Вести из Србије су по правилу непоуздане. Mедији су једно од главних оруђа квислиншког култа, и већ више од деценије стварају и намећу илузије којима се омогућава уништавање те земље и њеног народа, а да се народ „не досјети“.

Зато не знам шта се тачно дешава као реакција на срамотну, понижавајућу, издајничку одлуку Државног Дна да потпише Тројни пакт – пардон, „споразум“ – са ЕУропском унијом и Тачистанцима. Чујем гласине, приче на фејсбуку, твитеру, герилским медијима. Чујем да се у Митровици окупило преко тридесет хиљада душа – безмало две трећине становника слободарског севера. Колико их је у Београду, Новом Саду, другим градовима окупиране Жутије?

Чујем да малтене свака странка заказује сопствене протесте. Јер им је и сада важније да они буду вође, па макар и ничега.

Неки позивају на „јавну расправу“. О чему да се расправља? Зар се о издаји, опстанку и части расправља?

Други опет хоће референдум. А ја, блесав, мислио да је поштивање Устава обавеза, а не ствар избора о којој се одлучује већином гласова. Уосталом, референдум је већ одржан – онај сретењски, прошле године, када се громогласном већином народ на Косову изјаснио против потчињавања Тачијевом окупаторском режиму. Зар то није довољно?

Империја је и упрегла београдско Државно Дно да потпише издају, јер није могла да сломи отпор народа ни гасом, ни пушкама, ни тенковима, ни лажима.

ЕУропска и империјална штампа бриселску капитулацију назива „историјском“. Зато што се њом Србима историја отима, а Шиптарима поклања.

Издајници веле да ће њихова издаја да се исплати „бољим животом“. Њиховим, не вашим. Јер кад погледате мало „пријатеље и партнере“ Империје у „региону“ и видите да живе бедније од вас – а они нису имали ни санкције, ни бомбе, ни 13 година Динкићеве економије деструкције – постаје јасно да вам и о томе, као о свему осталом, масно лажу.

Преговори? Нису то били никакви преговори, већ ултиматум. Чак и да је било другачије, не разговара се са убицама, терористима и окупаторима. Чиме можете да купите добру вољу оних којима је свака Србија превелика, а једини добар Србин онај бивши? Ту може да ради само Правило 7,62.

Ако од народа и Бога одрођена власт спроводи „дуги низ непочинстава и узурпација“, по речима једног од оснивача САД, онда борба против такве власти није само право, већ дужност и обавеза.

Ко ће, ако нећете ви?

Зашто, ваљда је јасно.

Кад? Још данас, док не буде касно.

Где? Где год стигнете.

Како, то сами најбоље знате.