Велтнетц.тв – кореспондентин, новинарка (Karin Leukefeld) Карин Лојкефелд разговара са бившим сарадником, новинаром Сиријског порекла, Al- Jazeerа,  Актхам Сулиманом и вези разлога његовог напуштања Канала.

Разговор је вођен и снимљен 31.Маја.2013 године у Берлину. Са пријатељском помоћи Роза – Луксембург – Штифтунг.

„Wir waren die Anti-Stimme und wurden zur Nato-Stimme“

,, Били смо Анти, постали НАТО – Глас “

Питање: Господине Ѕулиман, Ви сте 11 година радили за арапску извештачку агенцију Al- Jazeerа. У јесен прошле године 2012- те, Ви сте ваш заједнички рад, сами, добровољно напустили. Зашто сте напустили овај ПОСАО СНОВА о коме многи могу само да сањају ?

Актхам Сулиман :  Зато што је посао снова постао ,, Морална Мора „. Био сам предходно код  Al- Jazeerа, зато што је ОНА била слободнија, него било које друге арапске Медије.  Ал-Јазеера је била веома активна, прије свега веома професионално ,, ОРГАНИЗОВАНА “ нико није имао разлога да посумња, шта се крије иза њеног самог постојања.

И изненада откривамо, да све познате БОЛЕСТИ арапских Медија, прије свега државних, код Ал-Џазире бивају, врло јасно присутне, долазе до пуног изражаја.  И онда смо, не само ја, већ велики број мојих колегиница, колега, почели да се питамо, сасвим отворено, искрено, зашто смо ми уствари још овде ? Одговор смо врло брзо добили и гласи : ми смо још увек ту због НОВЦА .  Али то није била првобитна мисаона намера.

И тако је почео да се одвија један процес, у коме смо покушали, да покренемо дискусије, да вршимо притисак критиком, као задња нада, да нешто променимо, …………… Али то је било све! Постало нам је кристално јасно : постали смо државна медијска станица – Катара. И како смо сами открили, Катар води једну веома непрозирну и неразумљиву политику, у Региону, сарадњом са другим актерима широм света. И ми постајемо, без наше сагласности, практично купљени новинари, који имају да одраде технички и професионални посао, али политика се поставља, намеће, ОДОЗГОРЕ. Те чињенице су нам биле разлог да кажемо : ДОСТА ЈЕ !

Питање : Говоримо још једанпут о Al- Jazeerа, нарочито Вашем почетку рада. Ова Тв станица зрачила је једном правом ФАСЦИНАЦИЈОМ. Они су правили рекламу са слоганом : ,, Ми извештавамо о другој страни ствари, другим углом гледања ствари ….“.  Шта је било за вас то фасцинантно на самој  Al- Jazeerа?

Актхам Сулиман : Al- Jazeerа је била прва професионална информативна станица у телевизијском погледу. Она је била, ако би то могли рећи, заиста прави арапски CNN или BBC. И уосталом било је природно  и фасцинантно радити у једној такво медијској кући. Новости – професионалне и веродостојне. Веза са арапским светом, иде истовремено и јединствено, за сваког новинара прави изазов, ако је дуже времена у иностранству живео. Интернационално значење Al- Jazeerа као демократизацијске станице играло је на почетку значајну улогу.

Једна станица, која заиста озбиљно подиже глас, против арапских владара, против светских моћника. Al- Jazeerа је за нас била тада део гласа арапског света, задовољство, наша плата, добит. Свет, прије свега западни Свет, је у односу на арапски свет у многобројним стварима надмоћан, војно и привредно и одједанпут долази нешто из медијског сектора, што је упоредиво, на дуже време, можемо рећи чак и боље.

И управо то је било оно што нас је испунило поносом, то је била награда, сатисфакција : То је то! Били смо као једна екипа, која даје гол у задњој секунди. Или екипа која је била увек губила, по први пут доживљава једну малу, али веома значајну победу. Да, то је била Ал-Џазира за нас, још увек заслепљене, професиолном организацијом, немоћни да сагледамо, шта се иза тога крије. Al- Jazeerа  је била за нас душевна, психолошка, идеолошка појава, ЗАМКА, и то од самог почетка, у коју смо са одушевљењем свесно упадали, о последицама нисмо могли ни размишљати, све је било на рафиниран, перфидан начин организовано, вођено, да морамо признати и рећи : Капу доле, свака част!

То је била чиста психолошка, неприметна манипулација људима, иза које је стајао, један читав, нама непознати апарат,али и она је правовремено доживела, неславан крај. У осталом, на почетку, је наш посао био веома лоше плаћен, а мото је гласио:  ,, Ваша зарада, плата, је рад за  Al- Jazeerа „. Заслепљени, душевно, психолошки и идејно, били смо спремни да платимо, да би смо за Al- Jazeerа радили. И не само, да радимо за мале паре, већ заиста из свог џепа да платимо, зато што је тада био, по нашем, наивном мишљењу, врхунац арапског новинарства.

Питање : Ви сте сада све описали из вашег новинарског погледа, као један који је у Немачкој школован ……..  Al- Jazeerа је имала, природно, значајну улогу за народе. По ко зна који пут се говорило о арапским улицима, које су имале велико поверење у ову медијску станицу, чији су СТВАРАОЦИ, научно знали, како и на који начин, да задобију поверење ,, УЛИЦЕ „, боље речено НАРОДА, наравно за своје интересе, које нису могле ни да се наслуте, ни говора, примете. Да ли можете то да потврдите?

Актхам Сулиман : У сваком случају ! Људи познају један виц из седамдесетих година, једног Сиријског позоришног комада – где се у једном селу чују пуцњи из пштоља. Тада рече један становник села, свом комшији : ,,  Молим те укључи ББЦ Лондон, да сазнамо шта се ту поред нас, управо дешава“. То апсолутно одговара медијалној природи у арапском свету. Људи су били принуђени да слушају ББЦ Лондан, да би сазнали шта се дешава, непосредно, поред њих самих. Иначе није било праве јавности у професионалном смислу.

Државни медији, који су извештавали, само одређене ствари, које су се тицале само владарске куће, председника или политичким структурама земаља које су постајале тада.

Ал-Џазира је дошла у прави час, са  намером да делују крајње професионално јавно оријентисано, велика питања да обради, која су у стању, да покрену велике арапске масе. То су Палестина, после тога Ирак, исламизам ……….. Све је то  Al- Jazeerа покренула. Управо због тога је Ал-Џазира била, моментално, још увек јесте један, у опште веродостојан ГЛАС арапског света.Кроз Тадашње трење са владарима и режимима, задобијено је значајно поверење народа, и чињенице да њен рад био ТУ и ТАМО, рафинирано, смишљено, био уперен према западној медијском природи, например у односу на терористичке теме.

Ово велика поверљивост у Al- Jazeerа имала је непосредно велику улогу, уз чињеницу да су арапске Масе, у појединим земљама око 50 % биле неписмене. Управо то је више успоредиво са америчком јавношћу, него например Немачком.Људи не читају новине, не слушају радио и онда увече гледају телевизију -не, они практично остају да висе поред телевизијских апарата. У осталом Al- Jazeerа  је имала и има невероватан УТИЦАЈ на масе и то већ дуги низ година, јединствену позицију, што је просто невероватно. Између 1996 и 2003 године једина арабска телевизијска информативна кућа.

2003 године  дошла је Ал Арабија, после тог и остале, што је ББЦ инспирисало, арабску службу да оживи. Дојче Веле долази уз њих, Русија ту знатно јача ……… Ова монополна позиција играла је значајну улогу и то у времену, где су одређене теме имале велики значај. То је например Палестинска Интифада, то је непотребни Ирачки рат 2003 године, то су рафинирано инсценирани, Ц.И.А напади од 11 септембра.

У једној таквој Атмосфери Al- Jazeerа је нагомилала велику количину капитала, који моментано опада, али, још увек веома јак. То је заиста једна медијска кућа , у чије информације Арапи у задњој могућој секунди, могу посумњати. Људи би посумњали у владе, друге медије Ал-Џазиру тек на крају, крајева. У моменту Al- Jazeerа доживљава управо ову периоду. Људи су неповерљиви, јер често доживљавају, свакодневно, на својој грбачи, суштину ствари.

Они то доживљавају у Египту, Тунису, Јемену и нарававно Сирији. У Египту је сада Al- Jazeerа прави државни информативни медијски ИЗВОР , станица. Она извештава у смислу МУСЛИМАНСКЕ БРАЋЕ. У Тунису је на осмом месту, за време револуције на првом, људи  су приметили, да је време после револуције, било праћено проблемима и сукобима, који уопште нису били од стране Al- Jazeerа верификовани, нити(намерно) примећени.

Оно што боде очи, у моралном смислу, бива ТРН у бистром оку, који свакако смета, нарочито чињеница да се Al- Jazeerа , очигледно, приклања одређеној партији. То су многобројне масе приметиле, нарочито арабски левичарски интелектуалци су то релативно брзо схватили. Например, Ас’сад Абу Калил, један унипрофесор из Канаде : увек, кад  Al- Jazeerа или Ал Арабија пишу, он ставља, додаје свој коментар НАТО-СТАНИЦА уз то. И нажалост мора се рећи, на дуже стазе гледано, он је апсолутно у праву. Резултат свега је парадоксалан :

,, БИЛИ СМО ГЛАС ПРОТИВ –  ПОСТАЛИ НАТО – ГЛАС “

Питање : Када данас разговарамо са Арапима и питамо за  Al- Jazeerа, чујемо често одговор, то је америчка и израелска станица ……..

Актхам Сулиман : Оставимо  Израел по страни, он није релевантан у случају Ал-Џазира. Израел је за арапски свет јасан случај Al- Jazeerа, је зарадила капитал, извештавајући о сукобу Палестине и Израела. Проблеми су почели оног момента када је дошло до размирица већих размера, између Хамаса и Фатаха, где је Al- Jazeerа прешла на страну Хамаса, боље речено,исламиста. Тада је дошло до једног процеса размишљања маса. Што се тиче САД морамо рећи : ОПРЕЗ !

Тема није тако брзо за обраду. САД није одмах САД. У Сједињеним Америчким Државама постоји Бела Кућа (?), министарство спољних послова, Ц.И.А , Н.С.А, војска. Човек није свуда близу, али ја тврдим, ми смо сигурно веома близу. Политика Al- Jazeerа , методе, које су у међувремену у употреби,оне не долазе од стране њених ствараоца. То ја са великом сигурношћу добро знам, то сам видео. Ја лично познајем редакторског Шефа, све остале редакторе….

Постоје теорије и путокази, који долазе ту до изражаја, које заиста садрже највише могући простор који одговара, припада комуникацијској науци и политичкој пропаганди. То све захтева ангажовање правих професионалаца, то тражи  смернице, то захтева способност сагледавања целокупне слике. У осталом, по закључку, износу, налази се Ал-Џазира у једној Земљи са именом Катар. Држава Катар је мање или више, једна Банка. То је једна земља са четири стотине хиљада становника, староседелаца.

Остали су радници из многобројних арапских земаља. И ова земља дугује САД-у личну сигурност. То значи, моћ у овој земљи пољуљти, довољан је једне позив из Вашингтона. То није ниуком случај само Метафер, то је нажалост, чињеница, жива истина. То значи, да се Катар интернационално и у истој мрежи налази као и САД. Значајно је, на крају крајева, ако ПУКНЕ, зна се, да Катар зависи од САД-а, западњачке политике и наравно Al- Jazeerа…. У том моменту, где станица постаје званично инструмент спољне политике Катара, он је аутоматски такође део целокупне ИГРЕ. То прије није био случај.

Питање : Ви говорите у тексту за лист ,, зенит “ о једној редакцији из сенке, која је била или још увек код Al- Jazeerа постоји… Можете ли то детаљно објаснити ?

Актхам Сулиман :  ,, Редакција из сенке “ није само једна реч, која се тек тако изговара. Ова редакција из сенке је изузетно проблематична.  Она је нешто као Муж-сенка или Жена-сенка. Тако нешто не следи, не сме да постоји, јер је редакцијски посао, један посао који мора бити транспарентан, значи видљив. Ми имамо наше извештајне критеријуме, ми имамо нашу новинарску етику, ми имамо инструменте, са којима ми као новинари, знамо, како да се према одређеним темема, чак и тешким опходимо.

И у редакцији је јасно: постоји одељење за интервју, одељење за кореспонденцију, за документаију, и наравно, Шеф одељења а постоји шефредакција, директорски положај итд.итд. Али ако човек одједанпут примети, временом, да постоје одељења и структуре, која ту у опште не пашу и поред тога су веома активни, још уз то да се поједини од њих баш на одређено место постављају, где постоји централа моћи, ту почињу стварни проблеми у вези редакцијске сенке. Један пример : одељење за интервјуе. Шта ради уствари то одељење?

Нарочито код Al- Jazeerа ? Сарадници седе цео дан поред телефона и покушавају, госте, што више гостију да  ангажују за наше интервјуе у живо у нашем информстивном програму. Сви они имају банку података и добијају задатке, например : ,, мени је потребан гост који ЗАСТУПА америчку спољну политику „, то је СВЕ сасвим нормално. У моменту, када колеге из одељења за интервјује почну да спомињу госта ,, ПАДОБРАНЦА „, настају проблеми. Један гост падобранац, је гост, којег интервју новинар није сам изабрао,  већ, ту долази неко са једном цедуљом и каже : ,, овај или ова могу сврси да одговарају, назовите их „.

Питање : Али, одакле долази та фамозна цедуља ?

Актхам Сулиман : Од мене сигурно не. У случају “арапског пролећа“кривали су се из паравана, да је класични интервју у таквој ситуацији некористан. Ми требамо људе на фронту, на месту догађаја, учеснике, сведоке итд. гласи рефрен шефа редакције. Али доћи до сведока, постоје такођер одређени критеријуми, иначе добијамо све могуће приче. И када човек као новинар добије утисак, да је особа, која је донела број телефона особе, коју треба назвати МОЋНА или има добре личне везе са моћницима, а посао постаје прави СТРЕС, човек не долази тако лако  до сведока, интервју партнера, човек мора мислити на следећег госта, а има већ контакт са првим, подлеже захтеву доброг понашања и речима : захваљујем, изванредно! У таквим стресним ситуацијама нико не би дошао на помисао да је све што се и како се дешава саставни део једног савршеног психолошког плана.

Три, четири такве акције на дан упрљају целу слику. Један други случај. Једна модераторка је прилично ,, КРИТИЧНО “ постављала питања, то значи, критично по мишљењу, укусу, Шефа редакције. Можда је била мало безобзирна. Са њом се води један врло агресиван разговор у које се њој отворено прети : ,, ако тако даље наставите, можете само ноћни информативни програм да водите.“ То је још није тако страшно. Са тиме може да се живи и тврдити, разлог је недостатак професионалности и осећаја  према интервју партнеру.

Али, ако исто тако, са истим тоном, са истим гласом, са истом грешком, води један интервју са другом страном, притом нема никаквих оштрих замерки, тада се зна : аха, није у питању интервју техника; лежи, више него очигледно, САМО, на овој или оној страни. Први је једног сиријског опозиционара прочешљао и добио проблеме, од стране Шефа редакције. Други је једног сиријског експерта, ближег режиму, такођер прочешљао, што је у сваком случају, веома похвално. И тако порука за све сараднике Ал-Џазире званично гласи : ГОСПОДО,  то је једини могући ПРАВАЦ.

То је врло рафинирано, део савршеног плана, стратегије. И човек аутоматски нагиње речима, нарочито ако од тога живи и његову домовину која је  Алжир, Мароко, Судан или Јемен напустио : Мој Боже , то све мора да има један смисао.“ Уз то долази још и једна апсурдна револуционарна атмосфера, која се у редакцији ВЕШТАЧКИМ путем ствара, што без претеривања, испирању мозга одговара. Јер, нормално је врло тешко једног пристојног новинара, тако једноставно купити.

Њему је потребно далеко више него само новац. Природно,  новац остаје у позадини, човек треба прије свега ,, ИДЕАЛЕ.“ Ми смо сви за револуције, ми смо глас народа. Ми говоримо и извештавамо у интересу народа ! Ако се ту по неки пут нађе професионална грешка, Боже мој ! Шта је то у односу на судбину једног народа! И управо то бива слеђено, стварање атмосфере једне ствари.

Питање : Било је у редовима арапских новинара, дискусије у 2011 години, после догађаја на Тахирир плацу, где је Al- Jazeerа била, практично, даноноћно присутна и често пута хапшена, да ли нису новинари и медији сувише постали сами активисти, уместо да професионално извештавају о разним странама једног сукоба. Како ви гледате на то ?

Актхам Сулиман : Ја сам био лично у Египту када је срушен Мубарак. Мој камерман и ја били смо практично ношени на раменима демонстраната. Заиста пријатно. У том моменту човек има осећај: ,, хеј, ово је моја револуција! Хеј, моја улога је невероватна! “ Уствари то је био само случај. Они су били радосни, да су од стране новинара били виђени, и кроз њих од целог света. И кад је Мубарак смакнут, отишао, хтели су да нас СЛАВЕ. Многе моје колеге верују овој игри. То је као кад један лекар на идиотски начин верује да је спасиоц живота, а не да је предтавник једног занимања.

Да ово занимање подразумева спасавање живота је део његовог занимања, он није само спасилац, он може бити и убица. Ми смо такођер били тог уверења. Ми смо веровали, јер је сама атмосфера у станици, али и ван ње, била врло полетна. То су били врло емотивни тренуци, ентузијазам до бесвести. Нешто, што у арапском свету човек још није тако нешто доживео. Али природно да смо при томе осећали непријатност, знали смо у глави већ, да морамо поштовати одређена правила. У да су управо та правила често била запостављена.

На почетку човек прихваћа кроз ентузијазам један или други момент, где се таква ствар деси. Али, ако човек примети, тако нешто се дешава све више и више и да цело има један систем( то је важно. Човек не чини само грешке, већ те гршке иду у једном правцу кроз сам механизам, који сам описао.), ТУ већ почиње дебата. Шта ми радимо ? Дакле, ја сам имао у Египту, у фебруару, када Мубарак није више био на власти, прве бурне дискусије са мојом редакцијом.

Они су хтели обавезно, да ја свој већ урађен и врло богат извештај о политичком дану у Каиру заборавим, оставим на страну, и у вези посете Шеика Јуѕуф ал- Карадави-а, једног исламског врховника, који тек сутра треба да дође  у Египат о томе извештавам. И ми новинари у том моменту треба да будемо, малте не, трбушни плесачи, који представу улепшавају. То сам, наравно, великодушно одбио.

Моја тема је била једна сасвим друга, шта се сутра дешава, или, да ли је то од значаја, важности, треба прво одмерити. Али, ту није било толеранције, то је било у правом смислу речи наређење : то ће се тако десити, одиграти. И ја сам морао, у кратком року да напустим Египат, зато што нисам био спреман да играм по такту ове пиштаљке.

Питање : Успехе арапског пролећа нису заиста славили људи, који су га почели, већ групе и партије, које имају врло јак исламски, исламистички правац, нарочито Муслиманска браћа. Играју ли они у каналу  Al- Jazeerа једнунодређену улогу? Ви сте предходно говорили о редакцији из сенке. Можемо ли рећи, да су муслиманска браћа или њихови интереси, од стране Ал-Џазире са одређеном пажњом слеђени ?

Актхам Сулиман : Ја сам писао један извештај, у коме сам заступао тезу, да је Al- Jazeerа постала инструмент катарске спољне политике и  на то ми одговара један пријатељ из Русије, један Египатски левичар: ,, инструмент спољне политике Катара? Реци ми, да ли си ти луд? Ти знаш веома добро да је Al- Jazeerа  један инструмент муслиманске браће! То је била једна паралелна теза, тако рећи. Направимо једну синтезу из тога целога. Ја верујем, да Al- Jazeerа не контролише Муслиманску браћу, нити они њих, да Катар не контролише Муслиманску браћу, нити обрнуто, већ сам убеђен, верујем, да се сви конци налазе у једној руци.

Једно не смемо заборавити : у непрознирним политичким и стратешким играма заступљене су све величине : Катар Al- Jazeerа, Муслиманска браћа итд. и наравно ПАМЕТ и РУКЕ које све покрећу, управо ти који на кретање ПАЗЕ су једни те исти. Али не, да једни другима владају. Била су времена, где су Муслиманска браћа у Al- Jazeerа имали привилеговану позицију. То се мора рећи. Само то, ако се зна , да  Шеф Ал-Џазире  долази из тог угла, дела. Код једне или у једној опортунистичкој околини нагињу људи тежњи, да иду у том правцу, спонтано. Када  је наш Шеф лично стајао, био наклоњен Муслиманској браћи, настао је следећи ВИЦ код Ал- Џазире : како ћемо знати да ли је наш шеф у централи у Дохи или се налази у иностранству ?

Човек гледа према Минарету Канала. Ако пред њом има велики број ципела, знак је да је у Земљи. Они се сви моле. Ако је у Иностранству, моли се само неколико њих, остали кажу, ја данс не морам да се молим….. Дакле, стварање одређене атмосфере у овом контексу је природно, врло једноставно. А држава Катар, Емир Катарски, не крије, да помаже Муслиманску Браћу. Шеик ал-Карадави, којег сам већ предходно споменуо, је на крају крајева религиозни врховник Муслиманске браће и ако није члан ове партије и није у овој групи.

У Егупту и Тунису били су помагани после арапског пролећа кроз новац, медије, прије свега Al- Jazeerа. Први министар спољних послова Туниса, после револуције, био је дугогодишњи Шеф Ал-Џазире Истраживачког центра у Дохи. Они су њега малтене ставили у фрижидер, док му се не додели једна савим друга улога. Овакве везе постоје, без даљњег. Али опасно постаје, када се тврди, да су ове везе једно димензионалне, јер су идеолошке. Ја лично верујем, да је све то исувише компликовано.

Дакле, односи имају једну идеолошку страну, они имају инструменталистичке елементе тамо и овде, али у целини и величини постоје такође осцилације. То значи, ако Пројекат : један нови блиски исток са Муслиманском браћом, Голфземљама и њиховим, такозваним ,, модерним Исламистима“ – тако их из милоште  зову, јер наводно верују у изборе, ако замишљени Пројект, из било ког разлога  пропадне, тада у уопште није тешкоћа, њих, Муслиманску браћу, медијском или било којом другом  ,, ПИШТАЉКОМ “ повући. То се најбоље видело у случају Сирије.

На почетку БУНЕ у Сирији, Муслиманска браћа су исто тако као и у Египту и Тунису била ,, ПОЛИРАНА “ , очишћена и погледима регије и Света, рафинирано изложена од стране Al- Jazeerа, на основу мота, они су специјалисти за : ,, други праве револуције, ми јашемо на њој….“. После извесног времена примићено је, Сирија, онако како је састављена, што се тиче групације становништва, Религије, што се секуларне прошлости тиче, тако се њом не може управљати и већ су били ПИШТАЉКОМ повучени.

И тада су биле мањине, Хришћани и Секуларисти на Al- Jazeerа веома тражени. Тада дође једно време, где су на сцену поново, смишљено, ступили Муслиманска браћа, сада постоје управо сукоби инутар Опозиције, зато што Муслиманска браћа нису спремна да попусте, што се тиче позиционирања Моћи. И наравно, као и до сада, из тога стоји, нико други до Катар. Турска игра такође једну велику и значајну улогу, Ердоган. Али, као што је речено, то бива више инструментализовано.

Ја сам у сваком случају био фасциниран, како- ја незнам, да ли је то био Џон МкКен или Јосеф Либерман на Минхенској сигурносној конференцији 2012 године, када је рекао : ,, За нас Американце постоје радикални Исламисти, то је Ал-Каида и вођство у Ирану, и постоје умерени демократски Исламисти, то су, ово је врло интересантно, Муслиманска браћа као што је господин Јебали. „и показа на Туниског председника.

То показује целокупну слику прилика и неприлика; то је један Концепт за једну регију. Сада се Муслиманска браћа практично презентују као ИЗЛОЖБЕНИ продукт за гледање. Наравно били су демократски бирани, што у опште није никакав проблем. Трик при томе је, често се поставља питање, например код Сиријске опозиције : ,, Ко је Муслимански брат и ко није? Тада, ако већина нису Муслиманска браћа, каже се : ,, Молим лепо, Муслиманска браћа немају већину.“ Сасвим погрешно питање! Питање које мора да гласи је : која је највећа организована снага у опозицији ?

И тада се примећује, то су управо ,, Муслиманска Браћа.“ Знамо да левичари, либерали, секуларисти и конзервативци нису Муслиманска браћа, то је интересантно, али они нису БЛОК. Они други су прави блок. Управо та чињеница је ТАЧКА. Al- Jazeerа и прије свега Катар играли су задњих десет година веома значајну улогу, не тек после арапског пролећа, код промене негативног мишељења Запада у вези Муслиманске браће. То се управо десило на кроз ове конференције ,, Америка и Исламски Свет “.

Годину за годином у Дохи у Катару не пије се заједно пиво, али у сваком случају  један чај и тако се људи упознају, постају блиски, воде се разговори о Региону…. Ова регија на Блиском Истоку је моментано врло проблематична, споља гледано, из погледа светских сила. Нема више националиста, на које на које се може ослонити приликом свих могућих расправа, трвења. Или левице, која би била једна добро организоване снага. Постоји још само политички ислам, јер су  остали заостајали задњих 20, 30 година, због не сложности. И тако не преостаје ништа друго до аранжмана са политичким Исламом, попут Запада, зашто не ? Западу је то апсолутно свеједно.

Питање : Можемо ли рећи, да је  Al- Jazeerа као једна апсолутно професионална Станица, која је утицала на  ширу јавност, употребом специјализованих модерних медија у једном дређеном правцу?  Al- Jazeerа није смо једна информативна телевизијска медијска кућа, него и има например социјалне медије, социјалне медије, које су у информативним програмима јако повезане, интегрисане. Човек може да БЛОКУЈЕ, да ТВИТУЈЕ,  уведено је постајање ,, АКТИВИСТА “ или  ,, ОСОБА на месту „. Али да ли је то све служило сврси да се јавност усмерава у једном одређеном правцу, буквално речено, МАНИПУЛИРА ? Може ли се тако далеко ићи ?

Актхам Сулиман : Дакле, манипулације требају вођство доказа а то не постоји. Човек може на осећајном нивоу или Умном нивоу већ рећи  : важило је, овај вакум код арапског јавног мњења испунити, што је и урађено. Са веродостојношћу, са извештајима највишег степена професионализма, са концентрацијом на теме, које су арапе интересовале. Палестина, Ирачки рат и слично. То не сматрам страшним. Страшно је, да се, после одстрањања постајаног вакума, покушало, људе за заокретом од 180 степени, покренути. То је управо то, што се десило. На новоу самосвести ја ћу рећи : Капацитети су били напуњени и тада се почело са тим ИГРАТИ. То се видело најбоље у случају са Либијом.

Питање : Са тим је политика прављена………

Актхам Сулиман : Политика. Јер, на крају крајева, револуција  тамо или овамо. Земља је била бомбардована од стране НАТО-а. Предпоставимо, да је један или други при томе изгубио живот. Ми смо у Либији имали бомбардовање, које је веома слично ономе у Ираку 2003 године. Само те године су масе биле против бомбардовања, а 2011 то није био случај, масе су ОРГАНИЗОВАНО, урлале : ,, МОЛИМО што пре бомбе!“ Њима то све није било довољно брзо. Зато што су од Гадафија направили ЦРНОГ ПЕТРА, који влада овом земљом и не само због тога, то је једна веома дуга и занимљива прича, са пуно финеса и рафинеса.

Многи су при томе, врло брзо заборавили, да је Мухамар Гадафи две, три године узастопно био радо виђени новогодишњи ГОСТ код Al- Jazeerа . Сваки канал на овом свету размишља, кога да позовемо за прослова нове године, да би уопште постојала нада за великим бројем гледалаца. Al- Jazeerа  је довела Гадафија, зато што је врло комуникативан, са његовим специфичним начином изражавања. То је врло брзо заборављено, боље речено, учињено је све што је могло да се учини, да се заборави. То је оно што је комично, парадоксално. Моје колеге и милиони гледалаца је заборавило, морало, испирањем мозгова, да је  Al- Jazeerа имала Гадафија за новогодишњег госта.

Ја сам лично са његовим сином, Саиф ал-Ислам ал- Гадафи, као бившег предвиђеног  наследника, овде у Немачкој направио интервју и нисам имао проблеме да тај исти продам. Тада одједном био је он Гадафи, као и његова фамилија, читава влада, нико и ништа, и требало их све уништити, буквално, преко ноћи. Тада нико није могао ни да сања, а не да предпостави, да је то све део једног, детаљно, студиозно, научно припремљеног ПЛАНА, који није могао, смео, да пропадне.

Уништење, скидање Гадафија, још није тако страшно, можда има оправданих разлога за то. Али оно што веома чуди, онима који материју разумеју, нама новинарима, боде очи, делује разочаравајуће је СКОК од једног екстремног до другог, што не би смело код једног свесног гледаоца да се одржи, код једног искусног критичког новинара тако нешто да прође.

Питање : Дозволите ми да се још једанпут вратим улози социјалних медија у односу према предходним медијима телеизија, радио, новине. Како би сте ви то оценили ? Да ли је Al- Jazeerа један пут , стазу, СЛОМИЛА, напустила, да би те социјалне медије интегрисала ?

Актхам Сулиман : Al- Jazeerа је сама , од 2006 године отприлике, покушала, прихватање једног ,, ГРАЂАНСКОГ новинарства да нагласи . Они су једну екстра интернет страну отворили, која нити је један део од Al- Jazeerа , још мање, њен део. Уствари, нико незна, тачно шта је то, боље речено, не треба да зна.

Питање : Тачно је да ово грађанско новинарство бива од наших медија, нарочито политике врло јако наглашаван. Да такорећи човек са улице може да се изрази и да је баш то један знак праве демократије.

Актхам Сулиман : Природно је да је то знак демократије, али и овај знак демократије може се врло добро и лако инструментализовати, савршеном комуникацијском науком, политичком пропагандом. Природно је да је изузетно, ако човек своје снимке, своје погледе на интернету објави. Али у том моменту, где, за сада остајемо у Немачкој, један ЦДФ то преузме и објави, почињу проблеми. ,, Да ли сам хтео да питам ЦДФ или ширу јавност ? И ако сам хтео да питам ЦДФ, зашто нисам то урадио преко ЦДФ-а? То нисам урадио, јер нисам имао прилику , могућност у опште доћи до ЦДФ-а….. Зашто нисам имао шансу, прилику ? И који услови, критеријуми утичу, преовлађују код рада  ЦДФ-а, да нисам добио шансу да дођем до њих? И шта се у међувремену променило, да сам одједанпут ипак стигао до њих?“

То не значи, да треба у све сумњати, али то значи, да човек мора о свему разумно добро размислити. Грађанско новинарство је веома добро, да би се направили снимци, употребе силе, али је лоше у томе, новинарски тако запаковати, да има један смисао и то је управо проблем. Прије свега, ако је грађанско новинарство-  где је  грађанин учесник, онда се питам : где овде остаје ИСТИНА ? Када смо 2003 године са САД војском ушли у Ирак, било је веома много новинара, прије свега Немачких, арапских колега и других који су тврдили : ,, Ми смо заједно са Американцима, то је наша ПЕРСПЕКТИВА “ сасвим према моту : ,, ОПРЕЗ, ја могу све видети. Све видети? Али не цео фронт и то је оно што је изузетно, по мом мишљењу , веома важно.

Ми смо везани за одређене налоге, постоји један одређени ,, ПОГЛЕДНИ УГАО. “ то исто важи и за оне грађане, који новинарство практикују. То је нешто, што ми не можемо да контролишемо. И у том моменту, где се на ЦДФ или Al- Jazeerа , АРД или ЦНН објави, добија на важности, веродостојности. То је једна врста АДАПТАЦИЈЕ. Такођер, ако се каже, ,, За истинитост слика не можемо гарантовати „. У том моменту, кад се то преузме, имамо један квалитетан ПЕЧАТ на то ударен. Није то тако, да слике само курсирају на интернету. Оне стижу директно до Канала.

Магловити начин  прилажења стварима путем провидних граница, треба критично посматрати. Ја већ сматрам, да је то Al- Jazeerа на најгори начин злоупотребила – до те мере, свесног ризика,  до губитка људских живота. Био је један Активиста у Сирији, у Дараа, он се звао Мухамед ал- Хоурант. Он је Активиста, који јури, заједно са побуњеницима, прави снимке и тако служи СТВАРИ. За њега је то ДОКУМЕНТАЦИЈА, тога, што он види, верује. Он је ангажован за Al- Jazeerа . Ангажован значи, успоставити контакт и слике припадају нама и можда уз незнатну надокнаду …..

И тај има плави лого од Al- Jazeerа на свој микро. У том моменту човек се пита, да ли је он Al- Jazeerа новинар, који између фронтова треба да извештава или је Активиста? И управо овај човек губи живот, када је био на путу са такозваном слободном Сиријском армијом. Он није имао сигурносну јакну, апсолутно ништа. И после његове погибије, каже се : као прво, он је један Мертирер и у Рају је, друго, он је само слободан сарадник. Али хало! Ја незнам, да ли он није кроз Ал-Џазирин плави Микро постао превише храбар. Ја не знам, да ли је овај човек, који у оште није квалификован за медијски посао, несвесно постао жртва погрешног схватања своје улоге. Шта му је све ушло у главу, и улазио је не размишљајући трезвено у ситуације, у које један професионални новинар никада не би улазио.

Политички, технички, војно. Ја не знам, да ли ми – Al- Jazeerа , моје мошљење, треба да сматрамо одговорним за његови смрт. На друго страни : предпоставимо, сада се у Сирији успоставља примирје,  Al- Jazeerа сме са другим медијима бити присутна  и један Al- Jazeerа  – сарадник, један професионални новинар из централе, је у Сирији и неко га сматра за учесника, активисту, јер су активисти коришћени и њима се нешто деси. Ове ствари – мешавина од активиста и новинара – је за обе стране, врло, врло штетна. Исто то важи и за лекаре и војнике. Црвени крст је Црвени крст, војник је војник. То су јасна правила, која су договорена. И она бивају, нажалост, често пута, намерно, запостављана .

Питање : Дозволите ми још питање у вези Емира од Катара који уствари Канал финанци-ра, који га је основао, њега против оштре и сталне критике САД бранио – приликом Ирачког, Авганистанског рата, и са тиме је природне за себе, као личност, наравно и Канал сам поверење зарадио, у коме је такорећи заступао интересе малих, обичних људи. Да ли је Емир од Катара заступник интереса СВЕОПШТЕ арапске јавности, при чему он тако канал финансира и од критике брани?

Актхам Сулиман : Поставимо сада једну тезу, он је могао бити заступник. Биографијски. Одакле то долази? Замислите, како један Емир од Катара на свом будућем путу долази до свог положаја. Одбацимо пуч против рођеног оца. Предходно војна академија у Лондону, предходно у Дохи. Дакле, одакле све то долази ? Одакле ово јавно арапско масовно мишљење уопште до њега лично стиже? То није могуће, то је искључено. Будимо искрени : он није Насер, он није Че Гевара, који је живео са  сељацима у џунгли.

То значи да постоји само једна слика. Дакле та теза се не може потврдити. Он има највише један, рећи ћу, – ,, Голфменталитет“ на то. То значи, он покушава, са новцем да обави ствари, ствари као једноставне да види, можда религиозно настројено . Али човек не може рећи, он може да замени једног Насера. Насер није само Човек. То је била историјска фаза, Египат као Земља, Насер унутар Египта………. и тек тада долази до стварања мешавине, где човек, како се каже, једну историску улогу игра.

Емир од Катара је Ал-Џазиру купио, значи дакле за новац је људе довео код себе……… Емир од Катара је сада можда један НИВО  исувише висок за анализу. Узмите једног обичног новинара, једну модераторку код Ал – Џазире, који можда на тв екрану ,, РЕВОЛУЦИЈА “ виче и и пуста да пакао гори. Шта мислите, кад дође кући- да ли иде успут у куповину? Шта мислите где су деца? Она су код жене из Бангладеша, из Индије, која живи у једној малој соби, великог стана, на децу пази, иде у куповину, кува, чисти.

Новинари зарађују веома добро код Ал-Џазире. И управо је то то, што није још било у историји човечанства : Револуционари, који шест-, седам-, осам-, десет хиљада долара месечно зарађују, одела скупа имају, модерне аутомобиле, њихова деца се васпитавају од пазитељки и на крају дана су револуционари. Невероватна је ова слика, тако неприродна, тако се види  цела земља заједно са њеним владаром.

Питање : Да ли је онда “апско пролеће“које смо ми преко Al- Jazeerа у суштини такођ у немачким медијима добили, такође једна сумарна слика, један општа фатаморгана?

Актхам Сулиман : Овде морамо два нивоа посматрати. Прво : било је побуне. Ње је било из добрих разлога, који важе за цео арапски Свет. Било је угњетавања, било је употребе силе, самовоље, било је свега. Дакле, на овом нивоу морамо бити сложни. Преко тога, скок ка револуцији- ту је управо ТРИК, из тога направити једну револуцију или једно ,, ПРОЛЕЋЕ „- то је био посао Медија, прије свега Al- Jazeerа , западног света итд.

Овде је настала манипулација, овде је почела игра. Експлозивног штофа је било више него довољно, то су сви знали, али последице експлозије у једном одређеном правцу усмерити – управо то је била игра, и то је могло само да функционише, ако се сада говори о пролећу, о револуцији. ,, Револуција, Револуција, Револиција ! Изванредно, главна ствар, Мубарак је склоњен, после тога је све у реду.“ Данас у Сирији : ,, Асад, зашто не иде …… Једна цела земља чека само да један човек оде, он треба најзад да оде, то је добро!“ Нико не размишља ……

Питање : Анализе не постоје?

Актхам Сулиман : Управо тако! Aналитичка способност бива прикривена. Све мора ићи тако брзо. Због тога : Земље, у којима је све ишло брзо, ту није постојала могућност размишљања – Египат, Тунис. У Сирији траје већ  више од две године. Сада почиње размишљање : ,, Моменат само, али, ако је цео народ против једног човека и његове фамилије, тада није могуће да побуна траје две године, док он не оде !“ Тада човек размишља : ако су то демократе, зашто секу главе?

Ах, тада су они можда, ИПАК, нешто сасвим друго. Недавно Савет безбедности, нова резолуција : Ал-Нусра- Фронт у Сирији је терористичка организација. ,, ИЗВАНРЕДНО“, зашто смо их две дуге године подржавали ? Разумете ли ? Потребно је само мира и времена, да не бисмо наше арапске владаре сматрали добрим. Они су имали довољно времена и нису успели, да их људи сматрају добрим ! – али да разумеју, шта је једна Револуција.

Револуција је нешто на боље предодређено, је једна представа о нечему, што мора бити, не нешто, што мора нестати. То, што мора нестати – зато није потребна револуција. Ако једног пса ударим ногом у гузицу, он залаје. То није револуција. Али ако пас има једну представу, како треба да изгледа један Свет, у коме пси нас воде на ланцу, то је тек револуција. И управо то се није десило. И ту је Ал- Џазира, као и многобројни политички актери деловали су до тога, да су људи имали осећај, то је једна револуција, која то уствари уопште није ни била.

Питање : Као новинар, који је толико година радио код овог канала, са вашим разуме-вањем и сагледавањем свега оног што се десило и дешава у арапскомсвету…. Који су ваши закључци, које сте из вашег посла код Al- Jazeerа  стекли ? Који су ваши закључци из медијског извештавања тог времена уопште – за вас пословно и за вашу будућност?

Актхам Сулиман : Природно да је то разочаравајуће, ако човек доживи тако искуство. Човек не жели да улази у то. Али ја сам утолико скептичан постао према телевизији, према информативним програмима  и према мени самом. Ако човек стварно жели нешто да разуме, мора да чита. У миру да чита и дуго да чита. Са једним брзим описом ,, тако пада авион са неба“ никада нећете сазнати, који је страх имао човек, који се у њему налазио.

Кроз брзе ратне извештаје нећете моћи никада разумети један неописив и не сликовит осећај немира код људи, који свакодневно чују експлозије многобројних бомби. То је највише добро, једну пицу увече појести, пре него што се охлади. Али новинарство  у оваквом стресном смислу, о њему се мора веома добро размислити и управо због тога нисам више расположен за такве извештајне послове. На ово ,, ја сам био први, који је имао интервју, ја сам био први, који ову или ону слику послао.“

Све је то тако смешно, када гледам у назад. И делимично сам то радио, као телевизијски новинар, извештајни новинар……. Ја сам више окренут документацијама, и на то, да ја приликом рада и размишљам, ја хоћу да  размишљам, да би мој гледалац у опште имао прилику да размисли. Али ако ја не размишљам, да не говоримо, о ономе у дневној соби, који то све прати.

Тада човек размишља: ,, Да, негде у Малију је било нешто. Французи су били ту, Ал-Каида такођер, Немци не сасвим, али пола…“ Разумете ли, ту се ради о људским животима, ту се ради о будућности Земаља, о Светском обликовању и ми смо заокупљени стварима , где човек увече размишља, ми смо информисани у ствари дезинформисани. Ја желим са следећим да завршим : Један бистар колега, Иранског порекла, је прије неколико година написао једну књигу. Допао ми се опис : ,, Предподставимо, избија трећи светски рат и ви то у опште не примећујете.“ Не бих хтео ни да помислим, на све оно што ми не сазнајемо кроз наше информационо извештавање .

Свеопшти закључак :

Једно је сигурно, начин на који медији СВЕСНО и по политичком наређењу манипулишу милионима становника ове планете је не савесно, не одговорно, штетно, не морално, будимо сасвим искрени, СРАМОТНО, бесмислено, прије свега НЕПРИХВАТЉИВО, то је оно, што је у целој причи најбитније. Они који сносе одговорност за све то, брину само о пуном џепу, други, о својој каријери. Али, хвала Богу, парадигма свести становника ове Планете се у прави час, позитивно, изменила.

Милиони људи постају свесни, да је њихова лична судбина, целога народа, у њиховој памети, рукама. И то је оно што човека чини срећним, задовољним, дозвољава миран сан. Пут ка срећној садашњости, ПРОМЕНЕ, спокојној будућности је трасиран, само га треба свесно, савесно и одговорно следити. А следити значи ,, УСТАТИ “, улице градова и села људском масом испунити, радикалне промене, пропалих друштвених система, овде и сад у дело спровести.

        Превод : Синиша Радосављевић

http://www.srbin-sloga-spas.ch