2 мај 2013, СРБски  ФБРепортер

Пише: Драган Атанацковић Теодор

Када су недавно хрватски научници открили да су Хрвати, са научне тачке гледишта, пореклом Срби, јер су генетски и анатомски најсличнији Србима из Х века, то откриће је било удар на вољу чак и неких од њих, а камоли великог броја хрватских лаика или просто „грађана“.
Стварност је, међутим, рекла своје.
То није наметање воље
Чињенице су само неумољиве.

Са друге стране, такође недавно, у Калифорнији, а користећи се демократским средствима, дакле преко воље већине је наметнуто осталима да се штетни и по здравље опaсни ГМО-производи не обележавају, чиме је онемогућено чак и то да људи бирају хоће ли тако нешто куповати или не.
То је наметање воље и ниподаштавање чињеница.
Ово наметање воље није ишло из компетенције.
Компетенција је тражила бар обележавање.

То што изгледа да је „праведно“ да се свако пита о свему, па и о ономе за шта није компетентан, за последицу има и актуелну, светски раширену исхрану и лечење на бази ГМО, што све скупа већ има, а тек ће да има катастрофалне последице.

Ако ништа друго, бар ће те последице, силом прилика, доакати владавини некомпетенције и произвољности, чији је демократија највиши израз, и довести до владавине компетенције.

У времену у којем живимо, у којем је на делу, и то готово широм света, диктатура демократије, као вид владавине некомпетнције и превласти (произ)вољности као политичког фактора, који стоји и у основи организовања (од разума) слободних избора – хтели-не хтели не можемо на масовнијем плану учинити ништа док се тај систем некомпетенције не распадне сам од себе, односно од последица које неизбежно прави.

Тако је и од тога пропао и комунизам.
А и сви други системи који су били засновани на принципима који су у сукобу са стварношћу.

Борити се демократским средствима против зла која доноси демократија је не само утопија, него и будалаштина.
До успостављања владавине компетенције, која се не ослања на вољу него на чињенице, можемо се у некој мери чувати од ГМО-пошасти и, наравно, упозоравати како на њу, тако и на опасности од владавине некомпетенције, чији је данас најрепрезентативнији представник оно што се зове демократијом.