ДРУШТВЕНОМ МРЕЖОМ ПРОТИВ СТРУЈНОГ (Л)УДАРА

ДУЛЕ, БРАТЕ, ДАЈ НАМ КИЛО-ВАТЕ!

Пише: Иван Рајовић

Постоје и данас људи који су рођени, а да ни сами, као и већина осталих, немају појма зашто, који су, на неки чудан начин, једноставно предодређени да се боре за правду или бар за оно што им се чини да правда јесте. И мада се ради о врло проблематичној одредници, бар у земљи где, чини се, све постоји осим правде, они на неки волшебан начин истрајавају у тој својој авантури, онако донкихотовски загледани у визију светлијег и правичнијег света док се око њих, све жешће и брже спушта свеколика библијска тама над безданом који само ретки успевају да виде. Некада су такве људе називали бунтовницима, побуњеницима, хајдуцима, револуционарима, устаницима, одметницима и ко зна како још, а данас, у ери нове технологије и свеопштег пада свих моралних вредности једноставно их зову узбуњивачима. Или, стручно и на научној основи објашњено, узбуњивачи или звиждачи (енг. Whistleblowers) су особе које указују на потенцијално незаконите и коруптивне радње.

Е, Душко Велковски је један од тих звиждача који је добар део свог робинхудовског живота у драгој нам и срећној домовини, посветио звиждању. Злобници би можда рекли „уз ветар“, али и то је сасвим логично у земљи где је „пишање уз ветар“ заправо национална идеологија и лајт мотив у поређењу са којим је све остало заправо „пишање уз ветар“. Дакле, како год се крене, као у неком магичном лавиринту, све се своди на поменуту активност чији радни учинци су и лаицима упечатљиво јасни и на лицима видљиви. И ваљда због свега тога јунак наших дана, а и година, добио је надимак Несаломиви (у даљем тексту Дуле Несаломиви). Већ сама чињеница да као такав и даље траје, чак активнији него икад, само је потврда његове несаломивости у земљи у којој су и најчвршћи поклекли, омлитавили и трајно заћутали пред простотом као расплодне алатке пред поодмаклим простатитисом.

Свој неугасли жар и несаломиву вољу, уз огромно знање и необично стручну и свестрану оспособљеност Несаломиви је уградио у темеље Групе Свету треба Викиликс (српске варијанте познатог планетарног феномена) која и данас постоји и има 11.191 члана. Суштина је била да се на једном месту нађу и свету доставе сви они фрапантни подаци, чињенице и докази о нашем дефинитивном националном слому и деградацији свих па и људских вредности. На жалост, а као што се могло очекивати, осим додатне дозе горчине код оних који су откривали чудесан свет српске лоповске транзиције, разврата, бахатости, обездушености и галерију крволока, превараната, смутљиваца, дупеувлакача и других варијација људске изопачености, ништа се није догодило. Могло се то и очекивати, али Несаломиви не би био то што јесте када би га то поколебало. И, ево, ових дана, опет на Интернету, под његовим стручним надзором појавила се још једна група ЕПС – СТРУЈНИ УДАР – КО КОМЕ ДУГУЈЕ, која већ на старту има 4.356 чланова, самоорганизованих да заштите своја најосновнија прва на голи живот.

У свом обраћању Несаломиви, између осталог каже:

„То што сте нас оставили без струје, хране и крова над главом могу некако и да разумем… тешко додуше… али покушавам некако да схватим порив за похлепом, потпуну безосећајност и незајажљивост.

Али… зашто сте нас оставили без наде?”

„Ово је све фарса… биран је Томислав Николић за Председника Србије а добили сте Богољуба Карића.

Ово је само редовна смена тајкуна и ништа више.

Борба против корупције и криминала НЕ ПОСТОЈИ – напротив и једно и друго су у систематском порасту.

Стварни владари ове државе су вама непознати и безлични манипулатори који су баш због тога што су непознати у могућности да руководе МОЋИ БЕЗ ПРЕПРЕКА.

Народе ви сте обманути!“

Ради ефикаснијег и бржег рада групе сви су лепо замољени да: појединачно изнесу свој проблем или искуство са ЕПС-ом, што ће бити стављено као засебан документ у архиву групе. Да свако изнесе конкретан проблем и конкретан предлог решења, као и виђење и свој план даљих активности, уз упозорење да не користи групу за политичку или било коју другу промоцију ван теме због које је група и основана.

„А, да би ствари мало биле јасније“, каже Несаломиви, „као и ко је ко, ко шта и како ради, како цео систем функционише и шта ми као грађани све и кога све то плаћамо и пунимо џепове, а све преко наших рачуна, наших пореза, наших ресурса… почели смо да уређујемо и на Wикипедији све особе за које сматрамо да су релевантне како би лакше и брже дошли до решења ове, на дужи рок, немогуће ситуације.

Почињемо са личностима, фирмама, повезаним лицима, јавним набавкама и тајним пословима, трошковима ЕПС-а и министарства енергетике, приходима и расходима и то ћемо сваки дан ажурирати и надопуњавати новим лицима, готово свим актерима, а уједно ћемо објављивати видео и тонске записе од којих ће неки несумљиво изазвати прави земљотрес, све до тренутка док не решимо проблем због којег смо се овде и окупили, а то можемо једино и само ако добијемо комплетну слику шта нам се десило и шта нам се у ствари дешава и дан данас као и од кога.

Сви имају имена и презимена па да кренемо“.

Према томе, могло би се рећи да је суштина у томе да се криминалци уклоне из система који су од животног значаја и да држава омогући свима да имају примања од којих могу да егзистирају и да плаћају дажбине, или да их ослободи ове глобе. И слепцима је јасно да неко ко нема никаквих прихода не може да плаћа ништа, па ни струју. “Го се не свлачи”, каже народ, осим ако напредњаци нису осмислили неку нову технологију утеривања дугова од три милиона унесрећених, гологузих, транзиционих губитника које издржава милион и нешто Кркобабићевих фанова којима ће идуће године пензије бити повећане за 0,5%. И не би требало заборавити да овде има људи који су месецима, па и годинама, без струје коју им је ускратила домовина и који би сад требало да буду фини у очекивању да им ЕУ врати најосновнија људска права и право на живот. Не знам само да ли сте имали то задовољство да гледате како вам врли секачи струје, бранитељи српства и његовог трасираног пута у ЕУ, у присуству сопственог фотографа, театрално се пењући на бандеру, секу струју као државном непријатељу, остављајући вас без могућности да контактирате са светом, да испржите јаје, да се оперете… и изађете међу људе, ако их још увек има.

Ово је једна од ретких држава која се према делу својих грађана, и то оном најбољем, најпоштенијем и најелитнијем, понаша као према ситним или мало крупнијим лоповима, јајарама и кокошарима. Шта мислити о држави чији ти властодршци – преваранти, угасе фирму, избаце те на улицу без игде ичега да би се они и њихове подгузне муве обогатили, а онда ти шаљу секаче струје, утериваче дугова, претње, казне, онда ти одузимају кретнине и некретнине да те до краја униште док не полудиш, док се не спалиш или једноставно умреш од туге, немоћи и бедног осећања да си несналажљив у сопственој домовини, да си баш ти највећи људски смрад у земљи успешних лопина које су успоставиле своја правила и које, зар је и то могуће, и у влади седе.

Држава која уместо да брине о својим грађанима систематски ради на њиховом тоталном уништењу једноставно не заслужује да постоји као таква.

Струја је једна од благодети цивилизације које би требало да постоје како би људима олакшале постојање и учиниле их срећнијим и опуштенијим, остављајући им драгоцено време да уживају у чудесној чаролији живота.

Ту благодет, без које се више не може ни замислити живот у XXИ веку, отели су неспособни политичари, криминалци и обездушени халапљиви изроди како би народ држали у покорности и пунећи сопствене џепове лагодно живели и уживали на нечему што би, по свим правилима, требало да припада свима у неопходним количинама, а у тоталном економском и духовном суноврату за који кривицу сносе искључиво они.

Човек, па макар био и Србин, је дар Божји, за сада још необјашњиво чудо природе несагледивих потенцијала које је вољом примитивних умова проистеклом из моћи сазданој на крађи и превари сведено на послушног платишу потрошених киловата или заточеника таме у ери светла у којој му ти исти властодршци нису осмислили начин да дође до пара и плати ту исту струју.

Није ли време да се, коначно, прогледа и ствари виде и назову правим именима?

Али, баш када се очекивало да нас обасјају благодети цивилизацијских вредности, нас тужне транзиционе губитнике, завладао је мрак над Србијом. А по тој истој Србији, Србијици, како је неки из милоште зову, разгоропадили се распомамљени секачи стује, искључивачи воде, кресачи кабловске телевизије, утеривачи дугова и пленитељи имовине, драконолики послодавци и многи други најамници који за мале паре од грађана морају да намакну харач неопходан за фараонске прохтеве и бахаћење самозване елите.

Ни трага од демократије, ни трага од бољег живота, солидарности, хуманости, ни сенке од било каквих европских вредности. Само директно суочење са болешћу и исконски страх од смрти, само поглед на тешке болеснике у пренатрпаним лечилиштима буди пољуљани оптимизам, распаљује уверење да је још увек боље бити жив, него допасти туђе бриге и хуманости у временима у којима ни здрави, а страначки неорганизовани транзициони шкартови, не могу да брину о себи.

Дакле,како ствари стоје, грађанима или бар оном делу грађанства који још увек мисли и себи и својима жели какав такав живот, није преостало ништа друго до да се самоорганизују.

Јер, како се може прочитати на зиду Групе ЕПС – СТРУЈНИ УДАР – КО КОМЕ ДУГУЈЕ:

„Живот је стална борба измедју добра и зла, а за победу добра над злом потребни су војници којима њихова част има исту вредност колико и њихов живот.

За кукавице, људе са којима царују мрачни нагони, част је неразумљива, безвредна глупост.

Они као што у рату беже од борбе тако и у миру беже од рада и части.

Они ће пре продати цео свој народ само да себи не би приредили какве непријатности, несвесни злочина који притом чине у екстази својих мрачних нагона.

Племенити, часни људи су међу кукавицама дивови и зато њих има мање; то су чувари лепоте, војници у борби за срећу. Они су наоружани за ту упорну борбу, са до данас најјачим откривеним оружјем за то:

– храброшћу,

– поштењем,

– несебичношћу,

– добротом,

– љубављу,

– фер плејом…

Они су једини прави војници и једина нада победе добра над злом.

Сада када над нашом отаџбином мрачни облак сотонских нагона заклања многима видик среће, једини излаз свима је регрутација у таквој војсци и борба за живот достојан човека.“ – Јован Стаменковић –  Наша различитост је богатство које може да нас оплемени

Душко Велковски и Иван Рајовић: Нас два брата, без и једног вата