Звонко Михајловић: Верујем да ће Русија поново пружити руку помоћи србској браћи!

У разговору за украјинско гласило ГЛАГОЛ, председник општине Штрпце Звонко Михајловић говори о животу и страдању Срба у потпуно албанском окружењу, критикује неимање стратегије државе Србије за све Србе на КиМ до сада, учешћу Срба у „тачијевим институцијама“ и „директној спрези екуменистичке СПЦ на Косову и Меотохији са тачијевим системом“ који је против интереса Срба и Србије, о непристајању на „држављанство непризнате Косова у којој би били косовари“, о стварним циљевима бомбардовања Србије…
Редакција СРБског ФБРепортера добила је овај текст од ФБ странице Глас Косова и Метохије.

Звонко Михайлович: Верю, что Россия вновь протянет руку помощи сербским братьям!

24.03.2013. за ФБР уредник Биљана Диковић

Фото: facebookreporter.files.wordpress.com

Василије Митровић: 14 година после НАТО бомбардовања Србије – РАЗГОВОР СА ПРЕДСЕДНИКОМ СО ШТРПЦЕ ЗА УКРАЈИНСКО ГЛАСИЛО „ГЛАГОЛ“

24. марта 1999. Србија је бомбардована од стране држава НАТО пакта. Поводом годишњице бомбардовања, имали смо част да разговарамо са председником општине Штрпце, господином Звонком Михајловићем.
Већински српска општина Штрпце налази се на Шар Планини, у јужном делу Косова. Практично, овај предео, који се још зове Сиринићка Жупа, личи на високо острво окружено са свих страна морем албанских насеља. Историја каже да је управо у шумама Сиринићке Жупе чувени српски цар Душан Силни одлазио у лов. Један од највећих српских писаца, Бранислав Нушић, који се као дипломата борио за ослобођење Косова у време турског ропства, назвао је народ Сиринићке Жупе изузетно побожним људима. Чињенице да, упркос 500 година робовања под исламом, ови људи нису прешли у мухамеданство, као и то, што ниједна бомба није пала на ова насеља током НАТО кампање, учиниле су да се Сиринићка Жупа сматра посебно чуваним пределом од самога Бога. Народ ове општине доживео је велике нападе и насиља од стране албанских терориста, који и данас трају. И поред свог страдања, врло мало Срба се одселило из ове општине. Поред своје борбе за опстанак на својим огњиштима, Срби су у последње време приморани на још једну борбу. То је борба за свој идентитет. О свему томе, Василије Митровић дописник «Глагола» са Косова и Метохије, разговарао је са председником ове малене општине која има око 10.000 становника.

*Господине Михајловићу, реците нам нешто више о општини чији сте председник, као и о условима у којима раде институције Србије на Косову и Метохији. Да ли нормално функционишу ове институције? Шта се дешава са здравственим, школским и другим институцијама? Да ли постоје напори да сепаратисти насилно угасе институције Србије на Косову?

Звонко Михајловић: Историјски је неоспорна чињеница, да су Срби, народ који је кроз векове настањивао предео испод северних падина Шар планине. У овом пределу, познатијем под именом Сиринићка Жупа, за 500 год. турске окупације, упркос свим искушењима и насиљу, готово до истребљења, Срби нису променили своју православну веру и прешли у ислам. То на најбољи начин потврђује тврдњу да се Сиринићка Жупа налази под посебном Божијом заштитом. Суседна, Средачка Жупа, у којој је одувек живео искључиво православни живаљ, је пала на искушењу и сада тамо сем муслиманског становништва нема више православних Срба.
Данас, после свега, Срби у општини Штрпце, се налазе на новом историјском задатку. Остати и опстати на својим вековним огњиштима њихов је примарни циљ.
На стотинак километара од централне Србије, у дубини косметске територије, у потпуно албанском окружењу, живи негде око 12.000 Срба. Становништво је сконцентрисано у 12 села, од којих у 4 живе и Албанци у мањем броју. Неких већих међуетничких сукоба нема, али, само захваљујући чињеници да су Срби већина. Да је којим случајем обрнута ситуација, онда би се примењивао добро познати албански  рецепт који важи за друге средине: провокације и терор сваке врсте.
Оно, што још доприноси, нашем опстанку, јесте – компактност села, као целине, родбинска, кумовска и пријатељска повезаност. Постојање 16 цркава, које сведоче о великој духовности српског народа на овим просторима, су оно што нас држи овде. Црква Св. Петка датира још из 13 века. Али, оно што је за ове Србе најважније, то је постојање српских институција. Ту мислим, пре свега, на локалну самоуправу, просвету и здравство. Ове институције су од животне важности за преостале Србе. Њихово гашење, ма од кога дошло, значило би и гашење живота Срба на овим просторима. Као најефикаснијем средству за обрачун са српским институцијама, Албанци су прибегли давно опробаном методу “СРБИ НА СРБЕ“. Стога, организовали су своје изборе, под окриљем тзв. владе Косова, на којима су своје учешће узели и малобројни, али послушни и одабрани Срби, којима је омогућена велика концентрација власти и моћи, како би им ефикасност у борби против својих сународника била већа. Управо су они, нажалост, најгласнији у гашењу свих српских институција, радећи тако, прљав посао за Приштину.  

* У Украјини и Русији се најчешће чује о борби Срба са севера Косова, шта је са Србима са југа да ли су се они уклопили у систем тзв. «државе Косово». Да ли постоје Срби који прихватају ову банана-државу? Каква је, конкретно, разлика у положају Срба на северу и оних на југу Косова и Метохије? Да ли је истина да постоје напори да се Србима промени и идентитет, да се они убудуће називају «православним Косоварима»?

Звонко Михајловић: Нажалост, небрига државе Србије за њене држављане који живе на КиМ је присутна на сваком кораку. Већ пуних 14 година, нико није нашао за сходно да приступи изради јединствене националне стратегије која би се односила за читаву територију КиМ. Води се ад хок политика у којој нема места за Србе јужно од реке Ибар. Таква политика, која је у свему недорасла садашњем времену је резултирала тиме, да се поједини Срби приклоне косовским институцијама, мислећи да су оне њихове и да припадају једни другима, што је апсолутна заблуда. Код огромне већине Срба држава Србија је једина држава коју они имају и немају ниједну другу државу сем ње. Такво стање је присутно свугде на терену где Срби живе. Истини за вољу, географски положај Срба на северу КиМ у много чему олакшава живот тамошњих људи али свакако да томе доприноси и њихова непрестана борба са готово читавом међународном заједницом. Нико својом вољом не жели да му се било шта намеће. Српска влада, због своје погубне поданичке политике, којом срља путем који води у нестајање, тј. политиком “Европска Унија нема алтернативу“, гура Србе у смртоносни загрљај Приштине. Илустрације ради, тзв. споразум о слободи кретања натерао је све Србе јужно од Ибра да изваде косовска документа. Да би иронија била већа, реч је о документима који су неважећи свугде у свету, било да је реч о личној карти, возачкој дозволи и сл. Када смо код ова два документа, услов за њихово добијање је косовски извод рођених, у којем се у рубрици «држављанство», Србима уписује израз «КОСОВАР», који је апсолутно неприхватљив за било ког Србина. Свесни чињенице да након процеса интеграције, следи процес асимилације Срба, обавеза је државног врха Србије да се томе најодлучније супростави.   

* Од чега конкретно живе Албанци на Косову? Да ли постоји индустрија? Чини се да овај НАТО пројекат, ипак, економски функционише. Колики је учинак криминала у личном дохотку становника Косова?

Звонко Михајловић: Познато је да је албанска популација једна од најмлађих у Европи. Али, са друге стране познато је и то да је више од 80% становништва ван радног односа. Привреда је стала у потпуности. Сем услуга, пре свега у области трговине и угоститељства, не постоји друга могућност за запошљавање. Велики је број људи неко време радио код међународних организација, али са њиховим повлачењем дошло је до смањења особља па и до потпуног гашења. Стога се ствара привид да све фунционише нормално, што апсолутно не одговара истини. Новац је сконцентрисан у рукама малог броја људи који због престижа граде велике објекте, оне налик на велике европске тржне центре, али је њихова првенствена улога та, да служе за прање прљавог новца који се заради продајом недозвољене робе, пре свега на тржишту земаља западне Европе. Новац који се на тај начин заради има и још једну улогу, а то је подмићивање службеника цивилне мисије у саставу различитих организација а који су потом по правилу пристрасни и антисрпски расположени.

* Да ли народ у Вашој општини слободно и без страха спава? Да ли се слободно креће? Да ли може слободно да тргује и да ради? Који су свакодневни проблеми обичних грађана које немају људи који живе у релативно слободним деловима Србије? Да ли постоје провокације и инциденти које изазивају сепаратисти?

Звонко Михајловић: Проблем слободе кретања и безбедности за српско становништво је стално присутан. Лоше искуство, да за све време трајања окупације, ниједан злочин над Србима није до дана данашњег расветљен а починиоци изведени пред лице правде најбоље осликава поверење Срба у косовске институције. Њима је поверен мандат да обезбеде слободу кретања и безбедно окружење. Како путујемо Косовом? Једноставно, Срби се прекрсте, помоле Богу и крену на пут. Знају када полазе на пут, а када и да ли ће стићи то једино Бог зна.
Нико од Срба који је радио ван територије своје општине и без своје кривице остао без посла, није враћен на посао. Њихова су радна места узурпирана, фабрике узурпиране, право на рад ускраћено. Ти људи данас представљају најугроженију категорију становништва. Срби нису укључени у ниједан поступак приватизације, која и није приватизација, већ пљачка преостале државне и друштвене имовине Републике Србије. Надлежни органи Републике Србије су само неми посматрачи, немоћни и незаинтересовани да било шта ураде.

* Долазимо сада до једног занимљивог питања. Какав је однос централних државних институција Србије према Србима са Косова и Метохије? Да ли они помажу или, како се чује од многих Срба са Косова, одмажу у вашој борби за државност Србије на Косову. Недавно је бивши премијер Србије, Војислав Коштуница оптужио председника Томислава Николића и председника владе Ивицу Дачића да раде на «убијању српске државности на Косову». Да ли је то истина? Да ли очекујете неки бољитак од преговора са Хашимом Тачијем у Бриселу?

Звонко Михајловић: Срби се у овом тренутку грчевито боре не би ли успели да сачувају своје институције које им живот значе. То, што су присутне сталне тежње Приштине за гашењем српских институција, као и целокупне међународне заједнице, ми то и некако разумемо, али то што кроз процес преговора Србија пристаје да се одрекне дела своје територије, то никоме нормалном није јасно. Заузврат, Србија би требало да добије датум за почетак преговора о приступу Европској Унији. Спадам у ред оних који жарко желе да Србија НИКАДА не добије тај фамозни датум, јер би он тек означио цепање и разбијање Србије на више делова. Варају се сви они који мисле да није следећа на реду АП Војводина, затим Рашка област, Пчињски округ, све до „Београдског пашалука“.
У овом тренутку, најсврсисходније би било, да дође до прекида преговора, односно до замрзавања конфликта. Затим проблем вратити са терена ЕУ, где Србија нема пријатеља… вратити на терен Савета Безбедности, где Србија има пријатеља, у, пре свега, братској Русији и принципијелној Кини и онда приступити процесу разговора и преговора. Свакако, истовремено радити на јачању земље на војном и економском плану.
Косметски Срби су решени да остану и живе на својој дедовини и тиме дају свој допринос свеобихватној борби на очувању интегритета и суверенитета Републике Србије и на Косову и Метохији.

* Једна чудна чињеница нам је запала за очи. Прошле године је паралелна шиптарска општина организовала прославу великог православног празника који славе Срби на Косову, Видовдана. Патријарх српски Иринеј је за време прославе седео до тзв. «председника општине Грачаница» Бојана Стојановића. Како гледате на ове поступке? Зар није било природније да легални председник општине Приштине, који је признат од Београда, организује ову прославу, а не институције сепаратисте Хашима Тачија? Како гледате на сарадњу представника Српске православне цркве са представницима сепаратиста? Они на све стране заједно обнављају православне цркве. Је ли то знак да Срби, ипак могу да нађу своју будућност у сарадњи са владом Хашима Тачија и у тзв. «држави Косово»?

Звонко Михајловић: Ваше питање даје одговор и на једно друго питање, које гласи: «Зашто је дошло до прогона и протеривања преосвећеног владике Артемија и комплетне братије из свих манастира на КиМ., који су следили свог духовног оца?» Дакле, српски душмани познају чињеницу да су Срби најјачи држећи се  своје православне вере. Они знају и да Срби, духовно окупљени око Цркве своје, вере, док им је породица јака, војска јака, представљају непобедиви бедем за све освајаче. Ко данас помиње наводне проневере, које су тобоже постојале у Епархији рашко призренској? Нико. Зашто!? Зато што их није било, него су оне послужиле само као изговор за обрачун са човеком који није дозвољавао да обнову манастира врше они који су у рукама држали и упаљач и мистрију.

Патриарх Сербский Ириней с политиками самопровозглашенной “Республики Косово”
фото: glagol.in.ua

Знајући да се садашњи водећи људи Епархије званично обраћају косовским органима, те да имају њихова лична документа, не чуде ни званични сусрети са њима. То што се десило у порти манастира Грачаница, представља чин који је за сваку осуду.

* Да се вратимо питању институцијама државе Србије на Косову. Обзиром на важност одбране територије, реците нам какво је стање у легалним институцијама Србије на Косову? Позната новинарка Ана Радмиловић каже да постоји тенденција да се ове институције, са нечијом намером, компромитују. Прозападни медији из Београда и они на Косову који су финансирани са запада оптужују институције Србије на Косову за разне аномалије, корупцију и непрофесионалност. Постоје сумње да неки људи који раде у њима не служе за пример. Тако је последњих дана изашла прича да је у средњој школи у Штрпцу присутна проституција. Како ово коментаришете? Зар не би требало да институције Србије на Косову имају најпрофесионалнији кадар?

Звонко Михајловић: Стање у српским локалним самоуправама се не може генерализовати. Просто, постоје многе специфичности од општине до општине. Ту пре свега мислим на број српског становништва, територију коју захвата, приходе које остварује, број запослених и слично. Предност је свакако на страни општина које се налазе на северу КиМ, јер се оне ослањају на централну Србију. Најугроженије су свакако оне које се налазе у Метохији. А то, што се измишљају злонамерне и тендециозне приче, које се пласирају преко недобронамерних медија, како постоје бројне злоупотребе буџетских средстава, бојим се да служе само као изговор за урушавање угледа и части српских институција, не би ли се олакшао посао Приштини за обрачун са њима. Ако заиста постоје неке основане сумње онда треба све то подробне истражити.
Што се прича око проституције тиче она је потекла од људи из невладиног сектора који нису нити компетентни а још мање овлашћени да о томе причају, и као таква не одговара истини. А и она би исто тако могла да буде у сврси урушавања угледа српских институција.

* Реците нам шта је по Вама потребно да Србија учини да би сачувала ову своју покрајину. Да ли ће улазак у Европску Унију икако помоћи да се оствари стабилност и мир на овом подручју?

Звонко Михајловић: Најхитније је потребно напустити погубну политику прокламовану у време власти ДОС-а да “Европска унија нема алтернативу“. Садашња однарођена српска власт која је под директним страним утицајем жртвује своје државне и националне интересе не би ли се додворила својим налогодавцима на западу. Нажалост, цена тог слуганства је жртвовање територије Косова и Метохије. Србији је у овом тренутку потребно да се окрене Руској Федерацији и са њом да изгради најбоље могуће односе, а пре свега економске и војне. Русија је традиционални српски савезник и једина сила у свету која нам може помоћи, само што то власт у Београду не зна или не жели.

* Годишњица је бомбардовања Србије. Многи су током рата изгубили своје животе и са албанске и са српске стране. Углавном су страдали цивили. Чуло се да су се «режисери» напада на Србију и окупације Косова, Мадлен Олбрајт и Весли Кларк вратили на Косово као бизнисмени који се баве рудним ресурсима и мобилном телефонијом. Како ово коментаришете? Да ли је Србија, заиста, била бомбардована због угрожавања људских права своје националне мањине, Албанаца, или су постојали и други разлози?

Звонко Михајловић: Наводна угрожена људска права Албанаца су послужила само као изговор за отпочињање злочиначке НАТО агресије на СРЈ. Свима је добро позната чињеница да су Албанци уживали сва људска права загарантована Уставом Републике Србије по највишим светским стандардима. Стварни циљ бомбардовања Србије од стране НАТО пакта, предвођеним САД, је био стварање фантомске државе на Балкану а све у циљу стратешког приближавања граници Русије за евентуални неки будући сукоб са главним такмацом у свету.

Чешский плакат, посвященный годовщине бомбардировки Сербии
фото: glagol.in.ua

Жртве овог безумног чина било је и на српској али и на албанској страни. Примера ради у два одвојена напада НАТО бомбардера на избегличке колоне Албанаца, страдало је више од 150 недужних људи, цивила. А то што се двоје поменутих људи враћају на КиМ, овога пута у улози бизнисмена, преставља само покушај да се добро наплате услуге које су учињене косовским Албанцима у реализацији њихових циљева. Поред тога, злочинац се увек враћа на место злочина.

* Шта бисте поручили нашим читаоцима у Украјини и Русији? Како Русија и Украјина конкретно могу помоћи Србима и на северу и на југу Косова? Шта мислите о пројекту евроазијске уније о којој се све чешће говори? Има ли људи у Србији који би прихватили да Србију уведу у такав пројекат?

Звонко Михајловић: Најпре желим да изразим своју велику захвалност Руској Федерацији на принципијелном ставу и искреној намери да Србији помогне у заштити њених државних интереса. Српски народ у великој већини се противи уласку Србије у ЕУ, али са друге стране је веома проруски оријентисан. Потребно је само да власт ослушне шта народ жели и ствари ће доћи на своје место.

Звонко Михайлович с бывшим посолом России в Сербии Александром Конузиным
фото: glagol.in.ua

У овом тренутку политичар и његова политичка партија који се највише залажу за најтешњу могућу сарадњу са Руском Федерацијом, јесте Војислав Шешељ и Српска радикална странка. Међутим, да ли због таквог става или жеље оних који сада врше власт у Београду, Војислав Шешељ се ево већ 11 година налази утамничен и потпуно обесправљен у хашком казамату. Ја чврсто верујем да ће Русија, упркос свему, поново одиграти своју улогу и по ко зна који пут стати раме уз раме са својом православном српском браћом и помоћи им да превазиђу и ова искушења.  

* Хвала Вам, господине Михајловићу!

* НАПОМЕНА: Чланак је урађен у сарадњи са «Гласом Косова и Метохије»