Рајица Марковић: ДВОЈАЦ БЕЗ КОРМИЛАРА

Како схватити опело Влади и скупштини Србије одржано од стране митрополита Амфилохија, као службу Божију или као позоришну фарсу.

11.05.2013. ФБР аутор Рајица Марковић

фото: 2008. новинар.де

Да ли помињање Ђинђића и његово поређење са садашњом политичком гарнитуром од стране епископа Атанасија значи разлаз Цркве и Државе или изазивање гнева властодржаца против верног народа који мученички брани оно од предака предано. Како разумети изјаву Патријарха који се ограђује од изјава ова два висока црквена великодостојника. Задатак Цркве Христове јесте да се супротставља злом владару и злим владама али свему има и време и начин. Да ли су у ово несрећно време двојица црквених великодостојника изабрали најсрећнији начин да се супротставе галопирајућој издаји.

Сетимо се да је због своје доследности црквеном ставу противљења злој власти владика Артемије прогнан из епископата СПЦ, а у том прогону најгласнији су били митрополит Амфилохије и умировљени епископ Атанасије.

Исти ови који данас изражавају дисонантне ставове од остатка врха црквене јерархије и врше опело истим оним мртвим душама у влади и скупштини, које су до јуче китили највећим црквеним ордењем.
Да нису пошли стопама владике Артемија посведочио је сам епископ Атанасије кад је народу, који је постављао питање прогнаног владике Артемија, одговорио да је он своју издају обавио.
Једино заборави да каже, кога је то владика Артемије издао кад се побунио против издаје Косова и Метохије и политике унијаћења, можда римског папу кога ова двојица чекају да угосте у Нишу.

За то време владика Артемије позива све позване Светим Духом да се 2. јуна окупе на молитвеном сабору у Чачку.

Хтели, не хтели, намеће се питање нису ли се ова двојица духовника појавили на овом скупу у намери да осујете праведну борбу владике Артемија. Ако се зна да већина људи и организација учесника јучерашњег скупа за Духовног пастира признаје владику Артемија а не његове гонитеље, ако се саслуша последња изјава министра просвете Жарка Обрадовића, одговор на горње питање непогрешиво добија свој облик. Наиме, министар просвете Жарко Обрадовић је јучерашње обраћање двојице духовника окарактерисао као говор мржње и позвао државу да реагује. Поставимо ли мисли на једини правилан начин показаће нам се старо партнерство ове двојице духовника и државе у прогону Истине.

Страх од пробуђене Србије која не пристаје на неправду, понижења, лажи, отимачине и уцене а чији је Духовни Пастир владика Артемије био је узрок овог несрећног опела у ово несрећно време. Да су ова двојица духовника заступали став синода по чијем налогу они врло добро раде њихово јучерашње обраћање би имало одређену тежину. Да су покајнички саопштили да се придружују свом прогнаном брату Артемију у његовој праведној борби за веру и отаџбину имали би сав народ и Бога на својој страни. Овако они делују као двојац без кормилара сејући мржњу и раздор на све стране.