Дејан Лукић: Уговор са ђаволом

Тихо и без великих таламбаса крипто-љубитељи демократије и правде у Бриселу, ставили су ван снаге досадашњи ембарго на извоз нафте из Сирије. И то усред крвопролића и дармара који тамо сами потпаљују од почетака такозваног Арапског пролећа.

06. 05. 2013. колумна: Дејан ЛУКИЋ – Вести, за ФБР приредила Биљана Диковић

Нафтне области углавном држи под контролом наоружана опозиција легалном режиму у Дамаску па, преведено на српски, подизање ембарга значи да Европска унија легализује трговину и улази у бизнис са џихадистима фронта Нусра и Ал Каиде који чине језгро побуњених терориста.

У Резолуцији УН број 1803 из 1962. године о „Сталном суверенитету држава над природним добрима“ записани су и ови редови: „Нарушавање права народа и држава на суверенитет над њиховим природним ресурсима, противно је духу и начелу Повеље УН и угрожава светски мир“.

Ал Каида и други џихадисти иза којих стоји Америка и ЕУ, нису, по слову међународног права, власници државног суверенитета нити власти над добрима, која из њега произилази. Одлука крипто-демократа Европске уније да озваниче трговину Брисела са ганговима љутих терориста у Сирији јесте, стога, варварско багателисање начела која регулише и Повеља Уједињених нација.

Израелска обавештајна служба која пођеднако зазире од исламиста као и од режима у Дамаску, управо је објавила да се највећи број терориста са којима сада, ето, ЕУ улази у пословно партнерство, обучава у америчким и НАТО базама на територији Турске и Јордана.

Званичници ЕУ, с друге стране, признају да стотине, ако не и хиљаде, џихадиста из Британије, Ирске, Шпаније, Немачке, Белгије и Холандије одлазе на ратишта грађанског рата у Сирији. То што занесењаци Нусре и Ал Каиде детонирају бомбе по сиријским трговима, школама, болницама, универзитетима и богомољама, не узнемирава савест нити лагодни сан крипто-хуманиста у ЕУ. Напротив, они скидају ембарго како би од Ал Каиде купили нафту, а џихадистима омогућили паре да купују бомбе за крвави пир у Сирији.

Човек задужен за антитерор у ЕУ, Жил Де Кершов, има неку другу бригу поводом овог уговора ЕУ са Мефистом: „Нису сви они радикални исламисти када одлазе тамо, али се бојим да ће се тамо радикализирати и постати опасност када се отуда врате“.
Уговор са ђаволом, није, дакле, безопасан бизнис, али за сада врши мисију – све док се ђаволови ученици не врате и почну да гризу руку која их храни.

А мисија је већ виђена и понављана. Од Александра Великог до Европске уније и њеног оружаног дивизиона НАТО пакта, није се много тога променило под небеским сводом. Сведочанство нашег времена о томе су судбина бивше Југославије, Авганистана, Ирака, Руанде, Обале Слоноваче, Конга, Чеченије, Либије и, ево, Сирије. Крупне пароле и лажни хуманизам најпре поравнају терен за криминални наступ оружаног дивизона ЕУ, који растури непослушне државе на ситне сателите да би, после тога, наступиле казнене експедиције западних корпорација да опљачкају суверена добра и успоставе своју „демократију“. По обављеном послу булумента креће на нову земљу за одстрел са листе НАТО пакта.

И само још ометени у развоју имају илузију да ова морбидна трговина Европске уније са терористима у Сирији није стратегија програмираног хаоса глобалних размера после које следи програмирана пљачка. Па би, зато, оне који главињају у Европску унију и по цену природног и сувереног националног ресурса какав је, на пример, Косово требало што пре призвати памети. Мада, истина, ни Фауст није, ако је то нека утеха, на почетку уговора са ђаволом слутио у шта се упушта и како ће се све то окончати.