БАРИКАДЕ

Расмунсен: Србија има будућност – улази у НАТО


Расмунсен: Србија има будућност – улази у НАТО

НАТО и данас УБИЈА СРБИЈУ: АЛАРМАНТНО – 15 ТОНА НАТО ОСИРОМАШЕНОГ УРАНИЈУМА ПОВЕЋАЛО БРОЈ УМРЛИХ И БОЛЕСНИХ ОД РАКА И РАЗНИХ ТУМОРА

У Србији може постојати извесна суревњивост према НАТО због збивања у прошлости, изјавио је за агенцију Бета Генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен, али је нагласио да је уверен да је будућност Србије у структурама Европске уније и НАТО.

06.07.2013. ИН4С, за ФБР приредила Биљана Диковић

4x3g_500_300
„Србија је кључни играч у региону“, рекао је Расмусен у разговору с дописником Бете у Бриселу Драганом Благојевићем, а посебно је указао и на важност споразума Београд-Приштина за цео регион.

Расмусен је истакао да би „снажније везе како с Европском унијом, тако и с НАТО“ створиле нове могућности за народ Србије и додао да је то „највећа стратегијска перспектива“ коју он види.

„Отуд, с мог становишта, ја бих највише волео да се ојачају односи између Србије и НАТО у идућим годинама“, ставио је до знања челник Атлантског савеза.

У дужем интервјуу Расмусен је изложио своје виђење будућности Србије. „Допустите“, рекао је он, „да будем сасвим искрен – ја знам да из историјских разлога може постојати одређена суревњивост према НАТО. А то је некако и разумљиво. Али ствари су се промениле од 1999. и данас сматрам да сви народи у региону виде НАТО као непристрасног јемца мира и стабилности“.

„Ми смо томе привржени и ја то подвлачим јер сам уверен да, кад говоримо о будућности Србије, њена будућност јесте у склопу евро-атлантског устројства“, додао је.

Генерални секретар НАТО рекао је да је недавно посетио Пећку патријаршију где је разговарао с више верских великодостојника који су затражили да „НАТО настави да и даље бдије над безбедношћу њихових манастира и културних објеката“.

„Ми смо им то уверавање пружили, дошло је до помака у развоју ствари и верујемо да је косовска полиција способна да заштити те верске објекте“, истакао је челник западне војне алијансе.

Он је међутим додао да ће НАТО бити тамо да помогне, да пружи подршку како би се осигурало да ће верски и културни објекти и места бити заштићени.

На питање да ли сматра да споразум о нормализацији односа Србије и Косова има уплива на стабилизацију целог региона, генерални секретар НАТО је рекао да је његова целовита оцена да је дошло до општег напретка на целом Западном Балкану, а да је Споразум Београд-Приштина био од највеће важности.

Расмусен је одао признања политичким вођима у Београду за њихову „политичку одлучност да се нађе решење које отвара пут за покретање преговора о чланству Европске уније са Србијом“.

„Ја заиста мислим да је у интересу народа у Србији да се приближи Европској унији и сагледа низ нових прилика за напредак. А то помаже стабилности, безбедности региона и отуд имам веома повољну оцену тог развоја“, навео је Расмусен.

На питање како ће НАТО и Кфор помоћи примени договора о нормализацији односа Србије и Косова, Расмусен је узвратио да „сматра да је за обе стране у политичком споразуму Београд-Приштина било битно да их НАТО и Кфор увере да ће остати на Косову и зајамчити безбедне услове за потпуну примену тог споразума“.

„Зато је НАТО такође одиграо улогу у закључивању споразума и премијери Ивица Дачић и Хашим Тачи су дошли у седиште НАТО да добију таква уверавања, што су и добили. Остаћемо тамо да обезбедимо заштиту и сигурност за све људе на Косову и зајамчимо слободу кретања, у складу с мандатом УН“, додао је.

То је, како је истакао генерални секретар НАТО, свакако важно за примену политичког споразума Београд-Приштина, јер ће бити од користи и за људе на северном делу Косова, будући да политички споразум обухвата и економске подстицаје, уз оживљвање економског раста, отварање радних места, а уједно ће се заштитити култура и културна баштина у том делу Косова“.

На питање да ли ће нормализација односа Београда и Приштине утицати на то да НАТО смањи трупе на Косову, челник Атлантског савеза је навео да је процена да је током раздобља примене споразума Србије и Косова важно да НАТО остане на Косову с несмањеним бројем трупа.

„Наравно да ћемо још процењивати безбедносне прилике, али у овом тренутку немамо планова да смањујемо трупе Кфора“, рекао је Расмусен.