Voron Ravensky:
Екуменизам и просвета –
Мали, домали, мој и до мојега

Voron Ravensky се пробудио… ево га још један од чувених дневника… Говори о очигледном за оне који ХОЋЕ ДА ВИДЕ… И „никада СРБИЈА неће у ту Ојропу“ бабе и деде се умориле… ем издржавају са „својим месечним малим пензијицама“ своју децу и своје унуке – још сад треба и да их чувају јер се слави и оно што се у Срба никад славило није – по календару у којем је „Алојзије Степинац светац“… Боже опрости им не знају шта раде…
Како нови папа гледа на све који нису католици: „Римокатолички поглавар је позвао НЕВЕРНИКЕ и католике који су изгубили веру, да учине корак напред и приближе се Богу.“ … да, к нози неверници – па је Тома одмах скочио – присуствовао је миси у КГ као „прави председник једне православне Србије“ – показало се да је кум, кад му је дао име био видовит!

31.03.2013. за ФБР приредила Биљана Диковић

„неверни“ Тома на миси у Крагујевцу, фото: Танјуг

Дневник, недеља 31.03.13. Данас је католички Ускрс па користим прилику да га честитам онима који га славе. Мислим да нема бољег термина да се сетимо моје омиљене теме – ЕКУМЕНТИЗМА.
Одувек су то из Рима и других центара моћи покушавали да нам сачине и подвале. Мењали су само методе. 1941. И 1992. – камом. Ефикасно, трећину покатоличити, трећину протерати, трећину поклати. У другим терминима су били мирољубивији, али не мање перфидни.
У многоме су на жалост и успели.
Данас је тај притисак много јачи него иначе. Гласан, тих, мумлајући и нечујан.
Ето, нпр. школски распусти у Војводини. Још од пре неку годину уведена је обустава наставе за Свесвете, католички Божић и Ускрс. Само да се Срби не досете назвали су их – јесењи, полузимски и пролећни. Мали, домали, мој и до мојега.
Немам ништа против да то празнује онај коме то и следује, али зашто тиме малтретирати моје дете? Убацивати му шумове у мозак.
Ко је чувао ту децу док су им родитељи били на послу? Где пронаћи толико баба и деда. Шта су урадили они који немају ту могућност? И људи гунђају или ћуте. ДОКЛЕ?
О просветном процесу уз толике распусте нећу ни да причам. Па, јел уче они нешто тамо? Или празнују и дофирцавају?
Само покатоличавање је доживело свој врхунац за време сатрапа Františeka Francetića – Flekice. Да ли ће сада бити боље? Провукосмо се за длаку.
А атеистима је ионако свеједно. Они религију могу мењати више пута на дан. Уз сваки оброк другу. Опасно је њима давати да се баве теолошким питањима. Ни ја се не бавим кукичањем, највише зато – јер не умем.
И знајте оно што је тако очигледно за све оне који имају вид. Никада СРБИЈА неће у ту Ојропу. Не цела, не сасвим и не док се Срби не покатоличе!!!
Не дајте се људи. Чувајте Веру и дигните глас. Нашег гласа се боје. Када се ћути, чује се само муљање прстића.
Да нас погледа Бог.
Упозоравам да је прилог само за оне са тврђим стомаком.