрибуције.

   (4) Јавни медијски сервис стиче право пружања медијских услуга из става 1. овог члана непосредно на основу овог закона и није дужан да прибави дозволу за пружање медијских услуга у складу са законом којим се регулише област електронских медија.“

   Zasto slicnih odredbi nema i u Nacrtu zakona o elektronskim medijima, osim, nesto malo, u clanu 102.? Da li se „operator elektronske komunikacione mreze za zemaljsko emitovamke“ ne zove pravim imenom – JP „Emisiona tehnika i veze“ (kao u clanu 104. st. 4. i 5. Zakona o elektronskim komunikacijama) – zato sto se predvidja osnivanje jos jednog takvog operatora (konkurenta)?

   Da li je moguce da se svi mogici uslovi distribucije (i emitovanja), a narocito cene, regulisu samo ugovorom izmedju javnih medijskih sluzbi (JMU RTS, JMU RTV) i operatora, bez (eventualnog) ucesca Regulatora i RATEL-a?

   I na kraju. Da li je odredbi clana 15. stav 4. nacrta ovog zakona, o opstem, zakonskom ovlascenju za pruzanje javnih medijskih usluga, mesto gde je sada ili negde drugde, na primer, u clanu 12. ili 12a.?

   Iskreno,
   Dejan Popovic

   Beograd, 15. oktobR 2013.

   Свиђа ми сеСвиђа ми се

2. Umesto komentara – dopis RDP B92:

   RDP B92 AD
   Beograd, Bulevar Zorana Đinđića 64

   „Javna rasprava o Nacrtu zakona o elektronskim medijima – B92“

   Postovana redakcijo,

   Vasem stavu o Nacrtu zakona o elektronskim medijima prikljucujem moje misljenje o uskladjenosti nacrta ovog zakona sa Strategijom razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine.

   1. – U Strategiji razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji do 2016. godine u delu V.2. Elektronska javna glasila (tj. elektronski mediji) stav 1. glasi:

   „Republika Srbija će reformisati pravni okvir iz oblasti radio-difuzije, imajući u vidu obavezujuće pravne instrumente Evropske unije i očekivani prelazak sa analognog na digitalno zemaljsko emitovanje programa i jasno će utvrditi ulogu, prava i obaveze svih učesnika u lancu proizvodnje i distribucije audio-vizuelnih medijskih sadržaja.“

   Medjutim, u reformisanom pravnom okviru iz oblasti radio-difuzije – Nacrtu zakona o elektronskim medijima ni u jednom clanu se ne pominje digitalna televizijski program kao nov oblik elektronskog medija, a o jasnom utvrdjivanju uloge, prava i obaveza svih ucesnika u lancu proizvodnje i distribucije audio-vizuelnih mediskih sadrzaje – nema ni govora.

   2. – U stavu 2. ovog dela strategije utvrdjeno je:

   „Reformisani pravni okvir omogućiće javan postupak izdavanja dozvola, na platformski neutralnoj osnovi i na zahtev pružalaca sadržaja, pod unapred propisanim i nediskriminatornim uslovima, prilagođenim vrsti usluge, linearne ili nelinearne, koju podnosilac zahteva namerava da pruža. Dozvola kojom se stiče pravo pružanja medijske usluge zemaljskim digitalnim, odnosno analognim emitovanjem pre očekivanog potpunog prelaska na digitalno zemaljsko emitovanje, izdaje se na javnom konkursu.“

   Odredbe clana 77. st. 1. i 3. Nacrta zakona o elektronskim medijima glase:

   „(1) Dozvola je ovlascenje cijim dobijanjem njen imalac stice pravo da svoju medijsku uslugu, putem javnih mreza elektronskih komunikacija, pruza neodredjenom broju korisnika.

   (3) Dozvola kojom se stice pravo pruzanja, putem zemaljskog analognog, odnosno digitalnog prenosa, medijske usluge televizijskog emitovanja, kao i medijske usluge radija, izdaje se na javnom konkursu.“

   Ni stratesko ni zakonsko resenje ne omogucava postupak izdavanja dozvole na „plarformski“ neutralnoj osnovi. Naime, dozvola za pruzanje (audio, audio-vizuelne i druge) medijske usluge preko kablovske distributivne mreze i mreze „Internet“ ne izdaje se na javnom konkursu, dok se dozvola za pruzanje audio i audio-vizuelne medijske usluge preko analogne i digitalne terestricke zvucne i TV radio-difuzne mreze – izdaje na janom konkursu. Cini se da je ovo bezrazlozna diskriminacija, jer „Republika Srbija će u digitalnoj tehnologiji omogućiti da se u opsegu jednog radio-frekvencijskog kanala emituje do 20 različitih programa u standardnoj rezoluciji.“!

   3. – U st. 3-5. ovog dela strategije utvrdjeno je:

   „Prilikom prelaska sa analognog na digitalno emitovanje programa, svim imaocima važećih dozvola za emitovanje programa obezbediće se mesto u multipleksu.

   Republika Srbija neće nakon prelaska na digitalno emitovanje programa ograničiti broj dozvola koje će se izdavati. Uočeni problem broja izdatih dozvola za zemaljsko emitovanje programa, koji prevazilazi mogućnosti tržišta i ne doprinosi zadovoljavanju potreba građana za kvalitetnim i raznovrsnim programskim sadržajima, rešavaće merama koje će stimulisati konsolidaciju tržišta, u meri koja neće dovesti do nedozvoljene medijske koncentracije i uslovljavanjem produžavanja važenja izdatih dozvola zasnovanim na vrednovanju programskih sadržaja jasno utvrđenim i merljivim kriterijumima.

   Izdavanju novih dozvola za zemaljsko digitalno emitovanje programa prethodiće, reformisanim pravnim okvirom, uređene procedure. U skladu s tim procedurama će se, na osnovu sagledavanja potreba građana i društvenih grupa za medijskim sadržajima i sveobuhvatne analize tržišta i uticaja licenciranja novih pružalaca sadržaja na tržište, odlučivati o zonama pokrivanja i broju i vrsti programa za koje se izdaju nove dozvole. Iste procedure primenjivaće se i ako ustanove javnih servisa podnesu zahteva za širenje svoje programske ponude.“

   Ove strateske odrednice nisu u skladu sa odrednicama iz stava 2. Njih ne prate odgovarajuca resenja u Nacrtu zakona o elektronskim medijima. Zasto?

   4. – U stavu 6. ovog dela strategije utvrdjeno je:

   „Republika Srbija će reformisanim pravnim okvirom snažno garantovati pravo građana na širok izbor medijskih sadržaja tako što će obezbediti različite platforme za njihovu distribuciju (satelitski, kablovsko-distributivni i zemaljski prenos i dr.). Jasnim pravilima utvrdiće se obaveza dominantnim operatorima platformi da prenose određeni sadržaj (must carry) i obaveza dominantnim pružaocima medijskih usluga da svoje sadržaje nude operatorima pod nediskriminatornim uslovima.“

   Nije jasno kako bi to Srbija u Nacrtu zakona o elektronskim medijima „snažno“ garantovala pravo građana na širok izbor medijskih sadržaja, a jos manje je jasno kako bi se to obezbedilo putem različitih „platformi“ za njihovu distribuciju (satelitski, kablovsko-distributivni i zemaljski prenos i dr.).

   U Nacrtu zakona o elektronskim medijima obavezno treba jasnim odredbama propisati obaveze dominantnih operatora „platformi“ da prenose određeni sadržaj (must carry) i obaveze dominantnih pružalaca medijskih usluga da svoje sadržaje nude operatorima pod nediskriminatornim uslovima, u skladu sa clanom sa 101. Zakonom o elektronskim
   komunikacijama.

   5. – U stavu 7. ovog dela strategije utvrdjeno je:

   „Prava i obaveze operatora mreža za distribuciju medijskih sadržaja (kablovski operatori) detaljno će se regulisati zakonom. U cilju ostvarivanja javnog interesa u oblasti informisanja, od značaja za život i rad građana u lokalnim i regionalnim zajednicama, zakonom će se propisati srazmerne minimalne kvote lokalnih i regionalnih programa medija koji imaju dozvole regulatorne agencije.“

   Iako je odlagano 10 godina, Nacrt zakona o elektronskim medijima konacno treba pod obavezno dopuniti sa odabranim i odgovarajucim odredbama o pravima i obavezama operatora mreža za kablovsku distribuciju medijskih sadržaja, na primer, iz Direktive Saveta 93/83/EEC i americkog Zakona o komunikacijama, Naslov VI — KABLOVSKE KOMUNIKACIJE
   (47 USC Chapter 5, Subchapter V–A – CABLE COMMUNICATIONS).

   Napomena – Formalno-pravno odredbe o pravima i obavezama operatora kablovskih distributivnih mreza nisu predmet ovog zakona. Medjutim, te odredbe tesko mogu naci mesto i u Zakonu o elektronskim komunikacijama. Zato je bolje da se „udome“ u ovom zakonu.

   Iskreno,
   Dejan Popovic

   Beograd, 13. oktobar 2013.

   Свиђа ми сеСвиђа ми се