18 април 2013, за ФБР Драган Атанацковић Теодор

Ма колико ни ми који смо екопатриотски опредељени, ни сви други који се на разне начине противе инвазији ненаучне и нејестествене, по здравље и опстанак опасне појаве зване ГМО, па чак ни они који се не противе, него је промовишу и бране не желели катастрофалне последице односно велику неприлику, која ће у најскорије време бити последица те појаве – та неприлика је на путу и, како ствари стоје, ништа је не може зауставити.

На руку јој иде и непримерена лежерност слабо информисане већине.

Произвођачи и промотери ГМО, који је заправо резултат ненаучне комбинације гена усмерене на стварање што већег профита, користе сва средства, а понајвише она која се ублажено зову лобирањем, а заправо су обично подмићивање, како би спречили сваки озбиљнији покушај да их се заустави.
У Америци су, уз потпис председника Обаме, обезбедили себи и да буду изузети од могућности да им се за ишта суди.

Преко Светске трговинске организације (СТО) су тај свој криминогени пројекат наметнули као обавезу свим чланицама, укључујући однедавно и Русију.

Премда се широм западног света потписују и владама упућују разне петиције, понекад и врло обимне бројем, ефекат тих петиција је миноран или никакакав.

У Србији, која кобајаги законом забрањује ГМО, овог има, што у усевима, што у производима толико да, будући да нема контроле, само Бог зна колико.

Бити данас оптимиста по питању изласка на крај са ГМО-пошасти је, обзиром на све, неозбиљно и, у суштини, иде на руку тој пошасти.
Осим тога, ниједно демократско средство од петиција, преко декларација о зонама без ГМО до јавних протеста на плану решавања ГМО-проблема не даје никакве резултате.

Наравно, када би милиони људи учествовали у протестима, а пре свега тако што би одустајали од куповања и конзумације тог ГМО-отрова и окренули се сигурној храни, ефекат не би изостао.
Али тако нешто је само теоретска претпоставка, јер у пракси се до даљњег неће догодити, па је траћење времена и енергије на такве маштарије само једна у низу неадекватних реакција на појаву звану ГМО.

Они који су свесни свега тога, већ сад се окрећу производњи и конзумирању сигурне хране и то онако и онолико колико је уопште могуће, а није ни довољно, а камоли превише.

Гледано тако, а свако друго гледање је нереално, велика неприлика је неизбежна.

И само ће она отворити прилику и за велику промену, чија је суштина успостављање владавине компетенције, која, већ и зарад опстанка, потире све друге облике владавине, укључујући и демократију унутар које је ГМО-превара доживела свој процват.

Укратко: ништа више неће бити као што је било и што је још увек актуелно.