ПОЧЕТАК СТРАДАЊА СРПСКОГ И РУСКОГ НАРОДА ОД КОМУНИСТА!!!

За време Другог светског рата у Србији је било подела…партизани, четници, недићевци, љотићевци (све сами СРБИ) …после рата југословени …а надам се сад само СРБИ… Па ваљда смо нешто научили…нећемо се ваљда опет делити…а истину морамо знати и из ње нешто научити…грешили смо и испаштали…једино шта нам је остало је да будемо јединствени и искрени…праштајмо на сопственим грешкама, Срби смо!!!

Где су корени пропасти… Православни народ напале су у двадесетом веку две најмрачније организације света, две интернационале: ватиканска интернационала, и комунистичка интернационала – Коминтерна, настала у Москви 1919. године, а корени јој потичу из Ватикана.Те две авети, та два осведочена зла, две злочинацке идеологије – довеле су двадесетог века, СРПСКИ и РУСКИ православни народ не само на ивицу материјалне беде, него су их економски упропастиле за цели један век, а можда и дуже. Оне су оба ова јуначка, достојанствена народа, са најсветлијим тардицијама, историјом, културом и цивилизацијом, довеле на ивицу биолошког опстанка, до истребљења и нестанка. Да би ефикасније уништили Русију као економског конкурента Западу, Ватикан је почетком двадесетог века лансирао деструктивну, регресивну идеологију – комунизам, који је 1917. године у Русију унео хаос и расуло у тзв. Октобарској револуцији, чији је вођа био комуниста, бољшевик, антихрист, Владимир Илич – Лењин, по оцу Калмик – муслиман, а по мајци Јевреј из пољске јеврејске породице Банк.

Лењин је 1917. године из емиграције у Швајцарској у запечаћеном вагону са огромном сумом немацког новца у злату, пребачен преко Немачке у Русију. Његови су бољшевици искористили рат, замутили и срушили православну царску Русију (као и тито-комунистичка антисрпска банда), у њој успоставили совјетску, комунистичку власт, која ће за 74 године владавине уништити руску економију, битно угрозити руску духовност и довести у питање постојање православног народа у целини.

Комунисти су у тој револуцији у Русији убили око 30 милиона православних Руса, а до пада комунизма 1989. године 55-60 милиона.

Да би уништили породицу као основну ћелију сваког друштва, комунисти су у Русији увели тзв. „слободан брак, што је за само неколико година имало за резултат неколико милиона ванбрачне деце каја су постала велики друштвени проблем те земље.

У Другом светском рату погинуло је око 20 милиона Руса, а после рата настављено је уништење руске нације, руског православља и руске привреде. Најзад последњи председник комунистичке Русије Михаил Горбачов 1989. године наредио је рушење Берлинског зида , и тако ујединио Источну и Западну Немачку, поништавајући тиме резултат Другог светског рата. Истовремено је Горбачов прогласио „перестројку“, реорганизацију совјетске државе, што је довело до њеног коначног слома и распада на десетак самосталних држава.

Поред злочина над руским православним народом, комунизам је у двадесетом веку изврсио злочин и над Србима.

Стога је ватиканско-католички поглавар, римски папа, 1994. године задовољно изјавио да је комунизам у Русији и уопште међу православним народима одиграо улогу која му је била намењена, деструктивну улогу, и да сада треба наставити дефинитивно уништење економије и духовности нарочито две најјаче православне државе Русије и Србије. Зато је 1982. године папа, први пут у историји, присуствовао стварању савеза са протестанском Америком: створио је осовину Рим-Вашингтон у оквиру Трилатералне комисије. То је савез који су формирали председник САД Роналд Реган и римски папа Пољак Војтила, који је у мају 2001. године путовао у Јерусалим да се, по налогу Американаца и Трилатерале, извини Јеврејима за двехиљедегодишњи прогон од стране католичке цркве, и да се такође извини православнима за 1.000-годишњи прогон и убијање од стране Ватикана и за лажну оптужбу да су „шизматици“.

Извор фотографије: Форум Видовдан

Треба одмах рећи да за време Брозовог комунистичког режима у Југославији није било могуће ни говорити ни писати о њиховим злочинима према српском народу. А злочини су према Србима стално чињени – геноцид над Србима у јачем или слабијем облику трајао је од 1919. до 1991. године, злочин је 1992-1995. године добио финале у разбијању Југославије, иницирању верског (грађанског) рата у Југославији, вршењу трећег геноцида над Србима у 20. веку, и убијању Срба у Словенији, Хрватској и Босни и Херцеговини под зштитом страног фактора, поготово Ватикана и исламских фундаменталиста. То је само продужење геноцида који је 1941. године вршен под заштитом Хитлера и фашизма, а 1991-1995. године под заштитом Западних сила и НАТО пакта.Према томе, Србе у двадесетом веку убијају и папа и фашисти и комунисти и западне »демократе«, сваки на свој начин, у свом интересу, са својим разлозима, сваки у своје време, а понекад и у комбинованом виду – на пример, Ватикан, комунисти и фашисти заједно.

Од 1936. до 1939. године Броз је помоћу Стаљинове полиције поубијао све српске комунистичке руководиоце који су се налазили у емиграцији у Русији: Симу Марковића, професора математике на Београдском универзитету; затим професора Филипа Филиповића, једног од оснивача КПЈ; тројицу браће Вујовића; Владимира Ћопића; Петка Милетића, који је био кандидат Коминтерне за секретара ЦК КПЈ, и многе друге, оптужујући их Стаљиновој полицији да су „империјалистички шпијуни“.

Затим је поубијао све српске комунистичке руководиоце у земљи и у грађанском рату у Шпанији, који је трајао од 1936. до 1939. године. Међу њима у Шпанији убијен је члан ЦК КПЈ Благоје Паровић.

Када је „средио стање у партији“ или када је „очистио партију“ од опортуниста, шпијуна и непријатеља – како је Броз називао убијање својих неистомишљеника, он је формирао нови политички биро, као врховно тело КПЈ које је имало сва овлаштења у односу на комунистичко чланство у Југославији.

Тито и Кардељ

То је екипа „стручњака“ која је почела комунистичку револуцију у Југославији 1941. године, по угледу на револуцију у Русији, и која је убијала српски народ по угледу на Лењина и Стаљина у Русији од 1918. до 1941. године. Ето… то је једна од верзија почетка страдања СРБА И РУСА од комуниста… можда се некоме неће свидети …али ово су чињенице… нажалост дуго скриване.

________
Литература:  др. Новица Војиновић