ФРАНЦУСКИ ЛИСТ “L’HUMANITE”
ФАЛСИФИКУЈЕ И ЛАЖЕ ПРОТИВ АКАДЕМИКА БУРОВИЋА

Главни орган штампе, не само француских, већ свих западних љевичара, јесте париски лист “L’HUMANITE”, познат на све стране свијета не само од социјалиста и комуниста, већ и од капиталиста и антисоцијалиста. Дана 24. јанура 1991., у колекцији L’HUMANITE HISTOIRE. LES GRANDS EVENEMENTS DU XXe SIECLE, volume 2, објављен је под насловом TRANSPARENCE A ТИРАНА на француском језику овај допис-вијест:

TRANSPARENCE A TIRANA. Le journal albanais «Rilindja Demokratikë», organe du parti démocratique (opposition), a publié mercredi le premier témoignage d’un prisonnier politique albanais, l’écrivain Kaplan Resuli, libéré en décembre après 20 ans de prison pour «espionnage au profit de la Yougoslavie». Né en Yougoslavie, où il a passé une dizaine d’années en prison pour «nationalisme albanais», Resuli avait émigré dans les années soixante en Albanie pour échapper aux prisons yougoslaves.

Ево нашег пријевода:

ТРАНСПАРЕНЦА У ТИРАНИ. Албански лист “Rilindja Demokratike”, орган Демократске партије (опозиционе), објавио је у среду прво свједочанство једног албанског политичког ухапшеника, књижевника Каплан Ресули, ослобођен у децембру (1990) послије 20 година затвора за “спијунажу у добит Југославије”. Рођен у Југославији, гдје је провео једно десет година затвора за “албански национализам”, Ресули је емигрирао шездесетих година у Албанију да би избјегао југословенски затвор.

Лист “L’HUMANITE”, на свом сајту наглашава да је ово “le premier témoignage d’un prisonnier politique albanais” (прво свједочанство једног албанског политичког ухапшеника”).

Пуштани су из затвора у Албанији и чланови ЦК Партије рада Албаније (“комунистичке”), и чланови Политбироа, министри и амбасадори, генерали, али о ниједноме од њих овај лист није дао ни најкраћу вијест да су ослобођени из затвора.

Академик Буровић, који је за њих само књижевник (а не и научник!), и то са псеудонимом Ресули, а не његовим правим презименом, јесте први и последњи политички осуђеник Албаније о коме је овај француски лист писао. Не за оне који су пуштени из затвора прије њега, већ ни за оне који су пуштени иза њега, лист “L’HUMANITE” није ни зуцнуо, као у осталом ни остали љевичарски органи штампе и медија Запада, а да не говоримо за оне Истока.

Поставља се питање, зашто Запад уопште, а “L’HUMANITE” посебно, посвећује своју пажњу овом књижевнику, који – преко свега – није ни албански држављанин, који је провео и по југословенским затворима “10 година” затвора, а за «nationalisme albanais»?! Зар Албанија није имала значајнијег политичког осуђеника од њега? Па зар је он био значајнији и од оних који су формирали Комунистичку партију Албаније, значајнији и од чланова ЦК и Политбироа те партије, значајнији и од министара, амбасадора и генерала?

Ах – јесте: Он је први албански политички осуђеник који се усудио да дâ једну изјаву-свједочанство – témoignage – преко штампе.

Па зар Албанија, ова земља “орлова”, није имала већег орла, јунака и хероја од њега?! Зар је морао да дође човјек из Југославије да објели образ Албаније и албанског народа?!

Ах – јесте, јесте: овај је народ изгледа научио кроз вјекове да га страни људи, неалбанци, претстављају увијек на положајимја стани-пани. Сјетите се борбе против турских окупатора – кад их је претстављао Србин Скендербег; сјетите се напада италијанских фашистичких окупатора Бенито Мусолиниа – кад им се испрсио у Драч Грк тзв. Мујо Улћинаку (Стварно име – Мустафа Цакулис), па – ето нам и другог Србо-Црногорца, Југословена, Каплан Буровић, који се испрсио као нико други социјал-фашистичком терору Енвера Хоџе!

Како рекосмо, у затвору Бурељи је било и чланова ЦК, па и Политбироа ПРА. Било је и министара, амбасадора и генерала, па и од оних који су од Народне скупштине декорисани медаљама за храброст, штавише и од оних које је та скупштина прогласила и за народне хероје, али се нико од њих, апсолутно нико није усудио ни да се жив чује, ни да зуцне, камоли да и преко медија даје какав интервју, ни они који су пуштени из затвора прије академика, проф. др. Каплана Буровића, па ни они који су пуштени послије њега, који су имали предочи његов примјер смјелости, јунаштва и херојства.

Изузев Академика Буровића, који је стварно био књижевник, али ни обичан члан ни те партије нити ма које друге партије, ни у Албанији нити у Југославији, камоли и члан ЦК, Боже сачувај и Политбироа, ни одликован најобичнијом медаљом, камоли и за храброст, Боже сачувај и проглашен за народног хероја. Напротив, његови непријатељи, кад су видјели да су људи почели да сазнају за његова ванредна херојства из затвора у Бурељу, похитали су да пишу за њега да се тобоже и тресао од страха и пред најобичнијим полицајцем, да је био кукавица. Али, ево нам докуменат, из којег се јасно види да се управо он, ова “кукавица”, први усудио да проговори, да дâ интервју преко штампе, па – иако је био под гвозденом петом Енвероваца, назвао је њихове власти црном бандом, која не поштује никакве законе, никаква правила и никакве принципе, примјер овај без преседана у историји не само Источних земаља, већ и у свијету.

Треба нагласити да су многи Албанци, иако је Албанија била ограђена бодљикавом жицом, кроз коју су Енверовци пустили и струју (У једно вријеме кад ни градови Албаније нису имали струје ни за освјетљење!), успјели да пребјегну у иностранстгво. Али ни тамо, под заштитом земље која их је прихватила, нису се усудили да кажу против албанских власти нити коју сличну ријеч са онима Академика Буровића! Боже сачувај да су и што учинили против тих власти ни из емиграције, ни слично са ониме што је овај Академик чинио окован у гвожђе и бетон! Он је из ћелије затора у Бурељи и објављивао своја дисидентска дјела, исто тако примјер без преседана не само Источних земаља, већ и на све стране свијета.

Напис листа “L’HUMANITE” неоспорно свједочи да је Академик Буровић био најважнији политички ухапшеник Албаније?! Плус: да се само он усудио да проговори и оптужи албанске власти, као што то до данас нико на свијету није оптужио ниједне власти, ни власти Мусолиниа, па ни власти Хитлера, не под њиховом крвавом гвозденим петом, већ ни пошто су се тога спасили! Академик Буровић их је оптужио да су га свесно потпуно невиног осудили на смрт, и то још прије хапшења и истраге, још прије суђења! Оптужио их је да су га поставили у полицијску обраду и провоцирали га монструозно: и да убије супругу и рођену недораслу дјецу, сина од 6 и кћерку од 4 година, да би минирали његов велики угљед у народу, да би имали чиме да оправдају његово хапшење и физичко ликвидирање! Оптужио их је да су му масакрирали дјецу, убили унука од пет мјесеци у утроби невјесте сина, убили оца, зета, па и да су га на живо одрали 10 пута узастопно, на најпрљавији начин, како се ни у најдивљијем средњем вијеку нису драли људи! Оптужио их је и да су му разорили породицу, проституирали жену и силовали кћерку од 4 година, три-четири дана послије његовог хапшења, а затим му је и масакрирали сред Тиране. Његову су жену вукли улицама Албаније као проститутку и показивали је свима прстом и речима: „Тако ће свршити и ваше жене, ако будете против Енвера и партије!“

Грозни су злочини који су учињени овом Човјеку! И само слушати о њима јежи нам се кожа, камоли и да их сносимо на својој кожи, на глави своје дјеце!

Базирајући се на њиховим злочинима, Академик Буровић их је оптужио да су узурпирали народну власт и пролетерску диктатуру претворили у личну социјал-фашистичку диктатуру свог шефа партије и његове клике, што их је највише забољело.

Али не, не! Нису због тога писали о њему! Треба знати да, сем Академика Буровића, лист “L’HUMANITE”, ни прије нити послије ове вијести, није удостојио свог слова ни једног другог осуђеника Албаније! Па ни сами албански медији! И док о Академику Буровићу дају вијест да се ослободио затвора и остали албански и страни медији, телеграфске агенције (Академик је проговорио и преко Радио-Тиране!), ово се не може рећи ни за којег другог осуђеника. А има осуђеника са вишим образовањем, потпуно невино осуђених, којима су учињени и покоји од поменутих злочина учињених Академику, али који се ни дан-данас, послије преко 20 година ослобођења не усуђују да о томе проговоре ни усмено, ни са својим најближим, камоли да дају и какав интервју преко медија.

Али анализирајмо мало ту њихову “вијест”, да бисмо видјели и разумјели о чему се то ради! Ко је овај човјек, кога нам претстављају не само као Албанца, већ и као националисту! Албанског!!!

Сада сав свијет зна да овај Каплан Буровић, кога нам Албанци претстављају са његовим књижевним псеудонимом РЕСУЛИ, није Албанац, већ Србин. А рекао им је то и лично Рамиз Алија, шеф Партије рада Албаније, усмено и писмено, преко његовог дјела UNË, RAMIZ ALIA DËSHMOJ PËR HISTORINË (Ја, Рамиз Алија, свједочим за историју),. Приштина 1992, стр 69. Рекли су им то и многи други Албанци, па и Исмаил Кадаре, ту – сред Париза, али пошто је свијет преко листа “L’HUMANITE” прихватио овог Каплана за Албанца, па и његови земљаци, тамо – у Црној Гори и Улцињу! Пошто су га прихватили и за “албанског националисту”, сљедствено и заузели према њему и онај став који им је време наметало према једном Албанцу и албанском националисту.

Тако, и сами албански љевичари, социалисти-комунисти, одмах су се дистанцирали од њега, заузели су и отворено непријатељски став. Па тако и сви други љевичари свијета. Посебно они у Швајцарској, гдје је интензивно роварила против њега албанска агентура, мафија, која ће од швајцарских власти тражити и да му се скине статус политичког емигранта, па и да се протјера из Швајцарске, и да се физички ликвидира! Академик Буровић се у Швајцарској нашао између два главна млинска камена ове земље, који су му мљели и мељу кости немилосрдно: између социалиста, који су га прогањали (И прогањају га дан-данас!) као националисту, као свог непријатеља, и – са друге стране – антисоцијалиста, којима су Рамиз Алија са Исмаилом Кадаре рекли да је овај Каплан “стаљиниста”!

А да је овај Каплан националиста – изволите докуменат: кажњен је у Југославији на 10 година затвора за “албански национализам”!

Што Академик Буровић, у Југославији, није кажњен ни 10 година, нити за “албански национализам”, то није важно. Важно је и за веровати оно што каже лист „L’HUMANITE“! Како је документовано, Академик је у Југославији кажњен свега 20 мјесеци затвора као дисидентни књижевник, а не као албански националиста. Истина је да је са интернационалистичких позиција бранио уставна права албанске дијаспоре у Југославији, али та су права бранили и прије и послије њега познати југословенски књижевници и комунисти Чедо Вуковић и Јеврем Брковић, па их до данас нико није прогласио за албанске националисте. Пришивање тарге “албански националиста” је у служби албанских и југословенских власти, које тиме циљају да одбију од њега прије свега екс-Југословене, па и – ако се једног дана сазна који од злочина што су му учињени – да људи кажу: “Е па Албанци су те злочине учинили једном Албанцу, свом човјеку!”, да би тако прикрили истину да су сви ти злочини учињени једном странцу, једном Југословену, који је стигао у Албанију као политички емигрант, а на путу за Совјетски Савез. Академик Буровић не само што није Албанац, већ није ни албански књижевник. Он је последњи Мохиканац југословенства, из његовог дичног Пераста (Бока Которска), који се и афирмирао као књижевник у Југославији, па је у Југославији и кажњен као дисидентни књижевник.

Истина је да је Академик Буровић пуштен из албанског затвора послије преко 20 година издржаног затвора (кажњен на 43 године!), али није истина да је био кажњен од албанских власти за «espionnage au profit de la Yougoslavie» (за « спијунирање у добит Југославије »), нити то пише у наведеном албанском листу « Rilindja Demokratike », тада једини орган штампе тек формиране Демократске партије Албаније. Изволите провјерити! Његов интервју је објављен у том листу 23.јануара 1991. године.

Боже драги! Како га тако брзо прочиташе ови Французи, па исти дан су написали свој чланак и сутрадан  – 24-тог – ево га испеченог на страницама „L’HUMANITE”-a ?!

Значи, имамо посла са једним очитим фалсификатом ових Француза. То је ноторна лаж која се не чини ненамјерно, погрешком, већ сасвим намјерно, са одређеним непријатељским циљем против овог сасвим невино осуђеног Човјека и у Југославији и у Албанији, који је истакнута друштвено-политичка личност Балкана, Европе и цијелог свијета, фамозни публициста, књижевник и научник, неупоредиви херој, живи Прометеј, у борби за слободу и демократију, проглашен за Манделу Албаније и Балкана, а признат као такав и од његових непријатеља, само не и од стаљиниста Француске. А фалсификатима и лажима се не брани, господо Французи, нико и ништа на овом свијету, па ни ваш Стаљин, камоли Тито и Енвер Хоџа.

И против кога ово фалсификују и лажу ови Французи?! Бусајући нам се у прса за љевичаре, за социалисте и комунисте, они фалсификују и лажу против Академика Буровића, кога су Енверови “комунисти”, у њиховом затвору, 10 пута на живо одрали у дословном смислу ове ријечи, тражећи од њега да се одрекне комунизма (сиц!) и да се изјави за непријатеља комунизма. То су мање-више учини и Титови “комунисти” у њиховом затвору. Зато је Академик, на путу за Совјетски Савез, и пребјегао из Југославије у Албанију, јер – да је био антикомуниста – знао је да пребјегне и на Запад, за Италију, или Аустрију и Грчку, које је исто тако имао на граници домовине Југославије.

Наглашавамо још једном да је овим Французима, ту – сред Париза, Албанац Исмаил Кадаре, који је у Албанији осудио на смрт Академика Буровића као антистаљинисту, сада – пошто се Академик спасио његових крвавих канџи и стигао на Запад – рекао је за њега да је   с т а л и н и с т а! Или га нису чули, па ни видјели то у штампи?! Или нису свијесни ових лажи и интрига?!

Лично Академик, на француском језику, неколико мјесеци послије предметног чланка Л’ХУМАНИТЕ-а, дао је интервју главном швајцарском листу LA SUISSE, из којега су господа Французи могли да виде да Академик није кажњен за «espionnage au profit de la Yougoslavie». Послије годину дана он је објавио у Женеви и своје дјело ПРАВО ЛИЦЕ ИСМАИЛА КАДАРЕ, из којег су опет могли да виде да није кажњен за спијунажу и да закључе да је њихов објављени допис о овом Академику једна ноторна лаж, за што су требали одмах да му се јавно извине, на истом мјесту, гдје су ту лаж и учинили.

Зашто то нису учинили?!

Фалсификујући и лажући да је Академик кажњен у Албанији као југословенски шпијун, ови француски “комунисти” иступају и против свог колеге “комунисте” Јосипа Броза Тита! Мора да их је “комуниста” Енвер Хоџа и из гроба платио боље од Тита и његових сљедбеника!

Као обично, кад је кога хапсио, Енвер Хоџа је распростирао гласине на све стране да је Академик Буровић ухапшен као југословенски шпијун, али је одмах интервенисао југословенски амбасадор у Тирани Јован Печеновић са протестом да се нису тако споразумјели за хапшење и ликвидирање Академика Буровића: Југославија Јосипа Броза Тита пристала је да успостави дипломатске односе са Албанијом на ранг амбасада и да отвори југословенско тржиште да Албанија продаје тамо стогове робе, коју је одбила Кина да их прими, као и да могу на југословенском тржишту да купују све што је Кина одбила да им испоручи (јер се спремала да прекине са Албанијом и дипломатске односе!), али под условом да Енвер Хоџа ухапси Академика Буровића и забрани његова дјела у Албанији, а не и да га прикаже као агента УДБ-е, не да искористи његово хапшење за пропаганду против Југославије и њиховог Тита.

Лично Енвер Хоџа, на пленуму ЦК Партије рада Албаније у Лушње 1971, гдје је живео Академик Буровић до дана хапшења, изјавио је да Академик Буровић није ухапшех као агент УДБ-е, што се јасно види и из ОПТУЖНИЦЕ, па и из РЈЕШЕЊА Среског суда у Тирани, гдје се УДБ-а и не спомиње, па ни макаква спијунажа. Академик Буровић, чим је стигао у Швајцарску, објавио је та документа и свако их може видјети, провјерити. Имате их и на интернету.

Интересантно је да Влада Југославије, која је протестирала код Владе Албаније чим је сазнала да се у Албанији говори да је Академик Буровић ухапшен као агент УДБ-е, против листа “L’HUMANITE”, који је то изнео на свјетско тржиште –  дан-данас није протестирала. Зашто? Зар нам ово не свједочи да су југословенске власти (актуелно српско-црногорске и македонске!) сарађивале и сарађују дан-данас против Академика Буровића са свим његовим непријатељима?! Зато они ћуте и кад се дио тих оптужби против Академика сваљују на њихова пљећа. У борби против Академика Буровића екс-југословенске власти спремне су да поднесу све и свашта! Могуће да нам овиме доказују своју демократију и законитост. Академикови албански непријатељи, који су видјели ово, од времена су злурадо констатирали преко својих медија: “Академика Буровића неће ни УДБ-а!…Он је и у његовој Црној Гори у црним листама!”

У наставку тога, да је тобоже Академик Буровић кажњен у Албанији као “југословенски шпијун”, “L’HUMANITE” – безобразно фалсификујући и лажући – пише и ово: “Resuli avait émigré dans les années soixante en Albanie pour échapper aux prisons yougoslaves” (“Ресули је у шездесетим годинама емигрирао у Албанију да би се спасио југословенског затвора”). Па зар ово није у контрадикцији са претходиним, да је био “југословенски шпијун”?!  Особа, која бјежи из Југославије да би се спасио затвора, не може бити југословенски шпијун! Непријатељ тих власти, које му прете затвором, може бити, али не и у њиховој служби! Сав живот и стварање Академика Буровића доказује недвосмисљено да он није био у ничијој служби, као што није у ничијој служби ни данас. Он је урби ет орби изјавио и доказао да је само у служби ИСТИНЕ, научне и друштвено-историјске истине, коју је бранио и брани самопрегорно, са самоодрицањем, као нико други до данас.

Треба знати да је Албански Парламенат и лично Фатос Нано, шеф “Социјалистичке” партије Албаније, не само службено признао пуну невиност Академику Буровићу, већ – заједно са тадањим пресједником Републике Албаније Салих Бериша, јавно су му се извинули у своје име и у име албанског народа, па су га и позвали да се врати у Албанију, признајући га за конструктивног грађанина, за кога они, Албанци, имају велику потребу. До данас, ни пресједник Владе, камоли и пресједник Републике, нису се извинули ниједном другом осуђенику! А зна се добро, да се ухапшеним шпијунима нигдје на свијету не признаје никаква невиност, понајмање да им се извињавају пресједници влада и Република.

Како је сада документирано и од свих познато, Академик Буровић је кажњен у Албанији за непријатељску пропаганду, измишљена и инсценирана од албанских власти на чело са Енвером, који ће касније јавно признати да они, који актуелно управљају албанском државом и Партијом рада (“комунистичка”!) Албаније, нису ништа друго до једна црна банда, криминална и омражена од свих. Будући да је био југословенски држављанин, и да је ма какву за албанске власти непожељну пропаганду вршио тим његовим књигама, било и усмено, албанске власти нису имале право да га за то хапсе и казне, јер закон за непријатељску пропаганду односи се само на албанске држављане. Једино што су албанске власти могле да учине, било је да га прогласе за персона нон грата и да траже од њега да се удали са територије Албаније.

Ето и један други разлог зашто ови Французи лажу да је Академик кажњен за спијунажу! Они знају да се за непријатељску пропаганду страни држављанин не кажњава ни једним даном затвора, а не са 43 године! Да не би дигли против себе читаоце, пишу да је тобоже кажњен за спијунажу, што је природна ствар, практика сваке земље.

Овако – овај франсуски “комунистички” лист, умјесто да узме Академика Буровића у своју одбрану, заштиту, од даљег прогањања и злостављања, ујединио се са његовим непријатељима, са црним, криминалним бандама, и харангирао против њега безобразним фалсификатима и лажима.

И не само против њега!

“L’HUMANITE” претендира да је антикомунистичка Демократска партија Албаније “opposition”, у опозицији са Партијом рада Албаније, која нам је претендирала да је комунистичка. Ово је очито подржавање Енвероваца, који сами створише ту марионетску партију да би мазали очи Албанцима и свијету тобожњом “демократизацијом” земље и “плурализмом”. Је ли могуће да издавачи тог листа нису свесни овога?!

Нема сумње да су они свесни и тога и – да су у служби Стаљина, Тита, Енвера Хоџе и њима сличним. Али нису свесни да, да су допали у руке Стаљина, Тита, Енвера Хоџе и сличних, исто би тако прошли као и Академик Буровић, на живо би их одрали тражећи и од њих да се одрекну комунизма и да изјаве да су антикомунисти.

Социјалистички Запад дан-данас живи са илузијом да су Стаљин, Тито, Енвер Хоџа и њима слички били комунисти, да су и данас комунисти они који настављају са стаљинизмом, титоизмом, енверизмом. Дај Боже да не пробају тај “комунизам”, јер ће тада урликати против њих како то актуелно урличе документима, чињеницама и здравим аргументима одани и одрани син радног народа екс-Југославије и цијелог свијета, академик, проф. др. Каплан Буровић, који се сам самцат бори против свих.

Бори се и побјеђује!

Н.Б. – Послије свега што рекосмо, мислимо да треба додати и ово: Изгледа нам немогуће да су Французи написали тај допис против Академика Буровића. Прије бисмо рекли да је тај допис написан у Тирани, и то у некојој канцеларији ЦК Партије рада, па је послат факсом Албанској амбасади у Паризу, одакле су га ови бандити пренели својим колегама у Редакцији листа “L’HUMANITE”. О овоме постоје и документа. Албанска енверовска мафија на власт бојала се Академика Буровића више од сваког другог политичког осуђеника, па се – послије његовог пуштања из затвора – и заузела њиме још од првог дана, а заузета је њиме и дан-данас као са ниједним другим екс-осуђеником. Нема тог екс-осуђеника Албаније против кога су ови Албанци потрошили више папира и црнила да га оптуже, сатанизирају и оцрне. Ни црног ђавола не приказују тако црног!

Замилите: ови Албанци пишу по својим органима штампе да је највећа грешка Енвера Хоџе што није убио Академика Буровића!

Било како било, Редакција листа “L’HUMANITE” има своју кривичну одговорност за објављивање тог написа, па и за ћутање које чини ево преко 20 година, од кад су сигурно сазнали за злочин који су учинили не само према Академику и његовој породици, његовој дјеци. Ми наглашавамо да њихов злочин се не ограничава само на Академика и његову породицу. Овај њихов злочин је и против читавог човјечанства, што значи и против самог француског народа. За те њихове фалсификате, лажи, обмане, за ту њихову сарадњу са злочинцима, треба да се изведу и пред Међународни суд, треба им тражити да кривично одговарају заједно са ауторима злочина у Албанији и свим другим “социјалистичким” земљама.

Албанској црној банди, како је назвао и сâм Енвер Хоџа своје сараднике на власти у Албанији, треба да им се тражи да кривично одговарају за све злочине, које су учинили и свом народу, камоли за злочине што су учинили према страним држављанима, јер академик, проф. др. Каплан Буровић није ни први, нити последњи који се тако третирао, па – како видите – и наставља да се злочиначки третира, како од албанских власти, тако и од српско-црногорских и македонских, штавише – и од швајцарских.

За жаљење је што се у овом злочиначком третману овог научника и дисидентног књижевника свјетског гласа и значаја умјешао и француски народ.

 Илија ВУЧИЈАКОВИЋ

ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

Проф. др Каплан БУРОВИЋ: КОКТЕЛ АЛБАНСКЕ КРВИ (есеј)

Каплан Буровић: Истина је јача од свих земаљских сила!