ЦРКВЕНО ИСТРАЖИВАЊЕ – НЕДОКАЗАНЕ ОПТУЖБЕ ЗА ВЛАДИКУ ВАСИЛИЈА
фото портала ЦРКВЕНА ИСТРАЖИВАЊА: „ђавољи адвокат“ Душко Тубић
У Федерацији БиХ Владики Василију спочитавају понашање у рату, видљиви национализам и слично што није предмет наше анализе. Појашњавамо да се у овом истраживању фокусирамо искључиво на Владикин монашки завјет безбрачности.
Да резимирамо: тужитељи Владике Василија нису успјели доказати основаност својих оптужби.
1) Нико од њих није понудио ни један валидан и прихватљив материјални доказ Владикине кривице који би на суду био основ за отварање истраге и подизање оптужнице.
2) Њихова свједочења имају недостатак битних чињеница због чега дјелују неувјерљиво.
3) Иста свједочења пате од низа логички неодрживих унутрашњих супротности, па се не могу прихватити као кредибилна. Након исцрпних анализа, овом приликом поменућемо само детаљ из оптужбе за силовање заштићене свједокиње број 2. Она тврди да се једном након што се хтјела убити пробудила у добојској лудници везана за кревет и да ју је силовало шест четника који су се налазили на лијечењу. Ко год зна како изгледа везивање “на болнички начин”, зна да је сполни акт у тој позицији неизводив јер или се ноге не могу одвојити или се кралица не може дизати!
Да резимирамо: Владика Василије се успјешно одбранио од свих оптужби које му се стављају на терет. Осим што Владика за себе може рећи “ЈА САМ НЕВИН” има пуно елемената и да се постави наш општи истраживачки закључак “ВЛАДИКА ЈЕ НЕВИН”.
2) Владикине реакције на потурене слике са еротским садржајем су увијек биле идентичне и испољавале су се склањањем погеда, мрштењем, гађењем и слично, што показује на му нагота чак ни овој форми није блиска.
3) Владика је мисаоно одбацио сваку оптужбу и ни у једној се није пројектовао као прекршилац. Његово морално расуђивање и по форми и по садржају нема никаквих деформација.
4) Владика је показао посебно јаку и чисту вјеру у вољу Господњу у крајњи исход оптужби против њега, што није својствено изопаченим карактерима. На крају је испало да се Владика само молио за истину, и да није ни прстом мрднуо да до ње, а да му се истина принијела као на тањиру.Ако направимо глобални пресјек свих обрађених случајева, имамо сљедеће етичке поруке које су послате јавно или само пред Светим Синодом:
“Владика сексом блати светињу“
“Расипник црквеног новца који живи у луксузу“
“Владика настраношћу блати свештенослужење”
“Овај педофил и убица је опасан“
“Владика је педофил и треба га разријешити дужности”Из свих ових порука слиједи једна општа порука да је Владика Василије неподобан за функцију коју обавља.Ако се ове поруке анализирају са довољном критичком дистанцом, онда уочавамо њихових осам битних саставних елемената:
1. у неким кривичним дјелима сексуалног злостављања која се приписују Владики Василију жртве су жене, у некима одрасли мушкарци а у некима дјеца, како би се Владика приказао као особа која не бира ”кад му дође жута минута”, односно кад му се јави сексуална потреба.
2. кривична дјела сексуалног злостављања која се приписују Владики Василију су различита по садржају, и крећу се у распону од силовања до позивања на секс, како би се Владика приказао као што већи грешник, јер једна врста гријеха није довољна да се он убједљиво оцрни.
3. учесталост појављивања и временски размак од једног до другог кривичног дјела сексуалног злостављања која се приписују Владики Василију се дешавају у врло правилним размацима, као да је неко пратио реакције грађана, па кад један Владикин гријех таман падне у заборав, памћење грађана се освјежи приказивањем новог гријеха,
4. причу Владикиних тужитеља не прати емоционална реакција жртве и не види се траума од злостављања.
5. из описа наводних Владикиних жртава произилази да Владика сваки пут на другачији начин испољава своју наводну патологију и да нема карактеристични и препознатљиви начин извршења сексуалног насиља.
6. еротски садржај оптужби против Владике Василија има изнимно висок степен језичке и структурне подударности. Језгро еротског садржаја сваке оптужбе садржи по један вулгаран и упечатљив детаљ, који као да је намјенски прављен за поднаслове новинског чланка или за антрфиле текста(истакнути најгорњи дио).
7. композиција реченице, њен унутрашњи ритам рече и стил писања описа оптужби против Владике је до те мјере подударан да буди помисао да је садржај сваког Владикиног насртања срочила иста особа.
8. рушење Владике Василија је извршено уз помоћ медијског линча.А онда долазимо до најбитнијег елемента ове врло специфичне ситуације. Сви Владикини тужитељи припадају истој групи људи, који су субмисивни и имају и одређених психичких проблема, због чега су погодни за манипулисање. Сви они такође имају и видљиве елементе моралног пропадања, због чега немају моралну кочницу да се одупру нечијем евентуалном позиву или наговору да учествују у планирању и изградњи ове несвакидашње монтаже. Да поменемо само оца Николаја и оца Петра, који су и признали да су буквално све што су постигли успјели достићи уз помоћ Владике Василија, а који сада пљују на руку која их храни.Овдје је неопходно поставити неколико смислених питања:
1. ко је посматрао окружење?
2. ко је измислио оптужбе?
3. ко је оцијенио да су Владикини тужитељи прикладни да се појаве у таквој улози?
4. ко их је скупио на гомилу?
5. ко их је мотивисао да се окураже и своје лажне оптужбе пошаљу у јавност?
6. ко их додатно мотивише да додатно истрају у својим јавним оптужбама?
7. шта им се нуди заузврат?
8. ко је „извођач радова“ а ко „главни играч“ у уклањању Владике Василија?Може се рећи да је рушење монашког угледа Владике Василија спроведено уз помоћ федералних и београдских медија који нису саслушали и другу страну и који су се фактички огријешили о новинарски кодекс.Стручњаци који се баве изучавањем безбједносних студија се не желе персонално експонирати у контексту сагледавања мотива и начина рушења угледа Владике Василија. Међутим, у приватним контактима износе мишљење да употребљени методи највише подсјећају на средства која су користили припадници кампа Погорелица федералне обавјештајне службе и контра обавјештајне службе КОС из Београда. По њима, мотиви за нападе на Владику Василија би се могли кретати у једном ширем распону. Међу њима су: стратегија контроле јавне сцене са које се требају уклонити све јаке личности чистог образа да ни на који начин другима не могу послужити као узор, уплитање странаца у кадровску политику у БиХ, потајне намјере цијепања Српске православне цркве и стварање Босанске православне цркве, чему посебно сметају јаки интегративни елементи, преузимање највеће епархије са највећим бројем некретнина, како би се њене некретнине могле ставити под хипотеку и добити ликвидни новац, борба за позицију митрополита.
У највећем броју догађања око Владике Василија се појављује адвокат Душко Томић. Овај адвокат је пуно пута у пракси показао да крши тајност истражног поступка и да врши притисак на тужиоце и судије. Душко Томић у медије најчешће долази блаћењем познатих личности па му блаћење постаје средство сопственог котирања у медијима. Његов професионални пут је посут сузама, болом, тугом, шоковима и траумама невино нападнутих јавних личности које суд најчешће на крају поступка ослободи сваке кривице.
Неки мисле да је трагедија Душка Томића у томе што не схвата да све што ради себи ради и да ће му се пљување по другима кад-тад вратити као бумеранг. Неки такви упадну и у септичку јаму па се удаве. Међутим, други мисле да га треба што хитније зауставити у његовим пљувачким активностима, јер сутра може покуцати и на ваша врата и рећи да некога заступа.
Кад бисмо направили кратки резиме овог цјелокупног истраживања, заснованог на анализи докумената и разговорима са свједоцима, могло би се закључити да се ради о унапријед припремљеном и пажљиво разрађеном плану напада на једну одабрану особу. За овај напад су као средства употребљене особе са различитим мотивима, од материјалне користи, болесних амбиција, освете до реализовања психичке неуравнотежености. Избор ових особа је послужио сврси јер ниједна од њих није имала позитиван циљ као што су морална сатисфакција, истина, правда или нека друга општедруштвена вриједност.
У свим лажним оптужбама налогодаваца и „извођача радова“ против Владике Василија произведени ефекти дјелују по закону спојених посуда. Разарањем личности Владике Василија се нагриза и кохезивност институционалног поретка СПЦ у БиХ. Владику је требало морално дискредитовати, приказати црквено неподобним и ставити на маргине црквено- друштвеног живота па да промјена његове позиције у цркви произведе низ других колатералних штета у православној црквеној организацији у БиХ.
Први монтирани филм везаном за оца Николаја Стаматовића:
МУП Републике Србије тврди да у заплијењеном лаптопу није било никаквог филма и да накнадно прибављени снимак траје само 15 минута.
Ако неко ко се разумије у дигиталне снимке анализира тај спорни „порно филм“, лако и брзо може утврдити да су на њему видљиве графичке интервенције. Кад се зумира (увећа) састав задњег кадра са секс сценама и први кадар у ком се појављује Владика Василије види се да је:
1. број пиксела (најмањег дијела дигиталне слике) на задњем кадру са сексом и број пиксела на првом кадру у ком се појављује владика различит па је састављање та два кадра неприродно,
2. гама боја задњег кадра са секс сценама и први кадар у ком се појављује Владика Василије је потпуно другачија па се боје не уклапају јер нису сродне,
3. освјетљење прве и друге просторије је потпуно другачије јер потиче из два различита извора свјетлости, који су и на различитој удаљености од људских фигура,
4. контраст интензитета боја на задњем кадру са секс сценама и првом кадру у ком се појављује Владика Василије су потпуно другачији,
5. на њему нема нити једне сцене у којој се види го владика нити једне сцене у којој Владика врши сексуалне радње. Постоји кратки инсерт у ком владика обучен иде из собе у собу, а догађања на снимку немају континуитет у смислу акцијског везивања сцена, па се из њих не може тврдити да Владика учествује у снимљеним догађањима.
Из свих наведених графичких елемената се може закључити да кадрови са Владиком нису припадајући дио снимљеног материјала, већ да су накнадно уметнути.
Ако се први кадар тог снимка зумира ( увећа) види се да су на снимку доказиве графичке интервенције. Угао под којим је Владикина глава “насађена“ на врат неприродан, јер мускулатура врата не може поднијети овакав нагиб главе .
1. предња линија врата од састава браде и врата до јабучице је предугачка,
2. између браде и потиљка се јавља линија у облику лука која је супторног смјера од стандардне максило- фацијалне конфигурације, па онемогућава оцртавање виличне кости ,
3. Владикин врат нема уобичајну форму већ је у облику банане окренуте према горе, и види се да је компонован од једнообразних површина једног жутог квадрата, једног троугла, једне уске банане и двије паралелне уске дуге траке ,
4. боја Владикиног врата нема боју коже већ је половина боје врата идентична боји околног зида,
Преузето са: Глас Истине
У јавност је пуштен лажни снимак са гласом једног свештеника који му као подводи дјечака, глас који личи бојом на глас еп. Василија је убачен накнадно или потиче из интервјуа „И мени је драго“ други дио гласа који се приписује владици је уметнут од треће особе засада нама непознате, што се примећује из квалитете звука и односа гласа саговорника који не причају на спикерфонском моду него у обичном разговору те се накнадно убацује опаска псовке гласа који мутира ка гласу епископа и нижи је за пар секвенци. Надамо се да ће МУП Р Србије и Р Српске ускоро да се позабави са лаптоп рачунарима и стабилним рачунарима као и са мобилним уређајима монаштва у епархији зворничко тузланској. Наравно не свим монасима него оним које непримјетише кад се грађаху да полудјеше! Послушајте по својој савјести, имате глас епископа на много снимака на нету иако тим за ову лакрдију свјесно исте пријављују као непримерене па многих више нема доступних на нету! Основно питање откуд свештеник брат са оваквим ликом саговорника и како то неће зезнут младог саговорника ?
Преузето из дневних новина Blic
Тонски снимак који терети Владику Василија је уклоњен са Интернета одмах након што је „Глас истине“ објавио, а неки Фејсбук портали пренијели, оправдану сумњу да на аудио снимку којим се оптужује Владика Василије постоје тонске интервенције. Из тог разлога нећемо анализирати истинитост долеописаног дијалога.
Младић: Не дуго.
Свештеник: Можеш ли до 12? Ти после реци да ујутро мораш рано на факултет или тако нешто.
Младић: Наравно. ОК.
Свештеник: Чујемо се око осам, пола девет.СНИМАК 2: Младић се премишља и у последњем тренутку јавља да одустаје, што је разбеснело свештеника.
Свештеник: Реци, али онако нормално.
Младић: Нећу моћи (да дођем). Значи, видео сам неке ствари по интернету. То је утицајна особа (мисли на Качавенду, прим. нов.). Шта ја знам шта ту може да се деси?
Свештеник: Будало, бићу ја ту! Нећу ја тебе увући у глупости.
Младић: Знам да нећеш…
Свештеник: Знаш ли колико ми то ремети концепт! Обећао сам. Немам сад друго решење.
Младић: Знам. Разумем…
Свештеник: Ај, љубим те.
Младић: Не могу. Размислио сам. И тај хотел, може неко да ме види.
Свештеник: Нећемо тако. Ја ћу изаћи пред тебе. Идемо директно код њега у апартман, попијемо пиће и завршимо причу. Видећеш какав је лик. У хотел улази свако.
Младић: Страх ме је.
Свештеник: Дођи да попијеш пиће. Он је лик. Учини ми то, сад немам другога. Треба да те наговарам као неку бабу? Знаш ли шта си ми урадио? Све си ми пореметио. Рећи ће ми да лажем (мисли на Качавенду, прим. нов).
Свештеник је наставио да убеђује младића, који је до краја разговора остао неодлучан.
Младић: Имам само 15 минута. Имао сам проблеме.
Свештеник: Остани кратко. Уђи у хотел и лифтом се попни на други спрат. Ми смо сада у ресторану.
Младић: Добро. Кренуо сам ка хотелу.СНИМАК 4: Следећи разговор одвија се после сусрета са владиком у хотелу.
Младић (задихан): Стави ме на диктафон (спикерфон) да кажем нешто да ме чује.
Свештеник: Хоће да га ставим на диктафон (обраћа се Качавенди). Реци.
Младић: Чујете ме? Било ми је задовољство и извињавам се што је испало овако на брзину. Организоваћемо и следећи пут. Лик је екстра.
Качавенда: Је л’ екстра? Драго ми је.
Младић: Екстра. Уопште нисам мислио да је тако опуштен и занимљив. Преварио сам се, признајем.
Свештеник: Нећу те ја насукати.
Младић: Знам, ти си мој брат. Видимо се. Ћао!
фото: ФБ страница Епископ зворничко – тузлански ВАСИЛИЈЕ (Качавенда)
________
О кредибилитету сведока, односно имаоца „материјала“ који је послужио да се оптужи Владика Василије јасно говори следеће писмо:
СРБски ФБРепортер 
За противблудне склоности владике Василија Качавенде знају и врапци у његовој епархији, само нажалост сви су ћутали и народ и црквени клир због страха. А сада када је засметао екуменистима у СПЦ на челу са Иринејом Буловићем, они су отворили аферу, јер треба поставити младог и енергичног владику који ће у потпуности бити послушан Иринеју Буловићу. Владика Василије је последица времена комунизма, када су УДБ-а и ДБ-е у СПЦ поставиљали своје епископе који су им лојални, а који су били људи без морала и вере. Грех је осуђивати, али је грех и оправдавати нечије зло, у овом случају хомосексуализам.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Нема оправдавдања настраности, постоји процедура да се докаже да је крив (али заиста докаже, а не махати неким мрљавим фоткама). Овако ће му за лични грех на крајње мутан начин судити(тј. већ су му пресудили, без суда) они који поткопавају СПЦ и треба да одговарају за хиљаду пута теже канонске и догматске прекршаје.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Човек је све јасно чим види ко предњачи у блаћењу (Ж. Јефтић и Блиц, познати по медијском линчу владике Артемија. Оптужбе против њега ни дан данас није потврдио ниједан суд, нити је за клевете неко одговарао), и са каквим ”доказима” маше. Очигледно, време је да се на архијерејско место доведе још један млади, полетни екумениста.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Једно је сигурно ове владике на које су се обрушили нису кооперативне и стоје на путу Г. Буловићу, који води све његове следбенике тамо где је, како га г.Иринеји већ сада јавно називају папа „свети отац“.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
More reko bi ja da to nisu cista posla . di ima dima imai vatre !
sve je to nekako bljak !!!
sve te price uopste , samo mi fali jos neki vladika koji se tereti za takvo sta . dodzee mi muka i bez njega kad vidim sta nam se dogadza jos i on … bljakk !
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Не да се не усуђујем да осуђујем већ се не усуђујем ни да расуђујем,у овој ситуације, а и мени је веома сумњива па несмем ни да размишљам о овоме јер знам да ћу погрешити .
Свиђа ми сеСвиђа ми се